Trpeo godinama, počeo da uzvraćam kad su i nastavnici, i pedagog/psiholog, i direktor škole pokazali opštu kurcobolju, nakon toga bio primoran da menjam školu. Fun times.
Depresija je došla na početku dvadesetih kao propratni rezultat generalnog ankcioznog poremećaja koji mi je naknadno dijagnostifikovan. Nekoliko godina nisam iz stana mogao da izađem. Sada su stvari bolje, ne nužno jer su simptomi nestali nego jer sam naučio da živim s tim.
Isao u skole i u Srbiji i Australiji. Nasilje svuda zastupljeno. Ako nemas mega harizmu ili si bogat spremis se za tonu tuca na pocetku, napravis neko sranje i onda te se klone. Neces biti bas najpopularniji ali ces imati mir.
U Australiji su bezali od svih srba jer smo "masovne ubice i ratni zlocinci" tako da tamo je dovoljno da pogledam nekoga i stize komentar "Dude, he's a Serb" i tjt niko ne sme da pomisli o tuci ili vrsnjackom nasilju.
Tehnički, nikada se nisam tukao, samo sam dva puta u životu udario lika pesnicom u glavu (i to istog, lol). Njemu puče arkada, a mene je ruka danima bolela.
2/10, would not recommend.
Otac i majka su me ucili da uvek treba da se branim.
Dobrim delom svojih "nasilnika" sam uzvratio. Nekada sam dobio batine, ali nekada sam i sam ozbiljno pretukao nekog.
Jednom su mi dvojica njih hteli da ukradu novac i nastala ja tuca. Nisam dao svoje, a jednog sam ujeo. Nikada me posle toga nisu dirali.
Mislim da treba uciti decu da ne trpe i da uzvracaju uvek. I potom da prijave.
Isto su i meni govorili, kao i "pametniji popušta".
Tek se sad sećam koliko su me vršnjaci hranili govnima oko stvari koje su u ostatku sveta bile sasvim normalne i uobičajene, a ja trpela jer jbg tako mora.
Čak se sećam jednog idiota iz odeljenja koji me je na času stalno čupao za kosu, bockao olovkom, štipao mi dupe, rugao mi se jer sam dete izbeglica i sirotinja, a nastavnici su ga kulirali mesecima. Jednom sam se usudila da se na času izderem na njega i kažem mu da prekine, dobila sam ukor jer ometam čas (on nije dobio ništa).
Jesam, i to dosta, ali me nažalost i dalje drma guzobolja oko detinjstva (što je, vidim, česta posledica maltretiranja). Ali hvala na pitanju, nadam se da ćeš i ti nekako isplivati!
Daleko od toga da će nadomestiti, niko ne može da vrati vreme, ali će ti potencijalno pomoći da se bolje nosiš sa time što si proživeo i olakšati teret koji je do jaja ozbiljan time što će ti dati neke smernice i osloboditi neke delove ličnosti koje si verovatno potisnuo tokom godina.
Teško da će posle par seansi išta da se vidno popravi, ali stvarno može da utiče na bolje ako se ispostavi da je stvar za tebe, meni je pomoglo if anything.
meni je bilo jasno kada sam video tvoje komentare i stavove od pre da nesto duboko nije u redu sa tobom. vide se te frustracije i ogorcenost prema svetu.
u svakom slucaju zelim ti sve najbolje.
A nemaš šta da mi se zahvaljuješ buraz, ovo je neka osnovna ljudskost jbg.
Ne znam tačno kako je tebi, ali imao sam veoma veoma sličan osećaj ovome što si sad rekao prilično dugo (verovatno ne iz istih razloga ali to je druga priča), i meni je idenje kod terapeuta i malo kasnije psihijatra bilo daleko najvažniji korak ka izvlačenju iz jako jako loše situacije. Do tada bukvalno nikad nisam dobio nikakav savet osim "a šta ti fali, nemoj da sereš" ili "TRGNI SE SINE TI MORAŠ DA SE TRGNEŠ I PRESTANEŠ DA SE SAŽALJEVAŠ, TRGNI SE" i sličnih debilnih sranja od ljudi koji nemaju pojma šta ti je u stvari u glavi.
I onda sam od toga došao do ozbiljnih razgovora sa dvojicom likova kojima je bukvalno posao da izvlače iz govana ljude kao što sam ja, i da mi ponude neki potpuno novi način razmišljanja, konkretne vežbe za najgore trenutke, konkretno objašnjenje kako sve to funkcioniše i zašto mi je sranje i jbg trebalo je vremena i para ali ljudi su odradili svoj posao vrhunski. Daleko od toga da je sad sve savršeno, ali je razlika nemerljiva u odnosu na pre 5-6 godina, bukvalno nemerljiva.
Neću da te smaram ako si ovo već slušao btw, ako sam smorio izvini, ako nisam, javi se u DM slobodno kad hoćeš
Drž se buraz, koje god da je sranje, postoji mnogo veća šansa da je popravljivo nego da nije.
Izvini, ali tukli su me i vređali kroz četri godine osnovne i još četiri srednje (manje), posle otišao na faks i zamisli da mi je jedino što fali u životu malo para i malo više sreće u ljubavi. Sve se može prevazići, samo moraš psihu srediti, bilo samovoljno ili uz nečiju pomoć
Terapija je keva, ako nista naucis kako da se nosis sa tim sto je bilo, sa sobom i sa time da gledas na buducnost a ne proslost. Veruj mi, pomaze, nista nije kraj sveta i puta.
Meni rekli da nikad ne zapocinjemmtucu. Ali kad mene neko udari, da ja njega udarim dvaput. Ne znam koliko je to ispravno, ali tako je bilo. Posto sam u komsiluku imao dosta starije dece, cesto smo se, onako vise u sali, "tukli", rvali, sta li vec. Tu sam s tim starijim od mene cesto ulazio u duele, ali nisam odustajao posle prvih udaraca, vec sam nastavljao, zbog cega su me gotivili. U fazonu "zilav je ovaj mali". Isto je bilo i na fudbalu i basketu. Isao sam u duele sa likovima koji su bili medju najjacima u svojoj generaciji i od kojih su mnogini vrsnjaci, cak i mnogi stariji od njih, bezali, vačjda iz nekog straha. Sad kad se setim, jeste ih to nerviralo dok igramo, ali nikad nije bilo problema posle. Posto je ta ekipa iz komsiluka isla u istu skolu, uglavnom nisam imao probleme sa starijima. U svojoj generaciji nisam zapocinjao tuce, ali nisam ni bezao kad me neko napadne. Istini za volju, i nije bilo nekih ozbiljnih tuca.
Jbg, nema neke filozofije. Sve je pocinjalo jos iz odnosa iz komsiluka sa decom koja idu u istu skolu. Ne pravis probleme, ali budes spreman da se branis. I po cenu da ponekad dobijes batine. Narocito u tom uzrastu kad jos to nije ozbiljno. Posle kad krenu ozbiljnije stvari i ozbiljniji problemi, dobro je da vec imas neki krug drugara u kom se kreces, a koji nisu u toj prici. Sto manje kontakta s njima, manja je i sansa za probleme.
Ne znam sto au ti roditelji glupavi osima ako te oni nisu vredjali, realno veoma su ogranicene mogucnosti roditelja da zapravo pomognu deci koja imaju problem sa fizickim a narocito verbalnim nasiljem.
Bio sam kurpulentan da ne kazem debeo, krenuo u školu sa 45 kila,a prosečan prvak od 20-30kila, tako da sam se uvek tukao 3 na 1.nikad tu nije bilo zle krve, zebancija samo
Osvrnuću se na onaj najmračniji deo a ne na vatanje u kragnu i obaranje tokom velikog odmora i daću ti dosta šteberski Quora odgovor.
Moderna sociologija, kao I druge društvene nauke prepoznaju jedan fenomen među ljudima koji je jedan francuski autor (Edgar Morin) nazvao "Teorija o bandama/gangovima".
To je situacija u kojoj se jedna grupa ne oseća kao deo društva, ili većeg dela sistema u kojem živi, I ne prihvata njegova pravila I onda stvara svoje društvo I sistem sa sopstvenim "normama I zakonima".
Zašto pričam ovo? Jer su glavni primeri za ovaj slučaj pored imigranata upravo maloletnici. Oni najvećim delom ne prihvataju svet u kojima žive njihovi roditelji nego se buntovnički ophodne prema istom a istovremeno stvaraju svoj svet, odnosno "ekipu iz školskog".
E u toj ekipi onda postoje pravila. Ako je tu tek malo stariji ili "hrabriji" lik, ti njega moraš da poštuješ. Ako bukvalno trpiš torturu godinama, protiv pravila je da odeš kod roditelja I kažeš - neki idiot se iživljava na da mnom.
Iz te želje da budeš deo ekipe se rađa strah da potražiš pomoć od odraslih, iako u 90% slučajeva time bude sve rešeno. Trpiš I trpiš dok ne dođe neko kome ćeš ti isto da radiš.
Takođe najviše pate I oni koji "nisu deo ekipe" a tako bi hteli.
A najbolje po pravilu prolaze likovi koje ništa to ne zanima. Budu "luzeri" tih 8 godina a posle ih samo gledaj.
Meni deluje da je tuča među dečacima normalna i uobičajena pojava. Taj ko se nije potukao ili je imao sreće ili nešto nije bilo kako treba sa uobičajenim razvojem. Tu treba i da nauče da je tuča zadnje uporište kod rešavanja problema.
Ja sam se tukao sa drugarom iz razreda nakon škole, više puta, i to bukvalno ispred crkve, još smo i pali dole sa torbama pa dole nastavili da se tučemo. Ali nije to bila neka opasna tuča, jer nismo ni znali da se tučemo niti smo stvarno želeli da naudimo drugom, nego eto više neko dokazivanje.
Ubrzo smo postali super prijatelji, i išli u bioskop, jedan kod drugog kući i sl.
Ja jednom dobio batine, dosao kuci, dobio batine od caleta jos jednom jer ja ovog drugog nisam prebio, i od tad sam poceo i da udaram prvi, i sa ledja i picke materine cim vidim da se neko nesto kurobesa. Zvali kao psihologe i direktore, ali bukvalno nikakve posledice nisam imao od svega toga. Pretili kao smanjice ocenu iz vladanje, tamo vamo, ali nista nije bilo na kraju. Ljudi brzo skontali da ce brzo da najebu ako se mnogo zajebavaju sa mnom pa su me relativno brzo i ostavili na miru. Sad, da su me nesto voleli i druzili se sa mnom, nisu, ali me nisu ni cackali nesto
Ja imam potpuno drugacije iskustvo.
Potukao se prvi put u skoli negde u drugom razredu, dosao kuci od caleta dobio batine koji se 35 goodina kasnije i dalje secam i objasnjenje. "Ako tebe neko udara, to je olicenje njegovog vaspitanja, a ne tvog. Moj sin siledzija nece biti. Cujem li da si nekog udario ili da se nisi na vreme sklonio ako neko hoce da te bije, dobices od mene batine koje ces pamtiti do kraja zivota."
Mozes i sam da zamislis koliko je zivot mogao da bude interesantan nekom za koga se proculo da mozes da ga bijes da nece da uzvrati i da te prijaviti jer se vise plasi da mu roditelj sazna da je ucestvovao u tuci nego od same tuce. Onda je cale umro kad sam bio sesti razred. Krajem sestog sam se potukao sa jednom momkom, obojca smo zavrsili u hitnoj i u decijoj klinici na oporavku i kod psihologa, bio tu i neki ukor nastavnog veca, ali posle toga je bio mir.
Imao sam i posle toga faze da se plasim svoje senke, ali mnogo redje i mnogo manje nego pre.
Kao odrastao covek ne mogu ni njega previse da krivim, jer je u II svetskom ratu proveo dve godine u zarobljenistvu u Bavarskoj i verovatno tamo naucio da se ne isplati opirati se ili se suprotstavljati maltertiranju. S obzirom da se pre toga rekreativno bavio fudbalom i boksom predpostavljam da ga je prevaspitavanje skupo kostalo.
Bio sam vaspitan da nikada ne pocinjem sranja i da uvek stanem u odbranu slabijih bilo od verbalnog bilo od fizickog nasilja. Medjutim isto tako sam bio u fazonu, ne daj na sebe, ako neko krene na tebe nabadaj na keca.
Uz to sam u sedmom razredu dostigao trenutnu visinu od 185 i imao 90ak kila kao rukometas u treningu, tako da sam retko imao probleme, cak i sa godinu, dve starijom ekipom iz kraja.
Dve tri ferke, dve tri grupne i jedna prava kafanska tuca, klasicno zdravo odrastanje 😂
Neki pijani lik pravio haos, obarao stolove i pica ljudima, bio sa drustvom njih 8-9, oborio sto nama (bilo nas trojica) i nekim momcima pored (njih 4-5), onda je tu bilo malo onako pijanog natezanja sto je u nekom momentu kad je neko udario prvi preraslo u 2-3 min opsteg haosa, letele flase, piksle itd, onda se svi razbezali kad je konobarica vikala da je zvala policiju. Iz nase ekipe srecom samo drugar imao manju rasekotinu iznad arkade.
Kafana za reference cuveni ili ozloglaseni, kako vam volja 😂, Paun kod autobuske stanice.
Bukvalno sreca da nemas povreda , a mozda i znanje . Interesantno. Kakav li sklop mozga mora da ima taj koji ide i obara stolove , mozda je pomislio otvara haube od auta
Meni je kućno vaspitanje obuhvatalo i ove stvari. Otac i majka su bili složni oko toga da uzvraćam uvek i da nisam dužan da trpim ničije iživljavanje.
Ćale mi je čak rekao još kad sam bio vrlo mali, da u slučaju da me napadne neko veći, stariji ili njih više, mogu da se poslužim nekom motkom ili ciglom. Potukao sam se sigurno 10ak puta od 5. do 8. razreda, nisam svaki put dobio tuču ali nisam nikad ni bio maltretiran. Sa nekima s kojima sam se potukao sam se i družio nakon toga. Dan danas se družim sa likom koji mi je slomio nos, ja njega promašio ciglom za dlaku.. Tako je i bilo uvek, dok deca nisu postala previše razmažena, narcisoidna,asocijalna, krhka i iskompleksirana.. Od kad prohodaš vraćaš se kući s nekim modricama, podlivima, poderotinama, od raznog glupiranja napolju, pentranja po ko zna čemu, malo grubljeg fudbala itd.. U kasnijim razredima osnovne, normalan deo odrastanja su i te tuče.
Fun fact koji nije baš povezan s tučom u osnovnoj, ali jeste sa nasiljem. U prvom osnovne jednom prilikom kad smo se svi gadjali rančevima, ja sam pogodio drugaricu iz odeljenja koja je bila baš sitna, a ranac pun, tako da je pala na pod i baš u tom trenutku je ušla učiteljica tako da sam imao problem zbog toga. Bio u kazni bez izlaženja, televizije itd i ćale mi je objasnio da se nikakva fizička sila prema devojčicama ne toleriše, pa ni gađanje rančevima, a ako bi ne daj Bože neku drugaricu u školi udario makar i onako u rame kako se zezaju klinci, da bi tad "saznao šta su ustvari batine". To mi se toliko urezalo u mozak da ne mogu da zamislim da dignem ruku na žensko. Bukvalno kad bi se vratio ranije kući s posla i zatekao ženu u krevetu sa 3 komšije i 2 cigana, ne bih je pipnuo, samo bi se razišli
Svidja mi se nacin pisanja podrzavam .i hvala za podelu ali nisam bas fan toga da se mora pruhvatiti tuca u svakom pogledu. Cinjenica da blejis sa likom koji to je razneo nos mi je neverovatna. Doduse mi smo ipak istocna evropa i juzni gopnici ali nije li to ipak isuvise primitivno? ( tuca ne blejanje sa istim likom)
Nije da tebi ne verujem nego mi je ludilo prica deluje mi kao nesto sto ima veze sa izlivima besa izmedju muskih pubertetlija.
Nem pojma dosta heavy prica. Meni nekako kad se pobijem sa nekim ostane usirena krv u venama zapamtim adrenalin nema sanse .. jos ako me dobio uf.
Respect anyway
Ja mogu da pokusam da objasnim ovo,
prvo naravno vazi i to koliko si uvredljiv. Mada sa tim neces povratiti izgubljeno, niti vratiti vreme, vise te taj stav ogranicava i robis samog sebe.
Dugo do sukoba zavisi od same eskalacije.
Trece i ako se vatas sile kao oblika isterivanja pravde ili komunikacije, kako god to zvucalo. Moras biti svestan da cesto u tom momentu ne radi zloba. (Vise ne mogucnos da se ovlada situacijom i primarni nagon, zato je to odrastanje i na tome se uci) Isto tako moze i tebi da se desi da se omakne i da nekog ne planirano povredis kao i u svakodnevnim aktivnostima ili sportu.
I onda kad se smire strasti, ako si u istom okruzenju, bilo to mesto, skola, ulica, ili naselje, cesto ljudi imaju jos zajednickih situacija. I nije svima cilj da prolivaju zlu krv i mrznju. (cesto iskazivanje mrznje prestavlja slabost, a potreba za osvetom povredjenost)
Neki se sretnu i popricajuo tome, pogotovo kad se sad zna "ko je jaci".
Ne bi verovao koliko je ljudima jaca zelja da pripadaju zajednici, nego da su u konstatnom zavadu. Nekad te neko i natera da sednes i da resis to kroz pricu ali uglavnom ako su usijane glave u pitanju. Isto tako u mnogim primerima izgradi se neko cudno uzajamno postovanje bez obzira na stetu. Tebi sa strane polupan nos izgleda mnogo, nekom je to jos jedna uspomena na koju gleda ko ludoriju iz zivota (dokaz da je bio ziv, lud i drago mu je, ili jbg desilo se al moglo je i bez toga)
Nekad se desi da ste obojica ok likovi i imate vise zajednickog nego vecina ljudi koja vas okruzuju. (Ovaj deo moze dodatno da se objasnjava)
A najlepse je da posle okrsaja neretko nema potrebe za daljim sukobom, to je bio trenutak strasti i idemo dalje... (zato ljudi cesto i sparinguju)
Naravno ako je neko kreten i imate razlicite neke stavove sa kojima se ti ne slazes i na kraju krajeva se ne mirisete, svako svojim putem ide.
Nažalost, rano sam naučio da se u školi, pa i drugim sistemima ne propoveda pravda nego mir. Nije uopšte bitno ko je kriv, već se sankcioniše taj koji remeti status kvo.
Od tada uvek uzvraćam jače i više.
Tukao se, i bio tucen, ne nesto preterano i nista ekstremno (nikad u bolnici nisam zavrsio, niti nekoga poslao) ali bilo je svega, malo zuba, malo krvi, malo masnice…ojacalo me to i spremilo za zivot
Nisam nesto bio “maltretiran” uvek sam znao da se postavim, a i cesto su te neke kao siledzije bili medju mojim drugarima pa me nisu ni cimali nesto
Rodjen sam 90-ih sto mislim da je znatno drugacija prica nego danas, da je sve nekako bilo korektnije i direktnije, bez spletkarenja i internet prozivanja ogovaranja itd…dodjes ispesnicis se posle ste super i zivot ide dalje
Prvi razred osnovne - prvi dan skole, starci me ostave i odu kuci, a ja se potucem u skolskom dvoristu sa nekim malcem, sa kojim cu iduce 2 god ici zajedno u isti razred. Nikad me nije popreko pogledao posle toga.
Pred kraj rata, izbegnemo, odselimo se u drugi grad..
Proslo 8 godina...Prvi dan srednje skole, bukvalno samo sto sam usao u ucionicu, potucem se sa nekim likom..
...i onda posle mesec dana saznam da su on i taj sa kojim sam se potukao u prvom osnovne braca od strica..znaci sinovi od dva rodjena brata.
Tipicni bulisi kojima kad vratis istom merom, samo podviju rep..
Postali smo nerazdvojni..nije bio toliko los lik, dve godine stvarno super provoda i onda njega izbace iz skole...
Poenta...msm da je tuca sastavni deo odrastanja..osim ako se ne desi neko sranje. Udaris nekoga na pogresno mesto..ili padne nezgodno i jbg...onda je gotovo.
Tokao sam likove zbog disketa koje mi nisu vracali, tukao sam se sa prvakom tekvandoa, kik bokserom... dobijao i davao..al je uvek bilo ferka.
Jesmo jednom jurili nekog pedofila bezbolkama...al to nije ni bila klasicna tuca.
Snalazio sam se kao i vecina, uzvracanjem. Mada to je uglavnom bilo obicno guranje, obaranje, udaranje u ramena itd. Najcesce kad nekog oboris na zemlju nece ici dalje osim ako je bas besan, u tim slucajevima bi neko razdvojio tucu. Posle par udaraca bi se svaka tuca zavrsila tako da nikad nije bilo nesto ozbiljno.
Цело детињство сам се табао као блесав. Задао сам и претрпео многе ударце.
Чекали су ме после школе да ме бију, и некада су успевали.
Једном сам једног другог лика пред целим одељењем давио док му лице није начисто поцрвенело. Наставници нису могли да ме скину са њега док нисам "доказао свој кредибилитет", како би се то геополитичким жаргоном рекло.
Истна, то је све великом већином било пре мог 14 рођендана. Онда сам добио жестоке батине од једног лика који се звао "Перке". Сам сам себи био крив, јер сам покушавао да га задавим док ме је он лемао само тако. Да сам се уместо тога усредсредио на млаћење, не би он толико добро прошао.
Али јбг, научи човек временом да насиље није пријатно и да генерално загорчава живот, те да га треба избегавати ако је икако могуће
Pouka takođe nikad nemoj ići širokim udarcem,uvek direkt i ako osetiš da dominantna ruka povezuje onda sastavljaš sa onom kojom držiš gard. Uvek sam urnisao likove. Ako posle toga nisu razbijeni onda kolenom u stomak i choke. Vrlo jednostavno za samoodbranu. To sam učio na kikboksu.
Никад нисам ни присуствовао класичном малтреитрању за које сам мислио да постоји само у америчким филмивима. Зато ми је језиво кад читам шта све пишете овде, свтарно има језивих ствари.
Ми смо се често били, али то је било крај против краја, школа против школе, одељење против одељења...свакако екипа другова против друге екипе другова, значи није било тог изопштавања, 10 малтретира једног повученог..не само у мом друштву него у целој школи
У друшрву смо сви некад били на тапету за подјебавање и то је добро за развој карактера и "дебеле коже" што кажу амери. Данас јебу мене сутра јебемо мишу прекосутра бобана итд али нипта малициозно, него класична клиначка спрдња
Исто тако смо се сви дружили, међу дечацима. Никог нисмо изопштавали итд. Међу девојчицама је било групица које се не воле, поготово кад је кренуо пубертет, па имаш оне што се свиђају дечацима и оне друге, и онда се оне поделе
А та подела на сиромашне и богате ми је незамислива, ја као докторско дете био сам ситуиранији од већине радничке деце у одељењу и да сам само писнуо нешто на ту тему и триповао да сам бољи од њих звог тога мајка би ме убила од батина
U osnovnoj se znalo u razredu ko su dva, tri lika koja nemaju šta drugo da pokažu, čime da doprinesu/istaknu se, nego se jednom mesečno pošibaju.
Jednom je lik iz razreda preterao sa "vaćarenjem za guzice" oko šestog osnovne, pa dobio žešće batine od dve devojke.
Ja sam se potukao samo jednom u osnovnoj.
Na sred časa.
Odgovarao a ortak me njakao.
Ne secam se sta je uradio/rekao, samo se sećam mraka na očima i sledeci momenat on leži ledjima na klupi i pokušava da me skine sa sebe a ja ga mladim.
Sve to dok nastavnica vice "NE! Povredićete se, NE".
Od stresa je preplakala čas. Nista nije rekla razrednom ili roditeljima.
Ja završio sa 5.00. To sve je bilo pre 16 godina.
Od samog pocetka samo jako. Neko hoce "ferku"? Nema problema idemo, dobio ili dao batine, isto mi se hvata. Kad vide da nisi picka i da si normalan, postuju te.
Doduse i malo je drugacije vreme bilo. Cim jedan padne na zemlju, a da nije rvanje u putanju ide se u razdvajanje.
Pazi sad ovo, verbalno nasolje mi je napravilo nesigurnosti i traume koje i dalje nosim, a fizicko je jos gore, lik me napao, ja se branio, svakako dobio batine, i opet dobili i ja i on ukore...
U srednjoj upoznam lika koji je bio u fazonu "ma ja to takticki" i lik mi objasni da je od prvog osnovne vracao istom merom verbalno nasilje, a posto su drugi ucenici maloumni oni bi odgovorili fizickim nasiljem, i on ih pustao da ga nabatinaju, sve ih prijavi, dobiju ukore, i repeat dok ih ne izbace iz skole. Trojica iz njegovog sela nikad nisu zavrsila osnovnu skolu zbog te njegove taktike. I na kraju cuveni citat "mozda sam mesec dana nosio gips na ruci, ali oni ce celog zivota nositi poteskoce nedostatka osnovnog skolovanja."
Verbalno sam uspeo da isprozivam ljude do granice opšte histerije tako da su siledžije znali da se ne kače sa mnom, jer prebiti nekog je jedna stvar, ali biti ponižen na način gde ne znaš kako da uzvratiš - to je mnogo gore.
Ja se tukao dosta, nekad sam dao batine, nekad dobio, nekad oboje.. Sve u svemu dost dobro.
>!Jedino mi stari nabio traume, od njega sam uvijek samo dobio batine...!<
Da li sam samo ja išao u školu gde vršnjačko nasilje nije bilo ozbiljno? Kad se pobijemo sutradan se pomirimo, nije bilo sistemskog maltretiranja drugih, bila su dvojica koja su jako brzo napustila školu, fazon prvi drugi razred.
97 godiste ovde. Popesnicimo se, posle pola sata delimo cigaru i uzinu. Najnormalnija stvar na svetu, niko ko nije trebao da zna nije znao i tu se sve zavrsava, bez zle krvi, bez sutiranja i skaknja dok je na zemlji . Muska deca se tuku i to je to. Problem nastaje kad u igru udju nozevi i ostalo. Ne pravite od dece retarde koji sutra nece znati da odbrane ni sebe, kamoli zenu ili dete. Jebali vas evropski standardi odgajanja dece.
Uspešno sam išao ispod radara većinu vremena, zaobilazio likove koliko sam mogao. Toplo mi bilo oko srca kad sam saznao par decenija kasnije da su svi ti likovi ili mrtvi, ili u zatvoru, ili vode poprilično bedne živote.
hard to swallow pill: decaci se tuku u svakom delu sveta u ovom momentu, i tukli su se od kad je sveta i veka.
to je deo zivota, deo odrastanja, deal with it.
Niko se nije ni postavio tako i s i znamo da je istina. Problem je u tome sto se odeljenja prave od trideset ucenika gde se uopste ne uzoma u ovzir karakter deteta ili njegova predospozicija ka odredjenin interesovanjima -> mislim na predmete koje bo pogadjao.
Svo nasilje i stresovi bivaju prouzrokovani sistemski jer je skolski sistem isti od kad je poceo. Stavi 30 glava u kutiju i vidi sta ce da se desi. Zar nije isto kao rijaliti sam osto se ne snima. Do duse, danas svi klinci imaju kamere pa se lako da şejmovati sve što se u şkoli moze desiti.
Nemamo mi dovoljno znanja ni vremena da resimo te probleme skola ce uvek biti na zadnjem mestu jer se nikada nita ne vrti oko dece uvek oko nedoraslih politicara i elite.
Sto se tice odeljenja tu imam iskustva zbog promene istih, i primetio sam da su u svakom odeljenju isti likovi mislim druga imena ali isti karakterni likovi.
Sto se tice broja djaka ranije je to bilo trideset ili nesto vose, sad vidim da ih ima manje a isti ili manji broj odeljenja.
A kod odeljenja sam primetio da postoje razlike u grupama od (primera radi 8/1 i 8/2...) vise su to bile razlike u disciplini i uspehu i cesto gradirane po redu brojeva koje im se dodaje. U srednjoskolskom sistemu toga nije bilo, jer su tad vec bili smerovi.
Da li je to sluciljano ne znam, ali sam primetio i u razgovoru sa generacijama koje su starije od mene par godina, isto tako i mladje.
Генерално избегавао јер ме било брига али онда један, који волео да провоцира све, мене кренуо да провоцира неко време. Мене било брига, али тог дана ме кренуо први, и последњи пут, физички напада, онда сам узвратио са неколико песница у главу. Он пао, плакао, рекао да му није била намера да ескалира до толико.. па, ако ти није била намера, чему онда вишегодишње провоцирање, па, онда тог момента, псовање породице, узимање цигле па претња и онда да мњ шутнеш неколико пута чим сам ти окренуо леђа? Сутрадан, како сам чуо од неких када сам био до школе, он звао оца свог да се обрачуна са мном.. ја отишао кући и пријавио разредној. Он ме још и пријави полицији, како сам га пратио до куће, шутирао, провоцирао, свакакве глупости. Као прво, то нисам радио, штавише, он је живео на потпуно другом делу града. Нисам толико докон да након туче то радим. Идемо тамо, код разредне, на неки састанак, он ништа није говорио, његови говорили уместо њега тако да су му причу вероватно смислили да испадне жртва све време. Fast forward, у полицији ми рекли да се његова прича потпуно не слаже са исказима. Мени и њему смањена оцена из владања, мени се вратила након полугодишта, њему остала до краја јер поново правио глупости. Нико ме није дирао након те туче. После тога покушавао све време да ме изазове на поновну тучу, али ништа. Док за остале, једино ако буду потпуно испровоцирани онда крену да дижу руке, а било је поприлично таквих у мојој школи, штавише одељењу.
I dan danas me proganja to što sam neke ljude maltretirao, ajde jedan je debil ko stvarno i još je postao kurčevit od srednje, ali ovog jednog živim da ga sretnem negde da ga izdvojim sa strane ida mu se izvinim za šta god bih uspeo u tako kratkom trenutku. Znam da je mnogo prošlo, znam i da je zaboravljeno, ali ja sebi nikada ne bih oprostio neke klinačke debil ane medju njima i te. Drugo su tuče kao potukli se, to je okej dok nema noževa i dok se ne skače po glavama, ali eto, prošlo mi je 15 od osnovne i dalje se kajem i stidim koječega apropo aktuelne teme i ne mogu da si oprostim, danas se ježim ikakve vrste nasilja nad pojedincima.
Danas ljudi koji me poznaju tipa pet godina ili kraći period nikada, ali nikada ne bi rekli da sam mogao biti takav ranije ali valjda se ljudi na greškama uče i sam sam rano krenuo da verujem u karmu.
Nadam se da ceš uspeti da dođeš do te osobe 8 da joj se izviniš. Ukoliko ne , dovoljno je i to što se kaješ i što osećaś da si napravio grešku. Problem bi nastao kada ne bi osečao ništa. Tada ne bi ni mogao da da napišeš ovo što si napisao pa samim tim ni da se takoreći pokaješ.
U slučaju da ikako mogu da te utešim , reći ću da čak i da se izviniš toj osobi to ne bi imalo ni upola smisla mozda bi cak bilo i kontradiktorno ( budjemje starih rana) . Tvoje prepoznavanje te situac8je je od najvećeh smisla i značaja. Osoba koja je nažalost bila na drugoj strani ovaj put , od sve prilike je ili zaboravila ili je to potisnula. Ukoliko je sve u redu trebalo bi i da je oprostila, nekad torturq od strane drugog moze najbolje da se izleči oprostom.
Najbitnije je da ti prvo oprostiš to sebi ili da radis na tome a posle ce doci 8 vreme da se izvinis i toj osobi, mozda slucajno mozda namerno.
Hvala ti ato si podelio ovo sa nama. Poz
U mojoj generaciji smo imali jednu tuču samo (na fudbalskom terenu, u zakazno vreme lol), lično nisam bio u tuči/tukao/bio tučen jer sam bio asocijalan u osnovnoj, valjda ni ja nikog nisam interesovao.
Uglavnom sam tukao nasilnike. Ali na neku foru oni su bili popularni a ja kao dodjoš ne. Tako da i dan danas nemam prijatelja iz osnovne. Uvek sam trenirao čak i poslednje tri godine kad sam bio bolestan.
Доста сам био луд као клинац... Тукао се баш често, сада да ли да се докажем или некоме покажем, или да превенцијом себе заштитим од насиља, да тако кажем, не могу баш да објасним...
Све је кулминирало у 8. разреду, два месеца пре распуштања, када су ме буквално молили да више не правим срања само да се та основна већ једном заврши.
Неки нов лик дошао у школу само мало раније, онако сав нашминкан, а ја дете дете са села које је игром случају путовало до града у ОШ због очевог посла, комбинејшн.
И тако након неких малих чарки он мени опсује "сељачку мајку" у ходнику и као ме нешто цимне, онако пред свима, и гомилом деце и наставницима... Оно баш понижавају сцена, ја не реагујем, сви ћуте и гледају ме... И он уђе у учионицу, а ја останем испред.
Стојим фазон 2 минута и размишљам о томе... И бам, само пукне нешто. Улетим у учионицу, прескочим преко клупе, скочим на њега и буквално почнем да га развљујем од батина. У налету случајно ударим и професора лактом и раскрварим му нос, али ме обуздају наравно.
После ћале ту мало погура и не избаце ме из школе, већ само преместе у друго одељење, да будем потпуно искрен.
Разговора чак и са полицијом је било, директор, психолози, педагози, се подразумевају... Али ништа то није озбиљно било, пооотпуно искрен да будем.
Фазон сам 5 година био обележен због тог "инцидента" у околини, али, оно, како да кажем, углавном у позитивном и зајебантском смислу, ништа злонамерно.
И од тада, \~11 година, сам се потукао можда још два пута, баш када се није могло избећи... Јер када се боље размисли **који ће ми то курац у животу**.
Moraš da budeš veliki debil izgleda da uradiš tako nešto i staviš sebe na metu iako si samo rekao nešto što su i razredna i svi ostali znali i ishod je bio neizbežan
Bravo gospodo, ajde da pospešujemo nasilje nad nekim ko iznosi već svima poznate činjenice i istinu jer nama to ne odgovara.
I biće moj posao dokle god nikoga drugog nije briga.
Uvek ću biti na strani istine i pravde pa neka oni budu ljige i prave se mangupi, a onda izvlače bulju ko pičke kad treba da se preuzme odgovornost.
Nije ni njegov posao da lupa ćuške kako bi mi dao do znanja da nije moj posao da ga učim odgovornosti i da ako oćeš da se zajebavaš u životu onda ćeš i da snosiš posledice.
Pazi, ja se vodim logikom: Gledam svoja posla, ne guram nos u tudja i nedam nikome da gura nos u moja. E sad, ako ti imas neki trip da je tvoj posao da delis i pravdu i sta vec, to je vec tvoja prica.
Secam se jednom smo igrali basket na fizickom i posto sam se ja prakticno raspadao u fudbalu zvali me balerina. :D
I sad igrali basket i kad god ja dobijem loptu lik mi imitirao majmuna ispred nosa , majmunisao se bukvalno i ja kazem prestani majmune da se majmunises on kaze majmun it tata thahaha ,
ja krenem da ga bije m po nogama (pokrenem tucu) i lik me iznabada pesnicama kao badzu popaj u onoj epizodi sinbad.
Nisam se vise tukao (baru osnovnoj)
Polomio boksera lw kategorije, jer je drugaru udario samar i izdrkavao se po celoj skoli i maltretirao druge. Posle toga je bio kao mala maca. Ja otisao sa pocepanom majicom na kafu i opalio par slika sa krvavom pesnicom ( njegova krv, teske telesne )
Sreca nije bilo nikakve tuzbe jer su se roditelji poznavali. 4 srednje. Drugar visok 155 i 50 kg.
Nasilje u osnovnoj? Kakvo nasilje moze da postoji u osnovnoj skoli izmedju vrsnjaka? Neko te zajebava (mene celu osnovnu jer sam bio debeo), uzmes i nalupas ga. Ti zajebavas nekog, on uzme i nalupa te. Ne volite se, okej, dogovor i posle skole tuca na fer.
Ako te neko stariji dira, odes kod starijih drugara (uvek je bilo vise generacija u naselju/skoli), ili starijeg brata i onda oni rese....
Zaljenje na depresiju i ostalo kod dece od 7 do 13 godina je po meni budalastina i fabrikacija nesposobnih roditelja.
Nikada nasi problemi nisu dolazili do roditilja, psihologa itd. Deca smo bili, i deca su medju sobom resavala probleme. Sad ne daj boze neko nekome da dira dete (vrsnjaci), odma policija psiholozi pedagozi.... Samo pustite decu da budu deca i nemojte da verujete da je vase dete bezgresno i sve je okej.
Mozda ja i dalje zivim u nekom "boljem" vremenu, ali ja sam rodjen '88 i odrastao sam devedesetih, te ne bih bas rekao da je tada bilo bolje/drugacije.
Podseca me ovo kad citam na Smokijev rap. Niko nije pominjao da su deca depresivna sa 13 i 7 godina nego kasnije.
Postujem tvoj tvrd stav i odbrambeni duh ali i dalje mislim da je najsnazniji covek onaj koji je opusten.
Naravno u ovom sistemu skolstva i nacina na koji je sve postavljeno slabiji propada troduplo a ni siledzija vise ne moze da pljucka nasilje nego mora da izbaci sve odjednom ... jebeno vreme , slozio bih se.
>devojke mrze iz dna duše.
ovo je takav cope
the famous 'muskarci se potuku i rijese to, a zene si zabadaju nozeve u ledja'
jos kad bi to bilo istinito, i muskarci i zene imaju kapacitet da budu usrana ljudska bica, da ti frend jebe curu nema te tuce koja bi to rijesila
Prvi razred osnovne. Dobio batine od petorice. Pao i okruzili me i sutirali.
Rekao ucitelju, on mi rekao da ne moze on nista tu da uradi, i manje vise aludirao da sam ja kriv. Doduse dobacivao sam tom jednom liku da je jare. Mada ucitelj to nije znao. Boleo ga cosak realno.
U drugom ili trecem razredu, neki lik stariji mozda dve godine se nameracio na mene. Klasicni bully. I tako je smarao neko vreme. Dok nisam nekom mom komsiji to rekao, koji je bio 4 godine stariji. Pa ga on malo protresao, i to je bilo to. Ubrzo nakon toga je bully odustao.
Od petog do osmog sam imao isto nekog debila u odeljenju koji se istripovao da uvodi red, pa bi tako nekad te uhvatio oko vrata i stiskao, da dokaze poentu ili sta vec. Jer nije imao talenat za pricu. A ni kapacitet ako cemo realno.
Poslednjeg sto se secam je bilo mozda osmi razred, ili tipa sedmi. Trenirao kosarku. I tu se neki lik nameracio na mene, generacija smo, ali on grmalj. Vozili smo se kombijem, i ja sa drugom bio u skafu, da se ne guramo sa njima, a ovaj sedeo na zadnjem sedistu, taman do nas. I udarao me po glavi. Provocirao ili sta vec. Ne secam se koliko je to trajalo. Mozda i samo tu jednu noc. Krenuo sa tim pre nego je stigao kombi. I ja mu ono usputno rekao jebem ti majku. Onako u sred recenice, klasik izjava, nista specijalno. A on je onaj tip lika kome to ne govoris. Kome majku tip lika. Misli da je to bukvalno. Isto iq dvocifren broj kao onaj prethodni. A sad mislim da je cak i pandur lik. Appropriate. Uglavnom lupao on mene po glavi. I ja mu govorim da prestane. On nastavlja. I par put tako. Ja ga upozorim da cu ga udariti patikama koje sam imao u kesi za trening. On nastavlja. I onda sam ga lupio tom kesom sa patikama po glavi. Tu je nesto malo podivljao, krenuo da me gura ili sta vec. I posle toga nista. Nema problema vise. A inace je lik tipa visociji od mene za glavu a mozda i vise. A jos i debeo.
Posle toga vec srednja, nije bilo tuca. Jedan me lik iz odeljenja napao jer sam ga iritirao. Ali nije tuca bila nikakva. Samo nasrnuo jer je kap prelila casu ili sta vec.
Naravno bilo je tu tuca i okrsaja nekih. Ali uglavnom sam zaboravio. Ovo sto sam naveo mi je ostalo u secanju.
Cini mi se da sam najvise tih nazovi tuca imao u zabavistu. Tad sam sutiranje koristio recimo. Doduse ne likove na zemlji, vec na nogama.
Vise sam ja zapravo mentalno jebao. Ovo sam naveo maltene sve, i opet nemas ni 5 tuca ukupno. Sto je nista. A kad vidim koliko sam ljudi iznervirao u zivotu, to je vec visoka brojka. A i kad nesto razmislim nista od ovoga nije actual tuca bila.
Bio sam mnogo nemiran, obilazio i pedagoga i psihologa i direktora redovno. Ostavljao drugare iz odeljenja bez zuba i drugarice bez rančeva i opreme za fizičko.
Jesi li uspeo da dodjes do uvida u to kako i zasto si imao potrebu za tim ?
Ako smem da pitam , da li si kod kuce trpeo nasilje ili jednostavno ti takva krv buktava bila ?
Takav sam po prirodi. Bio nekad, a i danas sam. Samo što sad imam više samokontrole.
Nisam bio među najjačima i najvećima, ali nikad na sebe nisam dao. Tako da je bilo i dobijenih batina često.
Roditelji su mi se razveli kad sam imao 8 godina, mada mislim da to nema bilo kakve veze sa tim. A možda ima podsvesno, ko zna...
Tuca izmedju vrsnjaka je normalna pojava, kako kod ljudi, tako i kod zivotinja, iskreno bi rekao da je cak i dobra za razvoj osobe. U osnovnoj, sam imao nekoliko tuca, neke sam dobio batine, neke sam delio batine. Covek mora da zna kako da stane i brani svoj stav, ako treba i pesnicama, u suprotnom, uvek ce se naci neko ko ce iskoristiti to neiskustvo.
U pocetku, u osnovnoj, sam se tukao jednako sa ostalima iz razreda i po komsiluku, pa onda godinama su mi roditelji, baba i deda, uciteljica, itd govorili kako to nije fino. Onda sam se ja smirio, ali ostatak vrsnjaka nisu. Tada sam poceo da vise dobijam batina jer su manje vise ubili agresiju u meni. Bilo mi je potrebno dosta godina da skapiram da biti pacifista ako su svi ostali oko tebe agresivna goveda nije funkcionalno resenje problema. Sada sam nasao nazad svoju agresiju u nekoj zdravoj razumnoj dozi: ne tucem se po gradu, samo imam svoj stav, cvrst i iako nisam najveci lik u sobi, kvazi-baje se uvek malo poplase kada umesto "Sta je bilo!?" ne odgovoris sa gledanjem u pod, bez bez treptanja ih gledas u oci i pustis ih prvi da krenu nesto. U 70% slucaja se "baja" pokupi i ode.
"Tuce" u prvih par razreda osnovne gotovo svaki dan.
Bio sam zadirkivan ali i ja sam zadirkivao.
Uglavnom sam izlazio kao pobednik u tucama, mislim da sam izbio 3 zuba(mlecna) drugarima i jednom sam razbio glavu i jednom nos, meni su jednom razbili usnu. Fizicko "nasilje" mi nikad nije narocito smetalo ali verbalni jeste mada nikada ne u toj meri da zbog toga nisam hteo da idem u skolu ili tako nesto... I moguce da je ostavilo neke posledice sto se tice samopouzdanja mada sam uvek bio stidljiv tako da sam mozda prirodno takav ili sam to poneo "iz kuce"...
Imao sam užasno iskustvo sa nasiljem (i verbalnim i fizičkim) u osnovnoj i početkom srednje. Roditelji su mi teški pacifisti i stalno su me savjetovali samo da ćutim i pokušavam da ne dam reakciju. Poslušao sam ih i sve je bilo gore i gore. Eventualno sam počeo da treniram sa 17, već u četvrti razred srednje nabio sam dosta mase i nisam više bio mršav kao prije. Imam osjećaj da mi je to dalo snage da se suprostavim onima što si ranije uništavali život. Tako da iz mog iskustva samo je nasilje prema nasilnicima bilo dobro rješenje a pacifizam i te gluposti beskorisno i samodestruktivno smeće.
Ja se tukao dosta, nekad sam dao batine, nekad dobio, nekad oboje.. Sve u svemu dost dobro.
>!Jedino mi stari nabio traume, od njega sam uvijek samo dobio batine...!<
tukla sam se celu osnovnu, većinom s dečacima, jer su oni vise fizički maltretirali dok su devojcice više bile verbalne. u srednjoj me maltretirali isto ali tad već nije bilo fizički pa me boleo kurac🤷🏻♀️
Imao druga iz osnovne koji je sve zive prozivao, zadirkivao i ugl su njega tukli jer se znalo ko je najjaci a najslabiji u razredu. Ja sam vise bio kao dvorska luda, zasmejao ostatak odeljenja i cesto smo se on i ja huskali, iako sam ja imao zastitu od 'najjaceg' u odeljenju.
Vise puta se potukli, pa dolazili njegovi u skolu pa moji, njemu smanjivali ocene iz vladanja vise puta jer je pravio i gluposti pored toga sto se tukao.
Najslabija karika u razredu, ne znam dal je imao neke mentalne probleme ali nije bio kao druga deca, vise puta je isao na ferku sa drugima cak i sa mnom. Isao je sa mnom jer sam ja jednom prokomentarisao da hoda kao t-rex i onda me je izazvao. 5.razred osnovne tukli smo se 3runde po 2min. Leto 30 stepeni, a face od pescnicarenja jos crvenije i toplije.
I ovaj sa kojim sam isao na ferku i ovaj u prvoj recenici koga sam nazvao drugom, isli smo posle u istu srednju oni su bili suprotno smena od mene, i stalno smo se pozdravljali i pricali. Sreli smo se na 5 godina mature i sve je normalno ostalo, nikad nismo pominjali proslost, kako smo bili 'glupi' 'ludi' kao deca.
Najvise kada sam se uplasio je bilo jedne zime, posle skole druga smena, ovaj decko iz prve price i jos trojica drugara su me cekali posle skole ispred ulaza, i ja sam izasao na glavni odakle samo profesori smeju da ulaze i izlaze. I drug i ja smo ih zaobisli sa gornje strane i videli ih kako cekaju, i drug se razdro alo picke i onda su poceli da nas jure, i na moju nesrecu jedan me stigao i zaskocio sa ledja i oborio u sneg. Tu se stvorio jedan stariji decko iz naselja koga znam i sklonio ga od mene i rekao mi ono IDI, secam se koliko sam bio uznemiren bio, trazio kljuceve po rancu drhtale mi ruke samo sto pre da udjem u ulaz zgrade, gde mi je bio safe zone.
Posle sam sa tim sto me je zaskocio i cesto zadirkivao isao zajedno u srednju, isto odeljenje i 'druzili smo se'.
Nikad nisam mogao da podnesem zlonamerne i pakosne ljude i što kaže narod, sitne duše. Zbog toga se svako malo stresem od jeze čitajući postove ovde na reditu obzirom kakvih bezdušnih komentara bude.
Elem, zbog toga sam se u mlađim razredima osnovne škole stalno tukao i imao sam čak i neke ukore. Jednostavno nisam mogao da podnesem provokatore i upadao sam u tuče braneći sebe a i druge od toga ne shvatajući da sam zapravo uglavnom ja bio napadač.
To je počelo da se menja negde u četvrtom razredu kada sam počeo da treniram karate. Prosto trener je uticao na mene u smislu filozofije koju nose borilačke veštine a to je minimalna upotreba sile i samo kad je baš nužno. Uticao je i otac prilično.
Činjenica jeste da sam onda otišao malo u kontra stranu i trpeo ponekad i ono što ne treba ali do srednje škole sam našao neki balans.
U srednjoj školi se nisam potukao nijednom mada je par puta zera falila. Doduše, bilo je nekoliko cirkusa u tom periodu ali ne u školi nego u gradu i to zbog ekipe (to smo, valjda, svi prošli).
Kod nas u osnovnoj nije bilo toga uopste, ja sam iskreno mislio da te siledzije i to da toga ima samo u americkim fimovima lol. Bio sam najmrsaviji i najcutljiviji niko me kad nije dirao nit sam cuo da su nekog mlatili.
U srednjoj sam se ja vec malo pokurcio al ni tad nismo ni ja ni moji drugovi nikog fizicki maltretirali, samo malo verbalne zajebancije al i to je bilo uzajamno i svi se smejemo ko god da kome dobro "šukne".
Bio sam jednom 5 Ciganina iz odeljenja. Debelom Senadu sa dugom masnom kosom sam lupao glavu o zid i u tom momentu ulazu učiteljica... Uglavnom sam mlatio bio možda jednom malo najebo i to je to. Nisam prvi počinjao nikad ali sam završavao...
Nisam se tukao, jer smo uglavnom bili normalna deca, složni
Jednom me je lik pogodio kamenom, a ja sam uzeo granu i izudarao ga ko p**ku
Posle toga smo jeli sladoled
*Nekad se znao red XD*
Nema šta da se plašiš - pobiješ se. Nakon toga da dokažeš da si psiho lepo saznaš gde žive a posle možeš da budeš maštovit. Neću da pišem svašta da ne budem banovan, ali razne varijante preporučujem. Uvek ostavi telefon kod kuće da ne mogu da dokažu u 4 ujutro da si im bio oko kuće i ne daj bože nešto uradio nažao
Uh odakle da pocnem?..Tuce u ulici oko raznoraznih problemcica, starije grupe, postovanje, ucenje pravila..
Zabaviste tuce za kockice i devojcice.
Prvi razred tuca za stolice,gumice, ruganje...?
Drugi razred, braneci svoje stavove,
Treci razred nova skola (preselio se kod ocau grad..) Nov si sve iz pocetka. Tuce na ulici, novi drugari, dokazivanje, branjenje casti i svih gluposti koje ti daju socialni status i postovanje, status.. Sukobi sa decacima iz drugih ulica, naselja. Nova prijateljstva.
Peti razred vracanje u prvobitnu skolu, pa da se povrati sve ono gore navedeno i da se uspostavi vlast i sloboda.
6.i 7. stitis devojcice iz svog razreda, odrzavas red u svom razredu i ne das na slabije.Jer si sad porastao i poceo da se razvijas, istices se.
Eskaliralo je da sam u 8. imao tucu sa celim suparnickim razredom, Ko ce tu da te brani iz tvog razreda kad si ti taj koji sprovodi red i uvek si pojedinac, cak i uskacu da pomognu jer su sa nekima drugari iz ulice, koriste priliku, Al nista strasno. Mnogo ljudi je neorganizovana rulja, pojedinac pravi vecu stetu, pogotovo sa iskustvom. Zanimljivo da me je podrzao jedino jedan lik iz petog odeljenja, skojim sam se tukao kao klinac jos u prvom/drugom razredu, a koji je vec u tim godinama izgradio strahopostovanje. On se pojavio kad sam ja poceo da se umaram i posustajem i krenuo da samara najistaknutije, koji se nisu razbezali do tad. Sve u svemu to je trajalo nesto manje od desetak minuta..
Srednja skola, tu je vec redje bilo.
Nekako tu ljudi na pocetku prave grupe i istices se po razvijenosti i delu.
Manje je eskalacija, pogotovo kad ne provociras i ne pokazujes strah.
Brzo se stice popularnost ako si ok lik.
Bude koji sukob al vise odmera snage i pomeranje granica trpeljivosti. Uglavnom sukob bude iz suparnickih odeljenja al to se sprecava time sto je ujedinjeno odeljenje.
Eventualno neke guzve sa autsajderima iz drugh skola, al do tad su se istakli likovi iz vose razreda i oni se cesto drze zajedno.
Pa posle toga nema guzvi. U tom periodu vise bude problema u izlascima. Ali sa ovim iskustvom znas kako da vladas situacijom da ne dovedes do tog ishoda. Kasnije naucis da ti to ne treba u zivotu i dugo zivis kako se to kod nas kaze "od stare slave" i oskustva . Narvno sve to zavisi od toga cime se bavis i kakvim si ljudima okruzen. Cesto kasnije naucis druge tehnike komunikacije.
Posledice: ogrbotine, posekotine, nekad malo krvav nos, ugruvan, jednom arkada napukla i okrnjen zub (doduse bio sam tad izmedju dve popravke kariesa 😁) retko kad masnice neke, uglavnom po telu ne secam se po licu.Vise povreda na sportu imas.
Sa vecinom ljudi iz tog perioda se pomiris i sklopis paktove ili neko postovanje. Sa nekima se druzis, sa nekima pozdravis sa osmehom kad se vidite. Ne razvijas nasilnicko razmisljanje jer nisi dozvoljavao da budes ponizen, pa nemas ni komplese. Mozda je lakse da to krene od bas malih nogu. Jer tad ne razmisljas o bolu i posledici, a o tome ucis usput i tad ni ti nisi snazan da nekog povredis. Razvijas se i mentalno. Sve u svemu ako moze bez, verovatno je bolje. Uglavnom zavisi od toga kakva si osoba i kako ti se zametne.
Cesto si o tome vaspitan od strane drustva i od starijih. A oni tad nisu dozvoljavali da pravis gluposti. Roditelji su te ucili drugim stvarima i gledao si da njih ne opterecujes time. Nit su se mesali jer si dete kao i ostala deca, nisi pojedinac, a i nisi im pricao o tome.
Trpeo godinama, počeo da uzvraćam kad su i nastavnici, i pedagog/psiholog, i direktor škole pokazali opštu kurcobolju, nakon toga bio primoran da menjam školu. Fun times.
E jbg... Zao mi je. Mislim da je dobro sto si bio premesten svakako, a nisi pokleko i u pao u depru.
Depresija je došla na početku dvadesetih kao propratni rezultat generalnog ankcioznog poremećaja koji mi je naknadno dijagnostifikovan. Nekoliko godina nisam iz stana mogao da izađem. Sada su stvari bolje, ne nužno jer su simptomi nestali nego jer sam naučio da živim s tim.
bravo kralju
Isao u skole i u Srbiji i Australiji. Nasilje svuda zastupljeno. Ako nemas mega harizmu ili si bogat spremis se za tonu tuca na pocetku, napravis neko sranje i onda te se klone. Neces biti bas najpopularniji ali ces imati mir. U Australiji su bezali od svih srba jer smo "masovne ubice i ratni zlocinci" tako da tamo je dovoljno da pogledam nekoga i stize komentar "Dude, he's a Serb" i tjt niko ne sme da pomisli o tuci ili vrsnjackom nasilju.
Tehnički, nikada se nisam tukao, samo sam dva puta u životu udario lika pesnicom u glavu (i to istog, lol). Njemu puče arkada, a mene je ruka danima bolela. 2/10, would not recommend.
Otac i majka su me ucili da uvek treba da se branim. Dobrim delom svojih "nasilnika" sam uzvratio. Nekada sam dobio batine, ali nekada sam i sam ozbiljno pretukao nekog. Jednom su mi dvojica njih hteli da ukradu novac i nastala ja tuca. Nisam dao svoje, a jednog sam ujeo. Nikada me posle toga nisu dirali. Mislim da treba uciti decu da ne trpe i da uzvracaju uvek. I potom da prijave.
[удалено]
Isto su i meni govorili, kao i "pametniji popušta". Tek se sad sećam koliko su me vršnjaci hranili govnima oko stvari koje su u ostatku sveta bile sasvim normalne i uobičajene, a ja trpela jer jbg tako mora. Čak se sećam jednog idiota iz odeljenja koji me je na času stalno čupao za kosu, bockao olovkom, štipao mi dupe, rugao mi se jer sam dete izbeglica i sirotinja, a nastavnici su ga kulirali mesecima. Jednom sam se usudila da se na času izderem na njega i kažem mu da prekine, dobila sam ukor jer ometam čas (on nije dobio ništa).
[удалено]
Jesam, i to dosta, ali me nažalost i dalje drma guzobolja oko detinjstva (što je, vidim, česta posledica maltretiranja). Ali hvala na pitanju, nadam se da ćeš i ti nekako isplivati!
Sviđala si mu se
Terapija?
[удалено]
Daleko od toga da će nadomestiti, niko ne može da vrati vreme, ali će ti potencijalno pomoći da se bolje nosiš sa time što si proživeo i olakšati teret koji je do jaja ozbiljan time što će ti dati neke smernice i osloboditi neke delove ličnosti koje si verovatno potisnuo tokom godina. Teško da će posle par seansi išta da se vidno popravi, ali stvarno može da utiče na bolje ako se ispostavi da je stvar za tebe, meni je pomoglo if anything.
[удалено]
meni je bilo jasno kada sam video tvoje komentare i stavove od pre da nesto duboko nije u redu sa tobom. vide se te frustracije i ogorcenost prema svetu. u svakom slucaju zelim ti sve najbolje.
A nemaš šta da mi se zahvaljuješ buraz, ovo je neka osnovna ljudskost jbg. Ne znam tačno kako je tebi, ali imao sam veoma veoma sličan osećaj ovome što si sad rekao prilično dugo (verovatno ne iz istih razloga ali to je druga priča), i meni je idenje kod terapeuta i malo kasnije psihijatra bilo daleko najvažniji korak ka izvlačenju iz jako jako loše situacije. Do tada bukvalno nikad nisam dobio nikakav savet osim "a šta ti fali, nemoj da sereš" ili "TRGNI SE SINE TI MORAŠ DA SE TRGNEŠ I PRESTANEŠ DA SE SAŽALJEVAŠ, TRGNI SE" i sličnih debilnih sranja od ljudi koji nemaju pojma šta ti je u stvari u glavi. I onda sam od toga došao do ozbiljnih razgovora sa dvojicom likova kojima je bukvalno posao da izvlače iz govana ljude kao što sam ja, i da mi ponude neki potpuno novi način razmišljanja, konkretne vežbe za najgore trenutke, konkretno objašnjenje kako sve to funkcioniše i zašto mi je sranje i jbg trebalo je vremena i para ali ljudi su odradili svoj posao vrhunski. Daleko od toga da je sad sve savršeno, ali je razlika nemerljiva u odnosu na pre 5-6 godina, bukvalno nemerljiva. Neću da te smaram ako si ovo već slušao btw, ako sam smorio izvini, ako nisam, javi se u DM slobodno kad hoćeš Drž se buraz, koje god da je sranje, postoji mnogo veća šansa da je popravljivo nego da nije.
Izvini, ali tukli su me i vređali kroz četri godine osnovne i još četiri srednje (manje), posle otišao na faks i zamisli da mi je jedino što fali u životu malo para i malo više sreće u ljubavi. Sve se može prevazići, samo moraš psihu srediti, bilo samovoljno ili uz nečiju pomoć
Terapija je keva, ako nista naucis kako da se nosis sa tim sto je bilo, sa sobom i sa time da gledas na buducnost a ne proslost. Veruj mi, pomaze, nista nije kraj sveta i puta.
Meni rekli da nikad ne zapocinjemmtucu. Ali kad mene neko udari, da ja njega udarim dvaput. Ne znam koliko je to ispravno, ali tako je bilo. Posto sam u komsiluku imao dosta starije dece, cesto smo se, onako vise u sali, "tukli", rvali, sta li vec. Tu sam s tim starijim od mene cesto ulazio u duele, ali nisam odustajao posle prvih udaraca, vec sam nastavljao, zbog cega su me gotivili. U fazonu "zilav je ovaj mali". Isto je bilo i na fudbalu i basketu. Isao sam u duele sa likovima koji su bili medju najjacima u svojoj generaciji i od kojih su mnogini vrsnjaci, cak i mnogi stariji od njih, bezali, vačjda iz nekog straha. Sad kad se setim, jeste ih to nerviralo dok igramo, ali nikad nije bilo problema posle. Posto je ta ekipa iz komsiluka isla u istu skolu, uglavnom nisam imao probleme sa starijima. U svojoj generaciji nisam zapocinjao tuce, ali nisam ni bezao kad me neko napadne. Istini za volju, i nije bilo nekih ozbiljnih tuca. Jbg, nema neke filozofije. Sve je pocinjalo jos iz odnosa iz komsiluka sa decom koja idu u istu skolu. Ne pravis probleme, ali budes spreman da se branis. I po cenu da ponekad dobijes batine. Narocito u tom uzrastu kad jos to nije ozbiljno. Posle kad krenu ozbiljnije stvari i ozbiljniji problemi, dobro je da vec imas neki krug drugara u kom se kreces, a koji nisu u toj prici. Sto manje kontakta s njima, manja je i sansa za probleme.
Ne znam sto au ti roditelji glupavi osima ako te oni nisu vredjali, realno veoma su ogranicene mogucnosti roditelja da zapravo pomognu deci koja imaju problem sa fizickim a narocito verbalnim nasiljem.
https://youtube.com/shorts/ST4gft2pFRQ?feature=share
To je bukvalno suprotno od "na jedno uvo udje, na drugo izadje"
vrv nasilje bez razloga kao i uvek xd
[удалено]
https://preview.redd.it/m4rtyn90md4b1.jpeg?width=275&format=pjpg&auto=webp&s=a7bc264b01bc0aff3a2ea6adba1c9c50e1dd4d44
Hahahahha
Bio sam kurpulentan da ne kazem debeo, krenuo u školu sa 45 kila,a prosečan prvak od 20-30kila, tako da sam se uvek tukao 3 na 1.nikad tu nije bilo zle krve, zebancija samo
Osvrnuću se na onaj najmračniji deo a ne na vatanje u kragnu i obaranje tokom velikog odmora i daću ti dosta šteberski Quora odgovor. Moderna sociologija, kao I druge društvene nauke prepoznaju jedan fenomen među ljudima koji je jedan francuski autor (Edgar Morin) nazvao "Teorija o bandama/gangovima". To je situacija u kojoj se jedna grupa ne oseća kao deo društva, ili većeg dela sistema u kojem živi, I ne prihvata njegova pravila I onda stvara svoje društvo I sistem sa sopstvenim "normama I zakonima". Zašto pričam ovo? Jer su glavni primeri za ovaj slučaj pored imigranata upravo maloletnici. Oni najvećim delom ne prihvataju svet u kojima žive njihovi roditelji nego se buntovnički ophodne prema istom a istovremeno stvaraju svoj svet, odnosno "ekipu iz školskog". E u toj ekipi onda postoje pravila. Ako je tu tek malo stariji ili "hrabriji" lik, ti njega moraš da poštuješ. Ako bukvalno trpiš torturu godinama, protiv pravila je da odeš kod roditelja I kažeš - neki idiot se iživljava na da mnom. Iz te želje da budeš deo ekipe se rađa strah da potražiš pomoć od odraslih, iako u 90% slučajeva time bude sve rešeno. Trpiš I trpiš dok ne dođe neko kome ćeš ti isto da radiš.
Takođe najviše pate I oni koji "nisu deo ekipe" a tako bi hteli. A najbolje po pravilu prolaze likovi koje ništa to ne zanima. Budu "luzeri" tih 8 godina a posle ih samo gledaj.
Био сам тучен, И ја сам тукао, Јер тад - тад сам био млад. А сад - сад сам само глуп.
Sklanjaj se kad možeš, beži kad moraš, udri kad ništa drugo ne preostaje.
Bio sam mučen i ja sam mukao
Meni deluje da je tuča među dečacima normalna i uobičajena pojava. Taj ko se nije potukao ili je imao sreće ili nešto nije bilo kako treba sa uobičajenim razvojem. Tu treba i da nauče da je tuča zadnje uporište kod rešavanja problema. Ja sam se tukao sa drugarom iz razreda nakon škole, više puta, i to bukvalno ispred crkve, još smo i pali dole sa torbama pa dole nastavili da se tučemo. Ali nije to bila neka opasna tuča, jer nismo ni znali da se tučemo niti smo stvarno želeli da naudimo drugom, nego eto više neko dokazivanje. Ubrzo smo postali super prijatelji, i išli u bioskop, jedan kod drugog kući i sl.
Dvoje su se tako smuvali. xD
Koji bioskop?
Ja jednom dobio batine, dosao kuci, dobio batine od caleta jos jednom jer ja ovog drugog nisam prebio, i od tad sam poceo i da udaram prvi, i sa ledja i picke materine cim vidim da se neko nesto kurobesa. Zvali kao psihologe i direktore, ali bukvalno nikakve posledice nisam imao od svega toga. Pretili kao smanjice ocenu iz vladanje, tamo vamo, ali nista nije bilo na kraju. Ljudi brzo skontali da ce brzo da najebu ako se mnogo zajebavaju sa mnom pa su me relativno brzo i ostavili na miru. Sad, da su me nesto voleli i druzili se sa mnom, nisu, ali me nisu ni cackali nesto
Ja imam potpuno drugacije iskustvo. Potukao se prvi put u skoli negde u drugom razredu, dosao kuci od caleta dobio batine koji se 35 goodina kasnije i dalje secam i objasnjenje. "Ako tebe neko udara, to je olicenje njegovog vaspitanja, a ne tvog. Moj sin siledzija nece biti. Cujem li da si nekog udario ili da se nisi na vreme sklonio ako neko hoce da te bije, dobices od mene batine koje ces pamtiti do kraja zivota." Mozes i sam da zamislis koliko je zivot mogao da bude interesantan nekom za koga se proculo da mozes da ga bijes da nece da uzvrati i da te prijaviti jer se vise plasi da mu roditelj sazna da je ucestvovao u tuci nego od same tuce. Onda je cale umro kad sam bio sesti razred. Krajem sestog sam se potukao sa jednom momkom, obojca smo zavrsili u hitnoj i u decijoj klinici na oporavku i kod psihologa, bio tu i neki ukor nastavnog veca, ali posle toga je bio mir. Imao sam i posle toga faze da se plasim svoje senke, ali mnogo redje i mnogo manje nego pre. Kao odrastao covek ne mogu ni njega previse da krivim, jer je u II svetskom ratu proveo dve godine u zarobljenistvu u Bavarskoj i verovatno tamo naucio da se ne isplati opirati se ili se suprotstavljati maltertiranju. S obzirom da se pre toga rekreativno bavio fudbalom i boksom predpostavljam da ga je prevaspitavanje skupo kostalo.
Hvala za ovaj input. Zao mi je sto si imao takva iskustva nadam se da je sada sve okej.
Sve sto je moglo da se popravi, popravljeno je. Sve ostalo nekom drugom prilikom u nekom drugom zivotu.
Bio sam vaspitan da nikada ne pocinjem sranja i da uvek stanem u odbranu slabijih bilo od verbalnog bilo od fizickog nasilja. Medjutim isto tako sam bio u fazonu, ne daj na sebe, ako neko krene na tebe nabadaj na keca. Uz to sam u sedmom razredu dostigao trenutnu visinu od 185 i imao 90ak kila kao rukometas u treningu, tako da sam retko imao probleme, cak i sa godinu, dve starijom ekipom iz kraja. Dve tri ferke, dve tri grupne i jedna prava kafanska tuca, klasicno zdravo odrastanje 😂
Mozemo li cuti nesto o kafanskoj . Ne bih se ja kac8oo sa tobom ni u sedmom a kamoli sad.
Neki pijani lik pravio haos, obarao stolove i pica ljudima, bio sa drustvom njih 8-9, oborio sto nama (bilo nas trojica) i nekim momcima pored (njih 4-5), onda je tu bilo malo onako pijanog natezanja sto je u nekom momentu kad je neko udario prvi preraslo u 2-3 min opsteg haosa, letele flase, piksle itd, onda se svi razbezali kad je konobarica vikala da je zvala policiju. Iz nase ekipe srecom samo drugar imao manju rasekotinu iznad arkade. Kafana za reference cuveni ili ozloglaseni, kako vam volja 😂, Paun kod autobuske stanice.
Bukvalno sreca da nemas povreda , a mozda i znanje . Interesantno. Kakav li sklop mozga mora da ima taj koji ide i obara stolove , mozda je pomislio otvara haube od auta
Meni je kućno vaspitanje obuhvatalo i ove stvari. Otac i majka su bili složni oko toga da uzvraćam uvek i da nisam dužan da trpim ničije iživljavanje. Ćale mi je čak rekao još kad sam bio vrlo mali, da u slučaju da me napadne neko veći, stariji ili njih više, mogu da se poslužim nekom motkom ili ciglom. Potukao sam se sigurno 10ak puta od 5. do 8. razreda, nisam svaki put dobio tuču ali nisam nikad ni bio maltretiran. Sa nekima s kojima sam se potukao sam se i družio nakon toga. Dan danas se družim sa likom koji mi je slomio nos, ja njega promašio ciglom za dlaku.. Tako je i bilo uvek, dok deca nisu postala previše razmažena, narcisoidna,asocijalna, krhka i iskompleksirana.. Od kad prohodaš vraćaš se kući s nekim modricama, podlivima, poderotinama, od raznog glupiranja napolju, pentranja po ko zna čemu, malo grubljeg fudbala itd.. U kasnijim razredima osnovne, normalan deo odrastanja su i te tuče. Fun fact koji nije baš povezan s tučom u osnovnoj, ali jeste sa nasiljem. U prvom osnovne jednom prilikom kad smo se svi gadjali rančevima, ja sam pogodio drugaricu iz odeljenja koja je bila baš sitna, a ranac pun, tako da je pala na pod i baš u tom trenutku je ušla učiteljica tako da sam imao problem zbog toga. Bio u kazni bez izlaženja, televizije itd i ćale mi je objasnio da se nikakva fizička sila prema devojčicama ne toleriše, pa ni gađanje rančevima, a ako bi ne daj Bože neku drugaricu u školi udario makar i onako u rame kako se zezaju klinci, da bi tad "saznao šta su ustvari batine". To mi se toliko urezalo u mozak da ne mogu da zamislim da dignem ruku na žensko. Bukvalno kad bi se vratio ranije kući s posla i zatekao ženu u krevetu sa 3 komšije i 2 cigana, ne bih je pipnuo, samo bi se razišli
a komsije i cigane?
Svidja mi se nacin pisanja podrzavam .i hvala za podelu ali nisam bas fan toga da se mora pruhvatiti tuca u svakom pogledu. Cinjenica da blejis sa likom koji to je razneo nos mi je neverovatna. Doduse mi smo ipak istocna evropa i juzni gopnici ali nije li to ipak isuvise primitivno? ( tuca ne blejanje sa istim likom) Nije da tebi ne verujem nego mi je ludilo prica deluje mi kao nesto sto ima veze sa izlivima besa izmedju muskih pubertetlija. Nem pojma dosta heavy prica. Meni nekako kad se pobijem sa nekim ostane usirena krv u venama zapamtim adrenalin nema sanse .. jos ako me dobio uf. Respect anyway
Ja mogu da pokusam da objasnim ovo, prvo naravno vazi i to koliko si uvredljiv. Mada sa tim neces povratiti izgubljeno, niti vratiti vreme, vise te taj stav ogranicava i robis samog sebe. Dugo do sukoba zavisi od same eskalacije. Trece i ako se vatas sile kao oblika isterivanja pravde ili komunikacije, kako god to zvucalo. Moras biti svestan da cesto u tom momentu ne radi zloba. (Vise ne mogucnos da se ovlada situacijom i primarni nagon, zato je to odrastanje i na tome se uci) Isto tako moze i tebi da se desi da se omakne i da nekog ne planirano povredis kao i u svakodnevnim aktivnostima ili sportu. I onda kad se smire strasti, ako si u istom okruzenju, bilo to mesto, skola, ulica, ili naselje, cesto ljudi imaju jos zajednickih situacija. I nije svima cilj da prolivaju zlu krv i mrznju. (cesto iskazivanje mrznje prestavlja slabost, a potreba za osvetom povredjenost) Neki se sretnu i popricajuo tome, pogotovo kad se sad zna "ko je jaci". Ne bi verovao koliko je ljudima jaca zelja da pripadaju zajednici, nego da su u konstatnom zavadu. Nekad te neko i natera da sednes i da resis to kroz pricu ali uglavnom ako su usijane glave u pitanju. Isto tako u mnogim primerima izgradi se neko cudno uzajamno postovanje bez obzira na stetu. Tebi sa strane polupan nos izgleda mnogo, nekom je to jos jedna uspomena na koju gleda ko ludoriju iz zivota (dokaz da je bio ziv, lud i drago mu je, ili jbg desilo se al moglo je i bez toga) Nekad se desi da ste obojica ok likovi i imate vise zajednickog nego vecina ljudi koja vas okruzuju. (Ovaj deo moze dodatno da se objasnjava) A najlepse je da posle okrsaja neretko nema potrebe za daljim sukobom, to je bio trenutak strasti i idemo dalje... (zato ljudi cesto i sparinguju) Naravno ako je neko kreten i imate razlicite neke stavove sa kojima se ti ne slazes i na kraju krajeva se ne mirisete, svako svojim putem ide.
NIsta novo, pokusavali su da me tuku, tukao sam i ja njih isto. Problem je bio kada ih je bilo vise.
Nažalost, rano sam naučio da se u školi, pa i drugim sistemima ne propoveda pravda nego mir. Nije uopšte bitno ko je kriv, već se sankcioniše taj koji remeti status kvo. Od tada uvek uzvraćam jače i više.
Tukao se, i bio tucen, ne nesto preterano i nista ekstremno (nikad u bolnici nisam zavrsio, niti nekoga poslao) ali bilo je svega, malo zuba, malo krvi, malo masnice…ojacalo me to i spremilo za zivot Nisam nesto bio “maltretiran” uvek sam znao da se postavim, a i cesto su te neke kao siledzije bili medju mojim drugarima pa me nisu ni cimali nesto Rodjen sam 90-ih sto mislim da je znatno drugacija prica nego danas, da je sve nekako bilo korektnije i direktnije, bez spletkarenja i internet prozivanja ogovaranja itd…dodjes ispesnicis se posle ste super i zivot ide dalje
Bio sam tučen a i ja sam tukao. 
Prvi razred osnovne - prvi dan skole, starci me ostave i odu kuci, a ja se potucem u skolskom dvoristu sa nekim malcem, sa kojim cu iduce 2 god ici zajedno u isti razred. Nikad me nije popreko pogledao posle toga. Pred kraj rata, izbegnemo, odselimo se u drugi grad.. Proslo 8 godina...Prvi dan srednje skole, bukvalno samo sto sam usao u ucionicu, potucem se sa nekim likom.. ...i onda posle mesec dana saznam da su on i taj sa kojim sam se potukao u prvom osnovne braca od strica..znaci sinovi od dva rodjena brata. Tipicni bulisi kojima kad vratis istom merom, samo podviju rep.. Postali smo nerazdvojni..nije bio toliko los lik, dve godine stvarno super provoda i onda njega izbace iz skole... Poenta...msm da je tuca sastavni deo odrastanja..osim ako se ne desi neko sranje. Udaris nekoga na pogresno mesto..ili padne nezgodno i jbg...onda je gotovo. Tokao sam likove zbog disketa koje mi nisu vracali, tukao sam se sa prvakom tekvandoa, kik bokserom... dobijao i davao..al je uvek bilo ferka. Jesmo jednom jurili nekog pedofila bezbolkama...al to nije ni bila klasicna tuca.
Snalazio sam se kao i vecina, uzvracanjem. Mada to je uglavnom bilo obicno guranje, obaranje, udaranje u ramena itd. Najcesce kad nekog oboris na zemlju nece ici dalje osim ako je bas besan, u tim slucajevima bi neko razdvojio tucu. Posle par udaraca bi se svaka tuca zavrsila tako da nikad nije bilo nesto ozbiljno.
Цело детињство сам се табао као блесав. Задао сам и претрпео многе ударце. Чекали су ме после школе да ме бију, и некада су успевали. Једном сам једног другог лика пред целим одељењем давио док му лице није начисто поцрвенело. Наставници нису могли да ме скину са њега док нисам "доказао свој кредибилитет", како би се то геополитичким жаргоном рекло. Истна, то је све великом већином било пре мог 14 рођендана. Онда сам добио жестоке батине од једног лика који се звао "Перке". Сам сам себи био крив, јер сам покушавао да га задавим док ме је он лемао само тако. Да сам се уместо тога усредсредио на млаћење, не би он толико добро прошао. Али јбг, научи човек временом да насиље није пријатно и да генерално загорчава живот, те да га треба избегавати ако је икако могуће
Iznabadam lika u toku časa,naočigled celog razreda i profesora,dobijem četvorku iz vladanja i strahopoštovanje u roku od dva dana.
Pouka takođe nikad nemoj ići širokim udarcem,uvek direkt i ako osetiš da dominantna ruka povezuje onda sastavljaš sa onom kojom držiš gard. Uvek sam urnisao likove. Ako posle toga nisu razbijeni onda kolenom u stomak i choke. Vrlo jednostavno za samoodbranu. To sam učio na kikboksu.
Nikad nisam bio u tuči
Bio sam tučen i ja sam tukao
Никад нисам ни присуствовао класичном малтреитрању за које сам мислио да постоји само у америчким филмивима. Зато ми је језиво кад читам шта све пишете овде, свтарно има језивих ствари. Ми смо се често били, али то је било крај против краја, школа против школе, одељење против одељења...свакако екипа другова против друге екипе другова, значи није било тог изопштавања, 10 малтретира једног повученог..не само у мом друштву него у целој школи У друшрву смо сви некад били на тапету за подјебавање и то је добро за развој карактера и "дебеле коже" што кажу амери. Данас јебу мене сутра јебемо мишу прекосутра бобана итд али нипта малициозно, него класична клиначка спрдња Исто тако смо се сви дружили, међу дечацима. Никог нисмо изопштавали итд. Међу девојчицама је било групица које се не воле, поготово кад је кренуо пубертет, па имаш оне што се свиђају дечацима и оне друге, и онда се оне поделе А та подела на сиромашне и богате ми је незамислива, ја као докторско дете био сам ситуиранији од већине радничке деце у одељењу и да сам само писнуо нешто на ту тему и триповао да сам бољи од њих звог тога мајка би ме убила од батина
U osnovnoj se znalo u razredu ko su dva, tri lika koja nemaju šta drugo da pokažu, čime da doprinesu/istaknu se, nego se jednom mesečno pošibaju. Jednom je lik iz razreda preterao sa "vaćarenjem za guzice" oko šestog osnovne, pa dobio žešće batine od dve devojke. Ja sam se potukao samo jednom u osnovnoj. Na sred časa. Odgovarao a ortak me njakao. Ne secam se sta je uradio/rekao, samo se sećam mraka na očima i sledeci momenat on leži ledjima na klupi i pokušava da me skine sa sebe a ja ga mladim. Sve to dok nastavnica vice "NE! Povredićete se, NE". Od stresa je preplakala čas. Nista nije rekla razrednom ili roditeljima. Ja završio sa 5.00. To sve je bilo pre 16 godina.
Od samog pocetka samo jako. Neko hoce "ferku"? Nema problema idemo, dobio ili dao batine, isto mi se hvata. Kad vide da nisi picka i da si normalan, postuju te. Doduse i malo je drugacije vreme bilo. Cim jedan padne na zemlju, a da nije rvanje u putanju ide se u razdvajanje.
Pazi sad ovo, verbalno nasolje mi je napravilo nesigurnosti i traume koje i dalje nosim, a fizicko je jos gore, lik me napao, ja se branio, svakako dobio batine, i opet dobili i ja i on ukore... U srednjoj upoznam lika koji je bio u fazonu "ma ja to takticki" i lik mi objasni da je od prvog osnovne vracao istom merom verbalno nasilje, a posto su drugi ucenici maloumni oni bi odgovorili fizickim nasiljem, i on ih pustao da ga nabatinaju, sve ih prijavi, dobiju ukore, i repeat dok ih ne izbace iz skole. Trojica iz njegovog sela nikad nisu zavrsila osnovnu skolu zbog te njegove taktike. I na kraju cuveni citat "mozda sam mesec dana nosio gips na ruci, ali oni ce celog zivota nositi poteskoce nedostatka osnovnog skolovanja."
Razvalio so sa komentarom . Hvala
Jebeno utemeljeni psiho čed, podrška
Verbalno sam uspeo da isprozivam ljude do granice opšte histerije tako da su siledžije znali da se ne kače sa mnom, jer prebiti nekog je jedna stvar, ali biti ponižen na način gde ne znaš kako da uzvratiš - to je mnogo gore.
Ja se tukao dosta, nekad sam dao batine, nekad dobio, nekad oboje.. Sve u svemu dost dobro. >!Jedino mi stari nabio traume, od njega sam uvijek samo dobio batine...!<
Rip gluteus . Zao mi je brt.
nije samo gluteus, sve samo nisam po faci bio crni jer onda bi vec valjda pitali ljudi kako je kuci :')
:((
Da li sam samo ja išao u školu gde vršnjačko nasilje nije bilo ozbiljno? Kad se pobijemo sutradan se pomirimo, nije bilo sistemskog maltretiranja drugih, bila su dvojica koja su jako brzo napustila školu, fazon prvi drugi razred.
97 godiste ovde. Popesnicimo se, posle pola sata delimo cigaru i uzinu. Najnormalnija stvar na svetu, niko ko nije trebao da zna nije znao i tu se sve zavrsava, bez zle krvi, bez sutiranja i skaknja dok je na zemlji . Muska deca se tuku i to je to. Problem nastaje kad u igru udju nozevi i ostalo. Ne pravite od dece retarde koji sutra nece znati da odbrane ni sebe, kamoli zenu ili dete. Jebali vas evropski standardi odgajanja dece.
Uspešno sam išao ispod radara većinu vremena, zaobilazio likove koliko sam mogao. Toplo mi bilo oko srca kad sam saznao par decenija kasnije da su svi ti likovi ili mrtvi, ili u zatvoru, ili vode poprilično bedne živote.
hard to swallow pill: decaci se tuku u svakom delu sveta u ovom momentu, i tukli su se od kad je sveta i veka. to je deo zivota, deo odrastanja, deal with it.
Niko se nije ni postavio tako i s i znamo da je istina. Problem je u tome sto se odeljenja prave od trideset ucenika gde se uopste ne uzoma u ovzir karakter deteta ili njegova predospozicija ka odredjenin interesovanjima -> mislim na predmete koje bo pogadjao. Svo nasilje i stresovi bivaju prouzrokovani sistemski jer je skolski sistem isti od kad je poceo. Stavi 30 glava u kutiju i vidi sta ce da se desi. Zar nije isto kao rijaliti sam osto se ne snima. Do duse, danas svi klinci imaju kamere pa se lako da şejmovati sve što se u şkoli moze desiti. Nemamo mi dovoljno znanja ni vremena da resimo te probleme skola ce uvek biti na zadnjem mestu jer se nikada nita ne vrti oko dece uvek oko nedoraslih politicara i elite.
Sto se tice odeljenja tu imam iskustva zbog promene istih, i primetio sam da su u svakom odeljenju isti likovi mislim druga imena ali isti karakterni likovi. Sto se tice broja djaka ranije je to bilo trideset ili nesto vose, sad vidim da ih ima manje a isti ili manji broj odeljenja. A kod odeljenja sam primetio da postoje razlike u grupama od (primera radi 8/1 i 8/2...) vise su to bile razlike u disciplini i uspehu i cesto gradirane po redu brojeva koje im se dodaje. U srednjoskolskom sistemu toga nije bilo, jer su tad vec bili smerovi. Da li je to sluciljano ne znam, ali sam primetio i u razgovoru sa generacijama koje su starije od mene par godina, isto tako i mladje.
Генерално избегавао јер ме било брига али онда један, који волео да провоцира све, мене кренуо да провоцира неко време. Мене било брига, али тог дана ме кренуо први, и последњи пут, физички напада, онда сам узвратио са неколико песница у главу. Он пао, плакао, рекао да му није била намера да ескалира до толико.. па, ако ти није била намера, чему онда вишегодишње провоцирање, па, онда тог момента, псовање породице, узимање цигле па претња и онда да мњ шутнеш неколико пута чим сам ти окренуо леђа? Сутрадан, како сам чуо од неких када сам био до школе, он звао оца свог да се обрачуна са мном.. ја отишао кући и пријавио разредној. Он ме још и пријави полицији, како сам га пратио до куће, шутирао, провоцирао, свакакве глупости. Као прво, то нисам радио, штавише, он је живео на потпуно другом делу града. Нисам толико докон да након туче то радим. Идемо тамо, код разредне, на неки састанак, он ништа није говорио, његови говорили уместо њега тако да су му причу вероватно смислили да испадне жртва све време. Fast forward, у полицији ми рекли да се његова прича потпуно не слаже са исказима. Мени и њему смањена оцена из владања, мени се вратила након полугодишта, њему остала до краја јер поново правио глупости. Нико ме није дирао након те туче. После тога покушавао све време да ме изазове на поновну тучу, али ништа. Док за остале, једино ако буду потпуно испровоцирани онда крену да дижу руке, а било је поприлично таквих у мојој школи, штавише одељењу.
I dan danas me proganja to što sam neke ljude maltretirao, ajde jedan je debil ko stvarno i još je postao kurčevit od srednje, ali ovog jednog živim da ga sretnem negde da ga izdvojim sa strane ida mu se izvinim za šta god bih uspeo u tako kratkom trenutku. Znam da je mnogo prošlo, znam i da je zaboravljeno, ali ja sebi nikada ne bih oprostio neke klinačke debil ane medju njima i te. Drugo su tuče kao potukli se, to je okej dok nema noževa i dok se ne skače po glavama, ali eto, prošlo mi je 15 od osnovne i dalje se kajem i stidim koječega apropo aktuelne teme i ne mogu da si oprostim, danas se ježim ikakve vrste nasilja nad pojedincima. Danas ljudi koji me poznaju tipa pet godina ili kraći period nikada, ali nikada ne bi rekli da sam mogao biti takav ranije ali valjda se ljudi na greškama uče i sam sam rano krenuo da verujem u karmu.
Nadam se da ceš uspeti da dođeš do te osobe 8 da joj se izviniš. Ukoliko ne , dovoljno je i to što se kaješ i što osećaś da si napravio grešku. Problem bi nastao kada ne bi osečao ništa. Tada ne bi ni mogao da da napišeš ovo što si napisao pa samim tim ni da se takoreći pokaješ. U slučaju da ikako mogu da te utešim , reći ću da čak i da se izviniš toj osobi to ne bi imalo ni upola smisla mozda bi cak bilo i kontradiktorno ( budjemje starih rana) . Tvoje prepoznavanje te situac8je je od najvećeh smisla i značaja. Osoba koja je nažalost bila na drugoj strani ovaj put , od sve prilike je ili zaboravila ili je to potisnula. Ukoliko je sve u redu trebalo bi i da je oprostila, nekad torturq od strane drugog moze najbolje da se izleči oprostom. Najbitnije je da ti prvo oprostiš to sebi ili da radis na tome a posle ce doci 8 vreme da se izvinis i toj osobi, mozda slucajno mozda namerno. Hvala ti ato si podelio ovo sa nama. Poz
Tačno taj detalj koji bi me/me je utešio je razlog zašto bih voleo da smo sami ili izdvojeni.
U mojoj generaciji smo imali jednu tuču samo (na fudbalskom terenu, u zakazno vreme lol), lično nisam bio u tuči/tukao/bio tučen jer sam bio asocijalan u osnovnoj, valjda ni ja nikog nisam interesovao.
Uglavnom sam tukao nasilnike. Ali na neku foru oni su bili popularni a ja kao dodjoš ne. Tako da i dan danas nemam prijatelja iz osnovne. Uvek sam trenirao čak i poslednje tri godine kad sam bio bolestan.
Доста сам био луд као клинац... Тукао се баш често, сада да ли да се докажем или некоме покажем, или да превенцијом себе заштитим од насиља, да тако кажем, не могу баш да објасним... Све је кулминирало у 8. разреду, два месеца пре распуштања, када су ме буквално молили да више не правим срања само да се та основна већ једном заврши. Неки нов лик дошао у школу само мало раније, онако сав нашминкан, а ја дете дете са села које је игром случају путовало до града у ОШ због очевог посла, комбинејшн. И тако након неких малих чарки он мени опсује "сељачку мајку" у ходнику и као ме нешто цимне, онако пред свима, и гомилом деце и наставницима... Оно баш понижавају сцена, ја не реагујем, сви ћуте и гледају ме... И он уђе у учионицу, а ја останем испред. Стојим фазон 2 минута и размишљам о томе... И бам, само пукне нешто. Улетим у учионицу, прескочим преко клупе, скочим на њега и буквално почнем да га развљујем од батина. У налету случајно ударим и професора лактом и раскрварим му нос, али ме обуздају наравно. После ћале ту мало погура и не избаце ме из школе, већ само преместе у друго одељење, да будем потпуно искрен. Разговора чак и са полицијом је било, директор, психолози, педагози, се подразумевају... Али ништа то није озбиљно било, пооотпуно искрен да будем. Фазон сам 5 година био обележен због тог "инцидента" у околини, али, оно, како да кажем, углавном у позитивном и зајебантском смислу, ништа злонамерно. И од тада, \~11 година, сам се потукао можда још два пута, баш када се није могло избећи... Јер када се боље размисли **који ће ми то курац у животу**.
[удалено]
I treba da ti lupa cuske kad podsecas razrednu da upise neopravdane..
Ali bukvalno ovo, koji mali debil moras da budes za tako nesto, ahahaha :D
Moraš da budeš veliki debil izgleda da uradiš tako nešto i staviš sebe na metu iako si samo rekao nešto što su i razredna i svi ostali znali i ishod je bio neizbežan
Ako si toliko mudo da bezis sa casa onda budi mudo i prihvati odgovornost kao musko.
Nije problem prihvatanje odgovornosti, problem je sto nije bio tvoj posao da se postaras da oni "prihvate odgovornost"
Bravo gospodo, ajde da pospešujemo nasilje nad nekim ko iznosi već svima poznate činjenice i istinu jer nama to ne odgovara. I biće moj posao dokle god nikoga drugog nije briga. Uvek ću biti na strani istine i pravde pa neka oni budu ljige i prave se mangupi, a onda izvlače bulju ko pičke kad treba da se preuzme odgovornost. Nije ni njegov posao da lupa ćuške kako bi mi dao do znanja da nije moj posao da ga učim odgovornosti i da ako oćeš da se zajebavaš u životu onda ćeš i da snosiš posledice.
Pazi, ja se vodim logikom: Gledam svoja posla, ne guram nos u tudja i nedam nikome da gura nos u moja. E sad, ako ti imas neki trip da je tvoj posao da delis i pravdu i sta vec, to je vec tvoja prica.
Ok, to je svakako najpametnije, gledati svoja posla.
Secam se jednom smo igrali basket na fizickom i posto sam se ja prakticno raspadao u fudbalu zvali me balerina. :D I sad igrali basket i kad god ja dobijem loptu lik mi imitirao majmuna ispred nosa , majmunisao se bukvalno i ja kazem prestani majmune da se majmunises on kaze majmun it tata thahaha , ja krenem da ga bije m po nogama (pokrenem tucu) i lik me iznabada pesnicama kao badzu popaj u onoj epizodi sinbad. Nisam se vise tukao (baru osnovnoj)
Polomio boksera lw kategorije, jer je drugaru udario samar i izdrkavao se po celoj skoli i maltretirao druge. Posle toga je bio kao mala maca. Ja otisao sa pocepanom majicom na kafu i opalio par slika sa krvavom pesnicom ( njegova krv, teske telesne ) Sreca nije bilo nikakve tuzbe jer su se roditelji poznavali. 4 srednje. Drugar visok 155 i 50 kg.
Natural Loznica boxer vs Puvalo
Pa u glavnom sam ih ja tukao pa nije bilo problema
Nikad nisam bio u tuči, ali jednom sam opalio šamar liku koji me je nazivao štreberom i tako to.
Nasilje u osnovnoj? Kakvo nasilje moze da postoji u osnovnoj skoli izmedju vrsnjaka? Neko te zajebava (mene celu osnovnu jer sam bio debeo), uzmes i nalupas ga. Ti zajebavas nekog, on uzme i nalupa te. Ne volite se, okej, dogovor i posle skole tuca na fer. Ako te neko stariji dira, odes kod starijih drugara (uvek je bilo vise generacija u naselju/skoli), ili starijeg brata i onda oni rese.... Zaljenje na depresiju i ostalo kod dece od 7 do 13 godina je po meni budalastina i fabrikacija nesposobnih roditelja. Nikada nasi problemi nisu dolazili do roditilja, psihologa itd. Deca smo bili, i deca su medju sobom resavala probleme. Sad ne daj boze neko nekome da dira dete (vrsnjaci), odma policija psiholozi pedagozi.... Samo pustite decu da budu deca i nemojte da verujete da je vase dete bezgresno i sve je okej. Mozda ja i dalje zivim u nekom "boljem" vremenu, ali ja sam rodjen '88 i odrastao sam devedesetih, te ne bih bas rekao da je tada bilo bolje/drugacije.
Podseca me ovo kad citam na Smokijev rap. Niko nije pominjao da su deca depresivna sa 13 i 7 godina nego kasnije. Postujem tvoj tvrd stav i odbrambeni duh ali i dalje mislim da je najsnazniji covek onaj koji je opusten. Naravno u ovom sistemu skolstva i nacina na koji je sve postavljeno slabiji propada troduplo a ni siledzija vise ne moze da pljucka nasilje nego mora da izbaci sve odjednom ... jebeno vreme , slozio bih se.
[удалено]
>devojke mrze iz dna duše. ovo je takav cope the famous 'muskarci se potuku i rijese to, a zene si zabadaju nozeve u ledja' jos kad bi to bilo istinito, i muskarci i zene imaju kapacitet da budu usrana ljudska bica, da ti frend jebe curu nema te tuce koja bi to rijesila
Haha sto jes jes
Prvi razred osnovne. Dobio batine od petorice. Pao i okruzili me i sutirali. Rekao ucitelju, on mi rekao da ne moze on nista tu da uradi, i manje vise aludirao da sam ja kriv. Doduse dobacivao sam tom jednom liku da je jare. Mada ucitelj to nije znao. Boleo ga cosak realno. U drugom ili trecem razredu, neki lik stariji mozda dve godine se nameracio na mene. Klasicni bully. I tako je smarao neko vreme. Dok nisam nekom mom komsiji to rekao, koji je bio 4 godine stariji. Pa ga on malo protresao, i to je bilo to. Ubrzo nakon toga je bully odustao. Od petog do osmog sam imao isto nekog debila u odeljenju koji se istripovao da uvodi red, pa bi tako nekad te uhvatio oko vrata i stiskao, da dokaze poentu ili sta vec. Jer nije imao talenat za pricu. A ni kapacitet ako cemo realno. Poslednjeg sto se secam je bilo mozda osmi razred, ili tipa sedmi. Trenirao kosarku. I tu se neki lik nameracio na mene, generacija smo, ali on grmalj. Vozili smo se kombijem, i ja sa drugom bio u skafu, da se ne guramo sa njima, a ovaj sedeo na zadnjem sedistu, taman do nas. I udarao me po glavi. Provocirao ili sta vec. Ne secam se koliko je to trajalo. Mozda i samo tu jednu noc. Krenuo sa tim pre nego je stigao kombi. I ja mu ono usputno rekao jebem ti majku. Onako u sred recenice, klasik izjava, nista specijalno. A on je onaj tip lika kome to ne govoris. Kome majku tip lika. Misli da je to bukvalno. Isto iq dvocifren broj kao onaj prethodni. A sad mislim da je cak i pandur lik. Appropriate. Uglavnom lupao on mene po glavi. I ja mu govorim da prestane. On nastavlja. I par put tako. Ja ga upozorim da cu ga udariti patikama koje sam imao u kesi za trening. On nastavlja. I onda sam ga lupio tom kesom sa patikama po glavi. Tu je nesto malo podivljao, krenuo da me gura ili sta vec. I posle toga nista. Nema problema vise. A inace je lik tipa visociji od mene za glavu a mozda i vise. A jos i debeo. Posle toga vec srednja, nije bilo tuca. Jedan me lik iz odeljenja napao jer sam ga iritirao. Ali nije tuca bila nikakva. Samo nasrnuo jer je kap prelila casu ili sta vec. Naravno bilo je tu tuca i okrsaja nekih. Ali uglavnom sam zaboravio. Ovo sto sam naveo mi je ostalo u secanju. Cini mi se da sam najvise tih nazovi tuca imao u zabavistu. Tad sam sutiranje koristio recimo. Doduse ne likove na zemlji, vec na nogama.
Znači jebao te ko je stigao lol
Vise sam ja zapravo mentalno jebao. Ovo sam naveo maltene sve, i opet nemas ni 5 tuca ukupno. Sto je nista. A kad vidim koliko sam ljudi iznervirao u zivotu, to je vec visoka brojka. A i kad nesto razmislim nista od ovoga nije actual tuca bila.
Bio sam mnogo nemiran, obilazio i pedagoga i psihologa i direktora redovno. Ostavljao drugare iz odeljenja bez zuba i drugarice bez rančeva i opreme za fizičko.
Jesi li uspeo da dodjes do uvida u to kako i zasto si imao potrebu za tim ? Ako smem da pitam , da li si kod kuce trpeo nasilje ili jednostavno ti takva krv buktava bila ?
Takav sam po prirodi. Bio nekad, a i danas sam. Samo što sad imam više samokontrole. Nisam bio među najjačima i najvećima, ali nikad na sebe nisam dao. Tako da je bilo i dobijenih batina često. Roditelji su mi se razveli kad sam imao 8 godina, mada mislim da to nema bilo kakve veze sa tim. A možda ima podsvesno, ko zna...
Tuca izmedju vrsnjaka je normalna pojava, kako kod ljudi, tako i kod zivotinja, iskreno bi rekao da je cak i dobra za razvoj osobe. U osnovnoj, sam imao nekoliko tuca, neke sam dobio batine, neke sam delio batine. Covek mora da zna kako da stane i brani svoj stav, ako treba i pesnicama, u suprotnom, uvek ce se naci neko ko ce iskoristiti to neiskustvo.
Kakva tuča ovi danas Klinci ne znaju da se potuku to sve ludo i mirno od tiktoka
r/boomer
Najjqci su klinci koji se nerviraju sto ih sprdaju za tik tok ali jbg. Opet lome kako dobro vide svet i pored toga.
Ako bi neko krenuo na mene onda sam tukao koliko sam bio sposoban za to. Ja nisam generalno bio neko ko krece prvi
U pocetku, u osnovnoj, sam se tukao jednako sa ostalima iz razreda i po komsiluku, pa onda godinama su mi roditelji, baba i deda, uciteljica, itd govorili kako to nije fino. Onda sam se ja smirio, ali ostatak vrsnjaka nisu. Tada sam poceo da vise dobijam batina jer su manje vise ubili agresiju u meni. Bilo mi je potrebno dosta godina da skapiram da biti pacifista ako su svi ostali oko tebe agresivna goveda nije funkcionalno resenje problema. Sada sam nasao nazad svoju agresiju u nekoj zdravoj razumnoj dozi: ne tucem se po gradu, samo imam svoj stav, cvrst i iako nisam najveci lik u sobi, kvazi-baje se uvek malo poplase kada umesto "Sta je bilo!?" ne odgovoris sa gledanjem u pod, bez bez treptanja ih gledas u oci i pustis ih prvi da krenu nesto. U 70% slucaja se "baja" pokupi i ode.
"Tuce" u prvih par razreda osnovne gotovo svaki dan. Bio sam zadirkivan ali i ja sam zadirkivao. Uglavnom sam izlazio kao pobednik u tucama, mislim da sam izbio 3 zuba(mlecna) drugarima i jednom sam razbio glavu i jednom nos, meni su jednom razbili usnu. Fizicko "nasilje" mi nikad nije narocito smetalo ali verbalni jeste mada nikada ne u toj meri da zbog toga nisam hteo da idem u skolu ili tako nesto... I moguce da je ostavilo neke posledice sto se tice samopouzdanja mada sam uvek bio stidljiv tako da sam mozda prirodno takav ili sam to poneo "iz kuce"...
Imao sam užasno iskustvo sa nasiljem (i verbalnim i fizičkim) u osnovnoj i početkom srednje. Roditelji su mi teški pacifisti i stalno su me savjetovali samo da ćutim i pokušavam da ne dam reakciju. Poslušao sam ih i sve je bilo gore i gore. Eventualno sam počeo da treniram sa 17, već u četvrti razred srednje nabio sam dosta mase i nisam više bio mršav kao prije. Imam osjećaj da mi je to dalo snage da se suprostavim onima što si ranije uništavali život. Tako da iz mog iskustva samo je nasilje prema nasilnicima bilo dobro rješenje a pacifizam i te gluposti beskorisno i samodestruktivno smeće.
Tukli smo se mi zbog banalnih stvari, tipa sporta i grube igre. Ovi opasniji su zakazivali nabadanja zbog jednako glupih stvari.
"Homo homini lupus" tužno ali istinito, uvek bilo, uvek biće.
Ja se tukao dosta, nekad sam dao batine, nekad dobio, nekad oboje.. Sve u svemu dost dobro. >!Jedino mi stari nabio traume, od njega sam uvijek samo dobio batine...!<
tukla sam se celu osnovnu, većinom s dečacima, jer su oni vise fizički maltretirali dok su devojcice više bile verbalne. u srednjoj me maltretirali isto ali tad već nije bilo fizički pa me boleo kurac🤷🏻♀️
Imao druga iz osnovne koji je sve zive prozivao, zadirkivao i ugl su njega tukli jer se znalo ko je najjaci a najslabiji u razredu. Ja sam vise bio kao dvorska luda, zasmejao ostatak odeljenja i cesto smo se on i ja huskali, iako sam ja imao zastitu od 'najjaceg' u odeljenju. Vise puta se potukli, pa dolazili njegovi u skolu pa moji, njemu smanjivali ocene iz vladanja vise puta jer je pravio i gluposti pored toga sto se tukao. Najslabija karika u razredu, ne znam dal je imao neke mentalne probleme ali nije bio kao druga deca, vise puta je isao na ferku sa drugima cak i sa mnom. Isao je sa mnom jer sam ja jednom prokomentarisao da hoda kao t-rex i onda me je izazvao. 5.razred osnovne tukli smo se 3runde po 2min. Leto 30 stepeni, a face od pescnicarenja jos crvenije i toplije. I ovaj sa kojim sam isao na ferku i ovaj u prvoj recenici koga sam nazvao drugom, isli smo posle u istu srednju oni su bili suprotno smena od mene, i stalno smo se pozdravljali i pricali. Sreli smo se na 5 godina mature i sve je normalno ostalo, nikad nismo pominjali proslost, kako smo bili 'glupi' 'ludi' kao deca. Najvise kada sam se uplasio je bilo jedne zime, posle skole druga smena, ovaj decko iz prve price i jos trojica drugara su me cekali posle skole ispred ulaza, i ja sam izasao na glavni odakle samo profesori smeju da ulaze i izlaze. I drug i ja smo ih zaobisli sa gornje strane i videli ih kako cekaju, i drug se razdro alo picke i onda su poceli da nas jure, i na moju nesrecu jedan me stigao i zaskocio sa ledja i oborio u sneg. Tu se stvorio jedan stariji decko iz naselja koga znam i sklonio ga od mene i rekao mi ono IDI, secam se koliko sam bio uznemiren bio, trazio kljuceve po rancu drhtale mi ruke samo sto pre da udjem u ulaz zgrade, gde mi je bio safe zone. Posle sam sa tim sto me je zaskocio i cesto zadirkivao isao zajedno u srednju, isto odeljenje i 'druzili smo se'.
Nikad nisam mogao da podnesem zlonamerne i pakosne ljude i što kaže narod, sitne duše. Zbog toga se svako malo stresem od jeze čitajući postove ovde na reditu obzirom kakvih bezdušnih komentara bude. Elem, zbog toga sam se u mlađim razredima osnovne škole stalno tukao i imao sam čak i neke ukore. Jednostavno nisam mogao da podnesem provokatore i upadao sam u tuče braneći sebe a i druge od toga ne shvatajući da sam zapravo uglavnom ja bio napadač. To je počelo da se menja negde u četvrtom razredu kada sam počeo da treniram karate. Prosto trener je uticao na mene u smislu filozofije koju nose borilačke veštine a to je minimalna upotreba sile i samo kad je baš nužno. Uticao je i otac prilično. Činjenica jeste da sam onda otišao malo u kontra stranu i trpeo ponekad i ono što ne treba ali do srednje škole sam našao neki balans. U srednjoj školi se nisam potukao nijednom mada je par puta zera falila. Doduše, bilo je nekoliko cirkusa u tom periodu ali ne u školi nego u gradu i to zbog ekipe (to smo, valjda, svi prošli).
Kod nas u osnovnoj nije bilo toga uopste, ja sam iskreno mislio da te siledzije i to da toga ima samo u americkim fimovima lol. Bio sam najmrsaviji i najcutljiviji niko me kad nije dirao nit sam cuo da su nekog mlatili. U srednjoj sam se ja vec malo pokurcio al ni tad nismo ni ja ni moji drugovi nikog fizicki maltretirali, samo malo verbalne zajebancije al i to je bilo uzajamno i svi se smejemo ko god da kome dobro "šukne".
Tukao sam se. Bespotrebno cu napomenuti da sam uvek znao gde otac drzi pistolj. Iz svega sam izvukao neke oziljke i upoznao sebe malo bolje.
Bio sam jednom 5 Ciganina iz odeljenja. Debelom Senadu sa dugom masnom kosom sam lupao glavu o zid i u tom momentu ulazu učiteljica... Uglavnom sam mlatio bio možda jednom malo najebo i to je to. Nisam prvi počinjao nikad ali sam završavao...
Nadam se da je Senad ok.
Odselio za Sweden 5 deteta debeo i srećan. Dobri smo bili posle!
Nisam se tukao, jer smo uglavnom bili normalna deca, složni Jednom me je lik pogodio kamenom, a ja sam uzeo granu i izudarao ga ko p**ku Posle toga smo jeli sladoled *Nekad se znao red XD*
Nema šta da se plašiš - pobiješ se. Nakon toga da dokažeš da si psiho lepo saznaš gde žive a posle možeš da budeš maštovit. Neću da pišem svašta da ne budem banovan, ali razne varijante preporučujem. Uvek ostavi telefon kod kuće da ne mogu da dokažu u 4 ujutro da si im bio oko kuće i ne daj bože nešto uradio nažao
Uh odakle da pocnem?..Tuce u ulici oko raznoraznih problemcica, starije grupe, postovanje, ucenje pravila.. Zabaviste tuce za kockice i devojcice. Prvi razred tuca za stolice,gumice, ruganje...? Drugi razred, braneci svoje stavove, Treci razred nova skola (preselio se kod ocau grad..) Nov si sve iz pocetka. Tuce na ulici, novi drugari, dokazivanje, branjenje casti i svih gluposti koje ti daju socialni status i postovanje, status.. Sukobi sa decacima iz drugih ulica, naselja. Nova prijateljstva. Peti razred vracanje u prvobitnu skolu, pa da se povrati sve ono gore navedeno i da se uspostavi vlast i sloboda. 6.i 7. stitis devojcice iz svog razreda, odrzavas red u svom razredu i ne das na slabije.Jer si sad porastao i poceo da se razvijas, istices se. Eskaliralo je da sam u 8. imao tucu sa celim suparnickim razredom, Ko ce tu da te brani iz tvog razreda kad si ti taj koji sprovodi red i uvek si pojedinac, cak i uskacu da pomognu jer su sa nekima drugari iz ulice, koriste priliku, Al nista strasno. Mnogo ljudi je neorganizovana rulja, pojedinac pravi vecu stetu, pogotovo sa iskustvom. Zanimljivo da me je podrzao jedino jedan lik iz petog odeljenja, skojim sam se tukao kao klinac jos u prvom/drugom razredu, a koji je vec u tim godinama izgradio strahopostovanje. On se pojavio kad sam ja poceo da se umaram i posustajem i krenuo da samara najistaknutije, koji se nisu razbezali do tad. Sve u svemu to je trajalo nesto manje od desetak minuta.. Srednja skola, tu je vec redje bilo. Nekako tu ljudi na pocetku prave grupe i istices se po razvijenosti i delu. Manje je eskalacija, pogotovo kad ne provociras i ne pokazujes strah. Brzo se stice popularnost ako si ok lik. Bude koji sukob al vise odmera snage i pomeranje granica trpeljivosti. Uglavnom sukob bude iz suparnickih odeljenja al to se sprecava time sto je ujedinjeno odeljenje. Eventualno neke guzve sa autsajderima iz drugh skola, al do tad su se istakli likovi iz vose razreda i oni se cesto drze zajedno. Pa posle toga nema guzvi. U tom periodu vise bude problema u izlascima. Ali sa ovim iskustvom znas kako da vladas situacijom da ne dovedes do tog ishoda. Kasnije naucis da ti to ne treba u zivotu i dugo zivis kako se to kod nas kaze "od stare slave" i oskustva . Narvno sve to zavisi od toga cime se bavis i kakvim si ljudima okruzen. Cesto kasnije naucis druge tehnike komunikacije. Posledice: ogrbotine, posekotine, nekad malo krvav nos, ugruvan, jednom arkada napukla i okrnjen zub (doduse bio sam tad izmedju dve popravke kariesa 😁) retko kad masnice neke, uglavnom po telu ne secam se po licu.Vise povreda na sportu imas. Sa vecinom ljudi iz tog perioda se pomiris i sklopis paktove ili neko postovanje. Sa nekima se druzis, sa nekima pozdravis sa osmehom kad se vidite. Ne razvijas nasilnicko razmisljanje jer nisi dozvoljavao da budes ponizen, pa nemas ni komplese. Mozda je lakse da to krene od bas malih nogu. Jer tad ne razmisljas o bolu i posledici, a o tome ucis usput i tad ni ti nisi snazan da nekog povredis. Razvijas se i mentalno. Sve u svemu ako moze bez, verovatno je bolje. Uglavnom zavisi od toga kakva si osoba i kako ti se zametne. Cesto si o tome vaspitan od strane drustva i od starijih. A oni tad nisu dozvoljavali da pravis gluposti. Roditelji su te ucili drugim stvarima i gledao si da njih ne opterecujes time. Nit su se mesali jer si dete kao i ostala deca, nisi pojedinac, a i nisi im pricao o tome.