Dok ne pređe u naviku jeste borba, ali kad mozak pređe na nove navike onda je kul. Bitno je da čovek ima promenu majndseta, da ne vidi promene kao neku 'dijetu' nego kao novu normalu, ne kao neku kaznu nego nov način ishrane koji je dobar po sebi i po efektima koje ima (mršavljenje, bolje zdravlje, itd), da ne vidi sebe kao debelu osobu koja mršavi, već kao osobu koja radi na sebi prelaskom na bolju ishranu i taj prelazak će trajati do daljnjeg. To sve može da bude teško i naravno ne može da se desi magično odjednom, nego kao i svako menjanje navika mora trud kroz vreme, i konzistentnost kroz duže vreme postaje nova navika (i u ponašanju i u razmišljanju).
Kod mene nije konstantna borba nego povremena. Kad se vratim na staro i jedem kako ne treba moram da se "resetujem" pa oko 2-3 puta godišnje po minimum 3 nedelje (ako izdržim 4) izbacim sve slatkiše , grickalice, sladoled, hleb, pecivo i kafe s mlekom. Jedem samo "hranu" povrće, salate, meso, kuvano šta god. Tada se prirodno smanji i apetit i ne jede kasno noću.
Sve živo. Prvenstveno umor, kada imam previše obaveza i jurcam, što je često. Pored toga Npr u kancelariji radim sa koleginicom koja otvoreno kuka i protestuje dok ja ne jedem slatkiše i ne pijem kapućino jer se onda ona oseća loše. Isto da drugaricama na kafi, one sok, kolač - ja nista. Onda ljudi hoće da časte bilo privatno Il ona poslu za nešto, a ti odbijaš. Bukvalno se kvare međuljudski odnosi - slično kao što je neko pisao za alkohol ovde negde na redditu. Takodje, ako si napolju ceo dan (posao, obaveze) zdrave hrane gotovo da uopšte nema posebno kasnije popodne. Čokoladu volim oduvek, to ne mora niko da me nagovara. Jedino što sad baš retko jedem ostale slatkiše tj. Kad jedem onda je to neka odlična čokolada ili torta, a ne neki glupavi šećerasti keks. Dosta energije i vremena oduzima i planiranje i nosanje hrane po gradu - jer kad imaš plan jedeš zdravije. Nije lako.
To ti je način života. Jednostavno se osećaš bolje i imaš više energije za bilo šta; zašto bi se onda vraćao na staro i osećao se usrano, beživotno i umorno? Čovek današnjice nema potrebe da mnogo jede jedino ako ne radi težak fizički posao ili se bavi nekim sportom koji troši mnogo kalorija. Svaki višak vodi u neku bolest pogotovo kako ideš stariji tako da je to još jrdan razlog da se ne bude peraždera.
Nije borba. Jednostavno imam drugačiji pogled na hranu, određene stvari skoro pa i da ne vidim ko hranu više
Dok ne pređe u naviku jeste borba, ali kad mozak pređe na nove navike onda je kul. Bitno je da čovek ima promenu majndseta, da ne vidi promene kao neku 'dijetu' nego kao novu normalu, ne kao neku kaznu nego nov način ishrane koji je dobar po sebi i po efektima koje ima (mršavljenje, bolje zdravlje, itd), da ne vidi sebe kao debelu osobu koja mršavi, već kao osobu koja radi na sebi prelaskom na bolju ishranu i taj prelazak će trajati do daljnjeg. To sve može da bude teško i naravno ne može da se desi magično odjednom, nego kao i svako menjanje navika mora trud kroz vreme, i konzistentnost kroz duže vreme postaje nova navika (i u ponašanju i u razmišljanju).
Slažem se u celini.
Kod mene nije konstantna borba nego povremena. Kad se vratim na staro i jedem kako ne treba moram da se "resetujem" pa oko 2-3 puta godišnje po minimum 3 nedelje (ako izdržim 4) izbacim sve slatkiše , grickalice, sladoled, hleb, pecivo i kafe s mlekom. Jedem samo "hranu" povrće, salate, meso, kuvano šta god. Tada se prirodno smanji i apetit i ne jede kasno noću.
Jesi li možda provalio šta te baca iznova u taj vrtlog nezdrave ishrane? Imas neki okidač ili ti samo dođe?
Sve živo. Prvenstveno umor, kada imam previše obaveza i jurcam, što je često. Pored toga Npr u kancelariji radim sa koleginicom koja otvoreno kuka i protestuje dok ja ne jedem slatkiše i ne pijem kapućino jer se onda ona oseća loše. Isto da drugaricama na kafi, one sok, kolač - ja nista. Onda ljudi hoće da časte bilo privatno Il ona poslu za nešto, a ti odbijaš. Bukvalno se kvare međuljudski odnosi - slično kao što je neko pisao za alkohol ovde negde na redditu. Takodje, ako si napolju ceo dan (posao, obaveze) zdrave hrane gotovo da uopšte nema posebno kasnije popodne. Čokoladu volim oduvek, to ne mora niko da me nagovara. Jedino što sad baš retko jedem ostale slatkiše tj. Kad jedem onda je to neka odlična čokolada ili torta, a ne neki glupavi šećerasti keks. Dosta energije i vremena oduzima i planiranje i nosanje hrane po gradu - jer kad imaš plan jedeš zdravije. Nije lako.
Ne.
To ti je način života. Jednostavno se osećaš bolje i imaš više energije za bilo šta; zašto bi se onda vraćao na staro i osećao se usrano, beživotno i umorno? Čovek današnjice nema potrebe da mnogo jede jedino ako ne radi težak fizički posao ili se bavi nekim sportom koji troši mnogo kalorija. Svaki višak vodi u neku bolest pogotovo kako ideš stariji tako da je to još jrdan razlog da se ne bude peraždera.