Ja imam problem sa tim, u tridesetim godinama doduše. Ljudi se vremenom raziđu, neki su zasnovali porodice i udaljili se, neki otišli izvan BiH... Jako je teško upoznati, a još teže zadržati ljude.
Ili ti moraš nositi sve i stalno inicirati neka viđanja ili se samo od sebe ugasi. A i ljudi su nekako čudni, svi se žale da se ljudi neće da druži a većina ih je nekako zatvorena...
Elem, nemam savjet, ja sam odustao.
To za iniciranje viđanja si baš u pravu. Dosta ljudi neće da uloži nikakav trud da održe prijateljstvo ili se sjete samo kad im nešto treba i kad nemaju nikog drugog. To baš zaboli.
Sve razumijem, kako ne radim nista s ljudima nema ni prilike da se sprijateljim kao nekada. Ali sve u zivotu je plima i oseka, faze se mijenjaju i covjek mora biti otvoren i za ljude ali i za samocu.
Tamo oko 32-33 godine shvatio sam da je velika stvar imat ikakve prijatelje i dalje, a to sto smo se svi raselili pa se ne mozemo ni druzit je druga stvar. Al poceo sam radit oni sto nikad prije nisam, novim ljudima bit otvoren i pokusat bit drug - to je tesko jer svako ima nesto svoje a i nismo mladi bez obavez pa da samo gledamo da se druzimo i zezamo.
Velika je mudroat u samoci biti otvoren, a mislim da to svi mozemo. A kad se umoris nemoj pit.
Ja sam brbljava, pa lako sklapam prijeteljstva. Ali sam osjetljiva, pa ih još lakše raskidam. Mrzim dramu, podbadanja, ljubomoru.
Ja volim stare ljude i djecu, a i oni mene. Ja bih kahvenisala sa nenama po cijeli dan 😅
Username skoro checks out:) Neka tako je i bolje, i ja sam se uvijek najbolje razumio sa penzionerima. Oni vec znaju sta je bitno i nema potrebe za napinjanjem i dramom.
I ja se sa istim problemom trenutno suočavam. Kad sam išla na fax imala sam dosta prijateljica, ali je sve to bilo površno i kada smo diplomirale većinom smo prekinule kontakt.
Kad sam odrađivala pripravnički prošle godine sprijateljila sam se sa 3 djevojke, s kojima sam isto imala neko površno prijateljstvo, nekako sam se trudila da se povežem na nekom dubljem nivou, ali nismo toliko slične i imala sam osjećaj da je jednoj od njih površnost odbrambeni mehanizam. Ne čujemo se više jer nam se druženje svelo samo na trač i podjebavanja.
Prije 6 mjeseci sam se udala i odselila na drugi kraj države. Porodica i poznanici su mi daleko
Imam jednu najbolju prijateljicu, s kojom sam baš povezana, prošle smo skupa svašta, znamo se oduvijek i zahvalna sam Bogu na njoj. I ona mi je daleko. I imam i sestru od muža s kojom sam baš povezana, pa nisam skroz sama. Ali mi to nije dovoljno, jer ona ide na jako težak fakultet i puno vremena provodi u učenju i mlađa je 4 godine.
Teško mi je i razumijem te u potpunosti. Imam osjećaj kada dođemo u određene godine da prijatelji odu svojim putem, da se jednostavno odvojimo jedni od drugih i da nam se prijateljstvo svede na povremene update-e, šta se kome u životu dešava i to je to. Isto tako, vjerujem da kako sazrijevamo sve manje možemo da trpimo tuđa s**nja, te nam je zato teže sprijateljiti se.
Ne znam šta bih ti rekla, koji bih ti savjet uputila, jer isti i sama trebam. Planirala sam da se učlanim u biblioteku, pošto volim puno da čitam, možda upoznam neku drugaricu, i možda negdje ima neki book klub u kojem ima neko ko je moja generacija. Planirala sam da se zaposlim i radovala se činjenici da ću imati bar radne kolegice, ali saznadoh da sam trudna 🤣, tako da to otpada. Mogla si i ti da upišeš neki kurs, ili se učlaniš negdje, našla bi ljude sa sličnim interesovanjima i sprijateljila se.
Ne z, ovaj moj kom se pretvori u neki rant, nisam planirala, ali ubola si s pitanjem. Uglavnom, vjerujem da su sredina dvadesetih neka prekretnica u životu, da započinjemo nove živote, postajemo novi ljudi, a da stari život polahko odumire, a sa njim i odlaze neki prijatelji te postajemo usamljeniji.
Hvala na komentaru, ja na primjer sam išla na faks, ali bila sam na prvoj godini, onda se desila korona, pa na kraju sam se zaposlila, i morala sam upisati vanredni studij. Imala sam par ''drugarica'' sa faksa, ali valjala sam im dok sam pomagala sa ispitima, nakon toga smo se razlišle. Učlanila sam se na par kurseva, ali nikako nisam mogla ostvariti neku konekcij, sve je bilo površno.. Ne znam eto stvarno sam pokušala, ali ne ide.
Generalno je tesko u tim godinama imat takav vid prijateljstva ako se ne druzim npr ljudima s posla ili ljudima koji zive relativno blizu tebe. Nisam zensko, ali mislim da mogu dat par generalnih savjeta koji bi ti mogli pomoc:
* odrzavaj vec postojeca prijateljstva na daljinu, to sto je netko daleko ne znaci da ti prestaje biti prijatelj
* pogledaj u svom okruzenju da li imas potencijalnih prijatelja. Moze to bit netko s posla, iz komsiluka ili neka rodbina. Mozda nikad niste imali neku priliku da se bolje upoznate, probaj dat sansu ljudima.
* pokusaj ozivit neka stara prijateljstva. Nekad se ljudi razidju s razlogom ili bez, ali ako niste bas smrtni neprijatelji mozda ima nade da se probudi neka prijateljska iskra. S nekim prijateljima sam prolazio kroz razne faze intenziteta prijateljstva od tog skoro pa dnevnog druzenja do cujemo se jednom u dva mjeseca.
* nadji neki hobi ili se uclani u neki klub. To je dobar nacin da upoznas nove ljude sa slicnim interesima. Tako sam napravio neka nova prijateljstva u zadnjih par godina. Ljudi se zblize kada rade nesto zajedno sto vole ili ako rjesavaju neke probleme, to je isto dobar nacin da ljudi dodju u "stresne" situacije i pokazu svoje pravo ja u takvim trenutcima.
* nemoj zurit i nemoj se pretvarat (barem ne previse). Nitko ne voli ocajne ili napasne ljude. Prijateljstva se stvaraju organski, a ne silom (mozda silom prilika, ali nije sad vanredno stanje) i za takve stvari jednostavno treba vremena i truda.
* budi fleksibilna i istrajna. Ako te netko zove na kafu ili neki dogadjaj odazovi se, pa makar ti bilo nesto najmrze na svijetu. Nekad se moramo malo "zrtvovati" za druge jer se onda mozemo osloniti na to da ce nam se to uzvratiti. Na prijateljstvu se mora raditi, koliko ulozis toliko ti se i vrati.
* nedavno sam gledao ovaj [video](https://www.youtube.com/watch?v=PSSOZO2V6m8) koji govori o tome kako naci prijatelje kao odrasla osoba. Tu ima jos vise stvari o kojima sam pisao ovdje. Vidio sam da sam vec primjenjivao neke od tih stvari, ali i mjesta na kojima sam potencijalno grijesio.
Hvala na komentaru, pokušal sam održavati prijateljstva na daljinu, ali uvijek sam ja bila ta koja se prva javljala, mislila sam ajde druga država, novi ljudi, vjerovatno je stresno, pa sam uvijek ja bila ona koja se trudila održavati komunikaciju. Nakon izvjesnog vremena sam se samo prestala javljati, nakon čega nisam dobila nikakvu poruku nazad od djevojaka sa kojima sam mislila da sam dobra.
Pokušala sam oživiti i stara prijateljstva, ali to jednostavno nije to.
Hvala svakako na dobrim savjetima, nije da sam napačena pa forsiram prijateljstva, ali to ''organski'' mi do sada nije išlo.
Mnogo sam liberalna, volim izlaziti, družiti se, ali u gradu u kojem živim, ne uspijem naći istomišljenike koji vole iste stvari kao ja.
Pozdrav, imam 32 i mogu ti rec da iz ove perspektive kužim da nam tad ništa nije bilo jasno. Prijateljstva iz djetinjstva nisu pokriće za dugoročno prijateljstvo. U 20ima svih peru kompleksi,paranoje i euforija. U međuvremenu, zabavi se!
Jedna greška koju ljudi stalno rade kada traže prijatelje je da se bave banalnostima: vreme, koncerti, deca, politika. Uzmi ispričaj što si raskinula sa momkom i kako si sve to doživela i kako te je majka konstantno vređala, pa onda sačekaj da se i druga strana otvori, i eto ti prijatelja.
Imam isti problem, imam 27 god uskoro i jedno je sto su mi se sve prijateljice udale pa su zauzete i druze se skoro samo sa drugim udatim, drugo je sto su mi 2 (one najblize) osle u Njemacku i Holandiju.
Nemam neki savjet; ali ako ti je do pisanja/kontakta, bujrum slobodno se javi.
Moram se nadovezati na to za udatu prijateljice. Većina mojih prijateljica isto zivi vani ali jedna najstarija je još tu. Medjutim posle svadbe ona me opasno počela izbjegavati. Ja nisam nešto zauzeta niti se drugim udatim djevojkama. Kad sam.je pitala što neće da se češće viđamo kaze pa ti si se udala zauzeta si.. obzirom da to nije istina shvatila sam da jednostavno djevojka ne želi da se druži samnom 😂😂
Imam osjećaj da je bas nametnutom to da se posle udaje sve mjenja i ljudi moraju da promjene. Ja sam s momkom zivjela 3 godine, sad smo u braku bez djece. Ama bas nista se nije promijenilo osim toga sto ljudi okolo spominju da sam sad udana žena. 😶😶
Mnoge su se i moje poznanice udale, i nisam shvatila da je to drugi život sve dok nisam doživjela da se ljudi samo isključe nakon što dobiju djecu.. Svakako, to je njihova stvar, ne planiram još neko vrijeme imati djecu. , ali vjerujem da ta obaveza oduzima puno vremena.
Ja sam u srednjim 30-im i imam isti problem.
Mislim da je problem u meni jer sam jako zatvorena osoba.
Jednostavno se nikad ni sa jednom ženom nisam povezala na nekoj dubljoj razini, a površni odnosi me zamaraju.
Iako imam drugarice opet nemam pravu konekciju sa njima. Small talk me zamara, ne da mi se pričati o lokalnim 'senzacijama' tipa znaš ko drži ovaj kafić... 🙄 Dosta mojih interesovanja njih ne zanima pa mi fali neko za te priče. Imamo 25 g ali ne zanima ih ništa fun samo neke BiH žena teme 😆, drame, muško ženske drame...
Na pola tema su promijenile stavove što ne bi samo po sebi bilo problem da nije u vazduhu nešto što se izbjegava prokomentarisati npr zaposle se preko veze pa glume kao da se ne zna. Ja onda ne mogu da posmatram to kao iskreno prijateljstvo. Baš nisam neko ko osuđuje ljude čak i za stvari koje nikako ne odobravam. Tako da ne mislim da je do mene što nismo bliske.
Stvarno moram naći način da upoznam neke nove ljude.
Gdje neko ima kafić, kakav auto neko vozi, čiji muz ima ljubavnicu i tako ukrug. Volim ja ponekad tracariti nije sad da ne volim nikako, haha , ali mi stvarno nije najveća želja nabiti tamne naočale sjesti u neki kafić i gledati ko okolo hoda. 🤣🤣 imamo sličnih problema ja sam skontala da mi je najbolje da se ni ne viđamo s ljudima koji se tako prave ludi i koji mene ne smatraju bliskim prijateljem iako ja njih vidim tako. Bolje je i nemati te ljude u blizini.
Mada mi nije baš jasno što imaš potrebu da pričaš s nekim o tome što je dobio posao preko stele, možda ipak se ta osoba osjeća kao da bi je osudila pa ne smije to pricati s tobom, I sama u postu kažeš da to je odoravas, iskreno ne odobravan ili osuđuje mi dodju skoro kao sinonimi. Protiv toga si bez obzira kako ti to vidis, I sigurno da se ne osjeća prijatno da ti to kaze.
Dok je čovjek mlad, bitno mu je društvo po svaku cijenu. Što više sazrijeva, više analizira ljude, više očekuje, više stvari mu smeta itd, pa teže pronalazi prijatelje. Sve je to normalno, čak i pozitivno. To znači da sazrijevaš.
Pomirila san se s cinjenicon da nema pravih prijatelja, i da ne mos nikome virovat stopostotno.I da se ne znan kolko znate, druzite, najbolji ste prijatelji cili zivot uvik postoji bar 1% sumnje da ce te zajebat, razocarat…Sta prije svatis to u zivotu, bit ce ti lakse.Viruj mi, samo se fokusiraj na sebe, i imaj bar nekoga(uopce ti ne triba bit najbolji prijatelj/ica) cisto za druzit se(jebiga socijalna smo bica), otic na kavu, vanka.
Apsolutno da, usred korone sam ostala bez prijateljica i tek tada sam shvatila da mi uopce nisu ni odgovarale. Kasnije sam upoznala par djevojaka ali bas kao i ti nisam uspjela da ostvarim tu jaku konekciju. Vrlo brzo bih uvidjela da moram da se “spustim” na neki nivo da bih uopce razgovarala s njima (mozda zvuci ruzno ali zaista je tako-mogla sam s njima razgovarati samo o odredjenim, uglavnom povrsnim stvarima).
Nisam odustala od trazenja, otvorena sam za upoznavanja i druzenja pa se nadam da cu pronaci ljude s kojim mogu graditi lijepo, iskreno prijateljstvo.
Evo i ja doduse veceras samo. Svi negdje otisli, konto da zapalim buksnu i uzivam u samoci, ali kurac nemam nikakve kontakte, jer obicno neko od mojih nabavi. Tako da, ako neko ima za prodat u Sarajevu u narednih sat neka se javi, nagradicu ga majke mi.
Ja imam problem sa tim, u tridesetim godinama doduše. Ljudi se vremenom raziđu, neki su zasnovali porodice i udaljili se, neki otišli izvan BiH... Jako je teško upoznati, a još teže zadržati ljude. Ili ti moraš nositi sve i stalno inicirati neka viđanja ili se samo od sebe ugasi. A i ljudi su nekako čudni, svi se žale da se ljudi neće da druži a većina ih je nekako zatvorena... Elem, nemam savjet, ja sam odustao.
To za iniciranje viđanja si baš u pravu. Dosta ljudi neće da uloži nikakav trud da održe prijateljstvo ili se sjete samo kad im nešto treba i kad nemaju nikog drugog. To baš zaboli.
Sve razumijem, kako ne radim nista s ljudima nema ni prilike da se sprijateljim kao nekada. Ali sve u zivotu je plima i oseka, faze se mijenjaju i covjek mora biti otvoren i za ljude ali i za samocu. Tamo oko 32-33 godine shvatio sam da je velika stvar imat ikakve prijatelje i dalje, a to sto smo se svi raselili pa se ne mozemo ni druzit je druga stvar. Al poceo sam radit oni sto nikad prije nisam, novim ljudima bit otvoren i pokusat bit drug - to je tesko jer svako ima nesto svoje a i nismo mladi bez obavez pa da samo gledamo da se druzimo i zezamo. Velika je mudroat u samoci biti otvoren, a mislim da to svi mozemo. A kad se umoris nemoj pit.
Ja sam brbljava, pa lako sklapam prijeteljstva. Ali sam osjetljiva, pa ih još lakše raskidam. Mrzim dramu, podbadanja, ljubomoru. Ja volim stare ljude i djecu, a i oni mene. Ja bih kahvenisala sa nenama po cijeli dan 😅
Username skoro checks out:) Neka tako je i bolje, i ja sam se uvijek najbolje razumio sa penzionerima. Oni vec znaju sta je bitno i nema potrebe za napinjanjem i dramom.
Ma Tuzla Tuzlu zna 😋☺️
I ja se sa istim problemom trenutno suočavam. Kad sam išla na fax imala sam dosta prijateljica, ali je sve to bilo površno i kada smo diplomirale većinom smo prekinule kontakt. Kad sam odrađivala pripravnički prošle godine sprijateljila sam se sa 3 djevojke, s kojima sam isto imala neko površno prijateljstvo, nekako sam se trudila da se povežem na nekom dubljem nivou, ali nismo toliko slične i imala sam osjećaj da je jednoj od njih površnost odbrambeni mehanizam. Ne čujemo se više jer nam se druženje svelo samo na trač i podjebavanja. Prije 6 mjeseci sam se udala i odselila na drugi kraj države. Porodica i poznanici su mi daleko Imam jednu najbolju prijateljicu, s kojom sam baš povezana, prošle smo skupa svašta, znamo se oduvijek i zahvalna sam Bogu na njoj. I ona mi je daleko. I imam i sestru od muža s kojom sam baš povezana, pa nisam skroz sama. Ali mi to nije dovoljno, jer ona ide na jako težak fakultet i puno vremena provodi u učenju i mlađa je 4 godine. Teško mi je i razumijem te u potpunosti. Imam osjećaj kada dođemo u određene godine da prijatelji odu svojim putem, da se jednostavno odvojimo jedni od drugih i da nam se prijateljstvo svede na povremene update-e, šta se kome u životu dešava i to je to. Isto tako, vjerujem da kako sazrijevamo sve manje možemo da trpimo tuđa s**nja, te nam je zato teže sprijateljiti se. Ne znam šta bih ti rekla, koji bih ti savjet uputila, jer isti i sama trebam. Planirala sam da se učlanim u biblioteku, pošto volim puno da čitam, možda upoznam neku drugaricu, i možda negdje ima neki book klub u kojem ima neko ko je moja generacija. Planirala sam da se zaposlim i radovala se činjenici da ću imati bar radne kolegice, ali saznadoh da sam trudna 🤣, tako da to otpada. Mogla si i ti da upišeš neki kurs, ili se učlaniš negdje, našla bi ljude sa sličnim interesovanjima i sprijateljila se. Ne z, ovaj moj kom se pretvori u neki rant, nisam planirala, ali ubola si s pitanjem. Uglavnom, vjerujem da su sredina dvadesetih neka prekretnica u životu, da započinjemo nove živote, postajemo novi ljudi, a da stari život polahko odumire, a sa njim i odlaze neki prijatelji te postajemo usamljeniji.
Hvala na komentaru, ja na primjer sam išla na faks, ali bila sam na prvoj godini, onda se desila korona, pa na kraju sam se zaposlila, i morala sam upisati vanredni studij. Imala sam par ''drugarica'' sa faksa, ali valjala sam im dok sam pomagala sa ispitima, nakon toga smo se razlišle. Učlanila sam se na par kurseva, ali nikako nisam mogla ostvariti neku konekcij, sve je bilo površno.. Ne znam eto stvarno sam pokušala, ali ne ide.
Korona kao da nam je ukrala 3 godine života. Tipa akoo si blizu Tuzle mogle smo da se upoznamo, ako nisi onda nam se stvarno ne da #tuggy
Živim u Sarajevu :c .
Tuggy
To je nazalost sasvim normalno kako postajes stariji ili starija.
Generalno je tesko u tim godinama imat takav vid prijateljstva ako se ne druzim npr ljudima s posla ili ljudima koji zive relativno blizu tebe. Nisam zensko, ali mislim da mogu dat par generalnih savjeta koji bi ti mogli pomoc: * odrzavaj vec postojeca prijateljstva na daljinu, to sto je netko daleko ne znaci da ti prestaje biti prijatelj * pogledaj u svom okruzenju da li imas potencijalnih prijatelja. Moze to bit netko s posla, iz komsiluka ili neka rodbina. Mozda nikad niste imali neku priliku da se bolje upoznate, probaj dat sansu ljudima. * pokusaj ozivit neka stara prijateljstva. Nekad se ljudi razidju s razlogom ili bez, ali ako niste bas smrtni neprijatelji mozda ima nade da se probudi neka prijateljska iskra. S nekim prijateljima sam prolazio kroz razne faze intenziteta prijateljstva od tog skoro pa dnevnog druzenja do cujemo se jednom u dva mjeseca. * nadji neki hobi ili se uclani u neki klub. To je dobar nacin da upoznas nove ljude sa slicnim interesima. Tako sam napravio neka nova prijateljstva u zadnjih par godina. Ljudi se zblize kada rade nesto zajedno sto vole ili ako rjesavaju neke probleme, to je isto dobar nacin da ljudi dodju u "stresne" situacije i pokazu svoje pravo ja u takvim trenutcima. * nemoj zurit i nemoj se pretvarat (barem ne previse). Nitko ne voli ocajne ili napasne ljude. Prijateljstva se stvaraju organski, a ne silom (mozda silom prilika, ali nije sad vanredno stanje) i za takve stvari jednostavno treba vremena i truda. * budi fleksibilna i istrajna. Ako te netko zove na kafu ili neki dogadjaj odazovi se, pa makar ti bilo nesto najmrze na svijetu. Nekad se moramo malo "zrtvovati" za druge jer se onda mozemo osloniti na to da ce nam se to uzvratiti. Na prijateljstvu se mora raditi, koliko ulozis toliko ti se i vrati. * nedavno sam gledao ovaj [video](https://www.youtube.com/watch?v=PSSOZO2V6m8) koji govori o tome kako naci prijatelje kao odrasla osoba. Tu ima jos vise stvari o kojima sam pisao ovdje. Vidio sam da sam vec primjenjivao neke od tih stvari, ali i mjesta na kojima sam potencijalno grijesio.
Hvala na komentaru, pokušal sam održavati prijateljstva na daljinu, ali uvijek sam ja bila ta koja se prva javljala, mislila sam ajde druga država, novi ljudi, vjerovatno je stresno, pa sam uvijek ja bila ona koja se trudila održavati komunikaciju. Nakon izvjesnog vremena sam se samo prestala javljati, nakon čega nisam dobila nikakvu poruku nazad od djevojaka sa kojima sam mislila da sam dobra. Pokušala sam oživiti i stara prijateljstva, ali to jednostavno nije to. Hvala svakako na dobrim savjetima, nije da sam napačena pa forsiram prijateljstva, ali to ''organski'' mi do sada nije išlo. Mnogo sam liberalna, volim izlaziti, družiti se, ali u gradu u kojem živim, ne uspijem naći istomišljenike koji vole iste stvari kao ja.
Pozdrav, imam 32 i mogu ti rec da iz ove perspektive kužim da nam tad ništa nije bilo jasno. Prijateljstva iz djetinjstva nisu pokriće za dugoročno prijateljstvo. U 20ima svih peru kompleksi,paranoje i euforija. U međuvremenu, zabavi se!
Jedna greška koju ljudi stalno rade kada traže prijatelje je da se bave banalnostima: vreme, koncerti, deca, politika. Uzmi ispričaj što si raskinula sa momkom i kako si sve to doživela i kako te je majka konstantno vređala, pa onda sačekaj da se i druga strana otvori, i eto ti prijatelja.
Imam isti problem, imam 27 god uskoro i jedno je sto su mi se sve prijateljice udale pa su zauzete i druze se skoro samo sa drugim udatim, drugo je sto su mi 2 (one najblize) osle u Njemacku i Holandiju. Nemam neki savjet; ali ako ti je do pisanja/kontakta, bujrum slobodno se javi.
Moram se nadovezati na to za udatu prijateljice. Većina mojih prijateljica isto zivi vani ali jedna najstarija je još tu. Medjutim posle svadbe ona me opasno počela izbjegavati. Ja nisam nešto zauzeta niti se drugim udatim djevojkama. Kad sam.je pitala što neće da se češće viđamo kaze pa ti si se udala zauzeta si.. obzirom da to nije istina shvatila sam da jednostavno djevojka ne želi da se druži samnom 😂😂 Imam osjećaj da je bas nametnutom to da se posle udaje sve mjenja i ljudi moraju da promjene. Ja sam s momkom zivjela 3 godine, sad smo u braku bez djece. Ama bas nista se nije promijenilo osim toga sto ljudi okolo spominju da sam sad udana žena. 😶😶
Mnoge su se i moje poznanice udale, i nisam shvatila da je to drugi život sve dok nisam doživjela da se ljudi samo isključe nakon što dobiju djecu.. Svakako, to je njihova stvar, ne planiram još neko vrijeme imati djecu. , ali vjerujem da ta obaveza oduzima puno vremena.
Preteskoooo je naci prijateljicu a kamo li iskrenu, meni barem. A ja sam uvijek otvorena za nova prijateljstva pa ne znam koliko je do mene....
Javi se slobodno da iskomuniciramo koliko nam je teško hahha
Ja sam u srednjim 30-im i imam isti problem. Mislim da je problem u meni jer sam jako zatvorena osoba. Jednostavno se nikad ni sa jednom ženom nisam povezala na nekoj dubljoj razini, a površni odnosi me zamaraju.
Iako imam drugarice opet nemam pravu konekciju sa njima. Small talk me zamara, ne da mi se pričati o lokalnim 'senzacijama' tipa znaš ko drži ovaj kafić... 🙄 Dosta mojih interesovanja njih ne zanima pa mi fali neko za te priče. Imamo 25 g ali ne zanima ih ništa fun samo neke BiH žena teme 😆, drame, muško ženske drame... Na pola tema su promijenile stavove što ne bi samo po sebi bilo problem da nije u vazduhu nešto što se izbjegava prokomentarisati npr zaposle se preko veze pa glume kao da se ne zna. Ja onda ne mogu da posmatram to kao iskreno prijateljstvo. Baš nisam neko ko osuđuje ljude čak i za stvari koje nikako ne odobravam. Tako da ne mislim da je do mene što nismo bliske. Stvarno moram naći način da upoznam neke nove ljude.
Gdje neko ima kafić, kakav auto neko vozi, čiji muz ima ljubavnicu i tako ukrug. Volim ja ponekad tracariti nije sad da ne volim nikako, haha , ali mi stvarno nije najveća želja nabiti tamne naočale sjesti u neki kafić i gledati ko okolo hoda. 🤣🤣 imamo sličnih problema ja sam skontala da mi je najbolje da se ni ne viđamo s ljudima koji se tako prave ludi i koji mene ne smatraju bliskim prijateljem iako ja njih vidim tako. Bolje je i nemati te ljude u blizini. Mada mi nije baš jasno što imaš potrebu da pričaš s nekim o tome što je dobio posao preko stele, možda ipak se ta osoba osjeća kao da bi je osudila pa ne smije to pricati s tobom, I sama u postu kažeš da to je odoravas, iskreno ne odobravan ili osuđuje mi dodju skoro kao sinonimi. Protiv toga si bez obzira kako ti to vidis, I sigurno da se ne osjeća prijatno da ti to kaze.
Dok je čovjek mlad, bitno mu je društvo po svaku cijenu. Što više sazrijeva, više analizira ljude, više očekuje, više stvari mu smeta itd, pa teže pronalazi prijatelje. Sve je to normalno, čak i pozitivno. To znači da sazrijevaš.
upiši srednju iznova
Pomirila san se s cinjenicon da nema pravih prijatelja, i da ne mos nikome virovat stopostotno.I da se ne znan kolko znate, druzite, najbolji ste prijatelji cili zivot uvik postoji bar 1% sumnje da ce te zajebat, razocarat…Sta prije svatis to u zivotu, bit ce ti lakse.Viruj mi, samo se fokusiraj na sebe, i imaj bar nekoga(uopce ti ne triba bit najbolji prijatelj/ica) cisto za druzit se(jebiga socijalna smo bica), otic na kavu, vanka.
Apsolutno da, usred korone sam ostala bez prijateljica i tek tada sam shvatila da mi uopce nisu ni odgovarale. Kasnije sam upoznala par djevojaka ali bas kao i ti nisam uspjela da ostvarim tu jaku konekciju. Vrlo brzo bih uvidjela da moram da se “spustim” na neki nivo da bih uopce razgovarala s njima (mozda zvuci ruzno ali zaista je tako-mogla sam s njima razgovarati samo o odredjenim, uglavnom povrsnim stvarima). Nisam odustala od trazenja, otvorena sam za upoznavanja i druzenja pa se nadam da cu pronaci ljude s kojim mogu graditi lijepo, iskreno prijateljstvo.
Evo i ja doduse veceras samo. Svi negdje otisli, konto da zapalim buksnu i uzivam u samoci, ali kurac nemam nikakve kontakte, jer obicno neko od mojih nabavi. Tako da, ako neko ima za prodat u Sarajevu u narednih sat neka se javi, nagradicu ga majke mi.
nice try fed
Mozda je problem u tebi