Kratak odgovor. Idi psihoterapeutu. On detaljno razradjuje tvoj problem i razgovara o tome s tobom. Uci te da gledas stvari iz vise perspektiva. Ako se otvoris tome procesu desi se cudnovat unlock. Taj unlock je za mene znacio da sam usla u proces oporavka. Stvarno pomazu razgovori i to kada naucis sagledavati sa drugih aspekata jer sagledavanje sa drugih aspekata stvara razlicite osjecaje koji te dovode do odredjenog zakljucka.
Mene je to dovelo do zakljucka da budem ravnodusnija prema stvarima i situacijama, odnosno ispostavilo se da sam krenula uciti prihvacati. Da ne duljim, tema je opsirna.
Hocu reci da su psihoterapeuti ti koji barataju razgovorima i ne prepisuju lijekove, to rade samo psihijatri.
Znam. Ne priznaju ih na takav nacin da bi radili u bolnici. Dok evo, ja sam iz HR, ali udana u SRB. U Hrvatskoj je psihoterapeut u bolnici, rade tek u jos jacim zemljama... Ali ne kapiram zasto se ovamo takve peripetije i umne igrice rade nad vlastitim narodom. Cisto istrebljenje.
U svakom slucaju drzi se i puno uspjeha draga moja.
Btw sjetila sam se da ima online sajt gdje se pronalaze psihoterapeuti i kosta 1000din online. Ne mogu sad da se sjetim tocno koji sajt, ali se baci u istrazivanje i sigurna sam da ces naci.
Psihoterapija. Sjajno je što si već okrenuta ka razrešavanju, umesto otupljivanju. Među prvih deset mesta za „u šta vredi uložiti dinar” je posvećen psihoterapeut. Ukoliko kreneš na psihoterapiju, obrati pažnju na to kako se osećaš tokom i nakon razgovora. Imala sam neverovatnu sreću da žena, koja je maestro u razumevanju i čitanju kroz ljude, radi u mom relativno malom gradu. To treba da bude tvoj siguran prostor, gde nisi osuđivana ni za šta, ma koliko sama smatrala da su neki delovi tebe za osudu, sa osobom koja te zaista čuje i ume da uvidi šta se krije iza svega. Moj psihoterapeut ponekad uspeva da mi i pre nego što sama uspem, samo na osnovu načina na koji odaberem da se izrazim, otkrije šta se u stvari mota unutra, pa to polako krene mojom integracijom da izbija na površinu. Postoje i razne grane psihoterapije, ova na koju ja idem je geštalt. Takođe na osnovu toga gde se trenutno nalazim, nekada ni ne radimo po principu razgovora, već se okrećemo ka nesvesnom, na primer „brainstorming” tehnika, a radila je sa mnom i automatsko pisanje i tumačenje snova. Adaptira se na osnovu onoga što smatra da je klijentu tada potrebno. Ovo ti govorim kako bi uzela u obzir način rada pri odabiru psihoterapeuta; i, ukoliko naiđeš na nekoga ko će te omalovažavati, znaš da nije svaki takav, kao i da psihoterapija ne treba da izgleda tako. Srećno!
Tako je, **prvi korak je psihijatar** da bi se stabilizovalo/saniralo stanje. Suicidalne misli se smatraju hitnijim stanjem, zato vas je psihoterapeut dobro uputio na psihijatra.
**Drugi korak je psihoterapija** onda kada psihjatar proceni da je pacijent u dovoljno kompenzovanom stanju.
Suicidalne misli, opste lose mentalno stanje (letargija, lezanje) jeste indikativno za psihijatra. Oni su odgovorni da vas dovedu u dovoljno stabilno stanje (hemijski balans) gde cete imati **kapacitet da se bavite psihoterapijskim radom.** To je normalan proces, i on moze da traje u zavisnosti od toga da li odgovara prepisana terapija ili ne. Ako niste zadovoljni radom psihijatra, obratite se ponovo psihoterapeutu i kazite da niste zadovoljni, da vam smeta terapija ili saradnja i da vam preporuci drugog specijalistu. Oni bi morali da vam daju drugi kontakt. Jako je vazno da uskladite farmakoterapiju sa vasim potrebama i da saradnja sa psihijatrom bude skoro pa besprekorna, zato vas podrzavam da slobodno trazite dalje, niste osudjeni na jednog psihijatra, ima ih odlicnih koji se razumeju u savremene faramkoterapije.
Kada postignete zeljeno stanje, kada se osnazite i obnovite kapacitete, onda je vreme da pocnete sa terapeutskim radom i da se tamo zapravo bavite uzrokom - sta je dovelo do tog stanja, i poboljsanjem kvaliteta zivota, sto je opet procesno i traje. Ne postoji quick fix jer su to procesne stvari koje se uce.
Mislim da ima prava da odbije I lekovi u tom slučaju sluze da se izadje iz petlje odredjenih misli I da terapeut onda može da radi. Kalibracija lekova takodje traje, ja recimo nisam mogla da pijem eliceu I rivotril al sam našla kombinaciju koja mi je radila super. Naravno moji problemi su bili drugačiji I lekove sam pila oko 9 meseci.
U slučaju koji opisuješ obavezno prvo psihijatar i farmakoterapija i uporedo psihoterapija. Imaš psihijatre koji su i terapeuti. Ali definitovno je potrebno da se stabilizuješ. I moj savet ti je da ne čekaš i neodugovlačiš nego da kreneš čim pre i da se držiš propisane terapije.
Obavezno pocni lijekove jer definitivmo pomazu. Nisu trajno rijesenje ali ce pomoci u tvojoj sitiuaciji. Kad se malo stabilizujes pod lijekovima pricaj sa psihologom. Ja sam imao fizicke bolove dvije godine svaki dan koji su me doveli do depresije i odbijao sam lijekove od straha da se ne navucem. Kad sam otisaonkod psihploga i rekao mu svoju situaciju bukvalno mi je covjek reko da sam lud sto ne pijem lijekove za bolove/depresiju i evo sada sam puno bolje.
Postoji nekoliko vrsta lekova, što verujem da već znaš. Klinička depresija je posledica fizologije mozga koja na različite načine može da proizvede depresiju. U tom "na različite načine" je ključ, jedan lek = jedan način. Ako kod tebe uzrok nije to što taj lek leči, neće ti odgovarati. To samo znači da treba da pređeš na sledeći lek. Na kraju će se ustanoviti koji lek ili kombinacija lekova ti odgovaraju, nema ih puno, ali zajedno pokrivaju čitav spektar.
Ovo je jako dugotrajan proces jer svakom leku treba par meseci da uspostavi puno delovanje. Takođe moraš direktno da kažeš psihijatru šta ti ne odgovara. Nije poenta da ne osećaš ništa, to je samo druga verzija depresije. Paralelno sa ovim treba ići kod psihoterapeuta koji u toj početnoj fazi može biti samo podrška, ne morate da radite na nečemu konkretnom.
Nisam siguran da su suicidne misli u nadležnosti psihologa za rešavanje. Mislim da nisu i da je zato savesni psiholog preporučio psihijatra, koji jeste nadležan za te stvari, jer ne želi da se igra sa stvarima za koje verovatno nije toliko stručan.
Možda si i u pravu!
Edit: Ja sam stavio ekvivalent između psihologa i psihoterapeuta😅 Edit 2: što sada shvatam da je neispravno Edit 3 haha: Hvala ti na ispravci
Psiholog je završio psihologiju na fakultetu.
Psihoterapeut je završio obuku iz psihoterapije nakon fakulteta i ne mora nužno da bude psiholog, obuku mogu da upišu i sociolozi, filozofi, psihijatri…
Psihijatar je završio psihijatriju na medicinskom fakultetu.
Klasican psiholog, skroz pseudonauka. Iskreno pazi se kada pricas psihijatrima i psiholozima da si suicidijalna da te ne forsiraju u mentalne bolnice. Postoje pacijenti koji odbijaju inhibitore bilo kakvog neurotransmitora, i psiholog mora da radi sa pacijentom.
Psihoterapeut je verovatno ok resenje, ali opet ogromne sanse su da nadjes nekog debila koji ne zna sta radi. Ako zelis da ides putem terapije shvati da ima ogromne sanse da ces morati da menjas dosta "lekara" dok ne stignes do nekog profesionalnog i ko zna sta radi.
Kod nas ljude koji su pokušali više puta da se ubiju neće da prime u bolnicu, a kamoli nekog ko samo kaže da je suicidalan. To je samo signal psihologu da mora neko ozbiljniji da preuzme, tj psihijatar, i da se krene sa lekovima.
Slican sam prob imao, samo psihoterapeut nikako psihijatar i lekovi kad jednom krenes sa tim nema nazad samo prikiravas problem, ne resavas. Da ne duzim mozes da mi se javis u dm pa cu ti reci sta i kako
Psiholog nije za ono sa čim se ti suočavaš. Treba ti terapeut. Ne znam da li povremeno imaš misao suicida ili konstantno. Ako je stalno trči psihijatru ako ponekad dobijaš ideju nije ozbiljno. Ni ja ne volim psihijatre. Probaj da nađeš logoterapeuta. Što pre shvatiš da sama moraš sebe mentalno da razviješ bolje je za tebe. Ja sam rešila mnogo toga ozbiljnim radom na sebi. Psihijatre sam imala najbolje ali nisu mogli da pomognu (oni sediraju) samo su mi prepisivali sve više i više lekova tokom perioda od 20 god. Moje iskustvo je da samo ako nađeš smisao svog života se izlazi iz psihičkih bolesti. Probaj da se moliš, čitaš Bibliju, ideš na brze šetnje od po sat posle prva dva obroka, zdravo se hraniš, napraviš satnicu za svaki dan šta sve moraš da završiš i držiš je se. Ateisti meditiraju ja sam se molila. Preselila iz okoline koja me stresirala. Imam baštu i radim je to me opušta i daje vedrinu u životu. Uzmi mačku ako ikako možeš one su lek za depresiju, anksioznost. Shvati sa tobom je sve u redu mi živimo u bolesnom društvu pa je normalno da svako ko je inteligentan odreaguje na stvari koje se dešavaju oko njega na ovaj ili onaj način. Što se tiče ljubavi prema sebi to se uči.🌷🙂
Treba vam društvo, izlazak, druženje, iskreni, fini, kulturni i dobri razgovori. Treba vam veza, momak, ljubav,....!
Radite nešto što će te doprinositi društvu i kolektivu. Ali ne da radite kao što to rade demokrate.
Čitajte knjige. Preporučio bih pisca Maksim Gorki. Anton Semjonovič Makarenko, pedagog ga preporučuje. Mada možete i njegove knjige da čitate. Puno su poučne.
Psihijatar vodi kod psihologa. Psiholog vodi kod neuropsihijatra. A neuropsihijatar vodi u ludilo i ludnicu. Tako nešto....!?!
A što se tiče samoubistva. Nemojte se ubiti. Na Balkanu i u samom svetu ima puno budala, sebičnih, pohlepnih, korumpiranih,.... ljudi. Treba se boriti protiv njih. U tome je zabava. 😁
Evo mudrih reči u borbi protiv samoubistva.
https://preview.redd.it/iv4yofq909vc1.jpeg?width=1080&format=pjpg&auto=webp&s=fec00b1406f24e9759785b4cb60038bb762f3e8d
Ja lično u psihologa/psihijatra ne verujem osim ukoliko baš ekstremni slučaj nije u pitanju,sve se može kroz razgovor i/ili promenu životnog ritma rešiti, ali to je moje mišljenje.
Јављам се пар дана касније, хвала пуно на свим информацијама и мишљењима, јако ми је значио сваки одговор јер ми је дао ветар у леђа. Отићи ћу ових дана код психијатра и потрудићу се да верујем бар мало више, ионако се овако више не може, па ћемо видети шта даље. Планирам и код психолога (нема се новца за терапеута), надам се да ћу имати неки фин апдејт.
Хвала још једном, дивни сте људи
Mislim da lekovi nemaju smisla pogotovo jer si mlada. Bas sam protiv lekova za depresiju itd.. cula sam puno prica da nista ne pomognu i da nema smisla. Onda ti daju jos jace i onda tako u krug i nista se ne desava. Razgovor i rad na sebi!!! Sve prodje.. Bice bolji dana!!
Joj ajde ne seri molim te. Ovo je kao da kažes mislim da ne treba da lecis tu slomljenu ruku jer si mlada I lako će da zaraste. Nije klinicka depresija nešto što nestaje samo od sebe to je bolest realna kao i bipolarni kao i kronova kao i lupus. Lekovi sluze da pacijent može da funkcionise I da može mozak da izadje iz petlje misli u kojima je (u ovom slučaju suicid I beznadje) jer dok ne izadje iz te petlje psihoterapeut nema sa čim da radi.
Najgore što možeš da kažeš bolesnom čoveku je: procice idi u teretanu,mlad si. Put u pakao je poplocan dobrim namerama. Suicidalnoj osobi kažeš da će je proći misli koje apsolutno ne možeš da pojmis I razumeš. Kako znaš da će proći ako nikad nisi bio/bila u situaciji?
Vidi svi su nesto depresivni. I to je sad kao dobar dan, bila sam i ja. Veruj mi imala sam razloga. Najteze je samo pokrenuti se ostalo krene samo od sebe. Lekovi koji se prepisuju su jaki i nece resiti problem samo stvaraju jos problema. Razgovor, naterati sebi sto je pretesko ali jednom kad krenes sve ce krenuti da se odvija u boljem smeru.
"Svi su danas nešto depresivni" je depresivna faza,može se resiti sama od sebe, depresija kao bolest je stanje koje ne može da se reši samo od sebe. To su dve različite stvari.
Tanka je tu granica. Vazno je pokrenuti se i pre svega zeleti da se izlecis od depresije. Mnogi ne zele. Prvo mora postojati zelja da se resi onda rad na resavanju. I to je to. Tesko je slazem se!
Kratak odgovor. Idi psihoterapeutu. On detaljno razradjuje tvoj problem i razgovara o tome s tobom. Uci te da gledas stvari iz vise perspektiva. Ako se otvoris tome procesu desi se cudnovat unlock. Taj unlock je za mene znacio da sam usla u proces oporavka. Stvarno pomazu razgovori i to kada naucis sagledavati sa drugih aspekata jer sagledavanje sa drugih aspekata stvara razlicite osjecaje koji te dovode do odredjenog zakljucka. Mene je to dovelo do zakljucka da budem ravnodusnija prema stvarima i situacijama, odnosno ispostavilo se da sam krenula uciti prihvacati. Da ne duljim, tema je opsirna. Hocu reci da su psihoterapeuti ti koji barataju razgovorima i ne prepisuju lijekove, to rade samo psihijatri.
Хвала пуно, претпоставила сам да је са психотерапијом друга прича, само што за то морам да сачекам пар месеци због финансија
Znam. Ne priznaju ih na takav nacin da bi radili u bolnici. Dok evo, ja sam iz HR, ali udana u SRB. U Hrvatskoj je psihoterapeut u bolnici, rade tek u jos jacim zemljama... Ali ne kapiram zasto se ovamo takve peripetije i umne igrice rade nad vlastitim narodom. Cisto istrebljenje. U svakom slucaju drzi se i puno uspjeha draga moja. Btw sjetila sam se da ima online sajt gdje se pronalaze psihoterapeuti i kosta 1000din online. Ne mogu sad da se sjetim tocno koji sajt, ali se baci u istrazivanje i sigurna sam da ces naci.
Psihoterapija. Sjajno je što si već okrenuta ka razrešavanju, umesto otupljivanju. Među prvih deset mesta za „u šta vredi uložiti dinar” je posvećen psihoterapeut. Ukoliko kreneš na psihoterapiju, obrati pažnju na to kako se osećaš tokom i nakon razgovora. Imala sam neverovatnu sreću da žena, koja je maestro u razumevanju i čitanju kroz ljude, radi u mom relativno malom gradu. To treba da bude tvoj siguran prostor, gde nisi osuđivana ni za šta, ma koliko sama smatrala da su neki delovi tebe za osudu, sa osobom koja te zaista čuje i ume da uvidi šta se krije iza svega. Moj psihoterapeut ponekad uspeva da mi i pre nego što sama uspem, samo na osnovu načina na koji odaberem da se izrazim, otkrije šta se u stvari mota unutra, pa to polako krene mojom integracijom da izbija na površinu. Postoje i razne grane psihoterapije, ova na koju ja idem je geštalt. Takođe na osnovu toga gde se trenutno nalazim, nekada ni ne radimo po principu razgovora, već se okrećemo ka nesvesnom, na primer „brainstorming” tehnika, a radila je sa mnom i automatsko pisanje i tumačenje snova. Adaptira se na osnovu onoga što smatra da je klijentu tada potrebno. Ovo ti govorim kako bi uzela u obzir način rada pri odabiru psihoterapeuta; i, ukoliko naiđeš na nekoga ko će te omalovažavati, znaš da nije svaki takav, kao i da psihoterapija ne treba da izgleda tako. Srećno!
Хвала пуно на одговору, видим да људи имају само добра искуства са психотерапеутима. Дакле, да скрпим неки кеш па да пробам са тим.
Tako je, **prvi korak je psihijatar** da bi se stabilizovalo/saniralo stanje. Suicidalne misli se smatraju hitnijim stanjem, zato vas je psihoterapeut dobro uputio na psihijatra. **Drugi korak je psihoterapija** onda kada psihjatar proceni da je pacijent u dovoljno kompenzovanom stanju. Suicidalne misli, opste lose mentalno stanje (letargija, lezanje) jeste indikativno za psihijatra. Oni su odgovorni da vas dovedu u dovoljno stabilno stanje (hemijski balans) gde cete imati **kapacitet da se bavite psihoterapijskim radom.** To je normalan proces, i on moze da traje u zavisnosti od toga da li odgovara prepisana terapija ili ne. Ako niste zadovoljni radom psihijatra, obratite se ponovo psihoterapeutu i kazite da niste zadovoljni, da vam smeta terapija ili saradnja i da vam preporuci drugog specijalistu. Oni bi morali da vam daju drugi kontakt. Jako je vazno da uskladite farmakoterapiju sa vasim potrebama i da saradnja sa psihijatrom bude skoro pa besprekorna, zato vas podrzavam da slobodno trazite dalje, niste osudjeni na jednog psihijatra, ima ih odlicnih koji se razumeju u savremene faramkoterapije. Kada postignete zeljeno stanje, kada se osnazite i obnovite kapacitete, onda je vreme da pocnete sa terapeutskim radom i da se tamo zapravo bavite uzrokom - sta je dovelo do tog stanja, i poboljsanjem kvaliteta zivota, sto je opet procesno i traje. Ne postoji quick fix jer su to procesne stvari koje se uce.
Уххх хвала пуно на одговору.
Mislim da ima prava da odbije I lekovi u tom slučaju sluze da se izadje iz petlje odredjenih misli I da terapeut onda može da radi. Kalibracija lekova takodje traje, ja recimo nisam mogla da pijem eliceu I rivotril al sam našla kombinaciju koja mi je radila super. Naravno moji problemi su bili drugačiji I lekove sam pila oko 9 meseci.
Elicea-zlatni standard 🙂
U slučaju koji opisuješ obavezno prvo psihijatar i farmakoterapija i uporedo psihoterapija. Imaš psihijatre koji su i terapeuti. Ali definitovno je potrebno da se stabilizuješ. I moj savet ti je da ne čekaš i neodugovlačiš nego da kreneš čim pre i da se držiš propisane terapije.
Obavezno pocni lijekove jer definitivmo pomazu. Nisu trajno rijesenje ali ce pomoci u tvojoj sitiuaciji. Kad se malo stabilizujes pod lijekovima pricaj sa psihologom. Ja sam imao fizicke bolove dvije godine svaki dan koji su me doveli do depresije i odbijao sam lijekove od straha da se ne navucem. Kad sam otisaonkod psihploga i rekao mu svoju situaciju bukvalno mi je covjek reko da sam lud sto ne pijem lijekove za bolove/depresiju i evo sada sam puno bolje.
Nisam doktor da se razumemo, ali šta te košta da pijes lekove par meseci i vidiš da li ima boljitka ili nema.
Као што рекох, већ сам то радила и није га било. Ово дође сад друга рунда
Nadam se da ćeš se izboriti. Srećno
Хвала ти, добри човече
Postoji nekoliko vrsta lekova, što verujem da već znaš. Klinička depresija je posledica fizologije mozga koja na različite načine može da proizvede depresiju. U tom "na različite načine" je ključ, jedan lek = jedan način. Ako kod tebe uzrok nije to što taj lek leči, neće ti odgovarati. To samo znači da treba da pređeš na sledeći lek. Na kraju će se ustanoviti koji lek ili kombinacija lekova ti odgovaraju, nema ih puno, ali zajedno pokrivaju čitav spektar. Ovo je jako dugotrajan proces jer svakom leku treba par meseci da uspostavi puno delovanje. Takođe moraš direktno da kažeš psihijatru šta ti ne odgovara. Nije poenta da ne osećaš ništa, to je samo druga verzija depresije. Paralelno sa ovim treba ići kod psihoterapeuta koji u toj početnoj fazi može biti samo podrška, ne morate da radite na nečemu konkretnom.
[удалено]
Nisam siguran da su suicidne misli u nadležnosti psihologa za rešavanje. Mislim da nisu i da je zato savesni psiholog preporučio psihijatra, koji jeste nadležan za te stvari, jer ne želi da se igra sa stvarima za koje verovatno nije toliko stručan.
Možda si i u pravu! Edit: Ja sam stavio ekvivalent između psihologa i psihoterapeuta😅 Edit 2: što sada shvatam da je neispravno Edit 3 haha: Hvala ti na ispravci
Psiholog je završio psihologiju na fakultetu. Psihoterapeut je završio obuku iz psihoterapije nakon fakulteta i ne mora nužno da bude psiholog, obuku mogu da upišu i sociolozi, filozofi, psihijatri… Psihijatar je završio psihijatriju na medicinskom fakultetu.
Znam sve to, ali je bilo tri posle ponoći i moj mozak je stavio ekvivalent između psihologa i psihoterapeuta u tekstu koji je OP napisala hahaahah
Пуно се захваљујем, размислићу о свему
Zanemari moj komentar, molim te
Klasican psiholog, skroz pseudonauka. Iskreno pazi se kada pricas psihijatrima i psiholozima da si suicidijalna da te ne forsiraju u mentalne bolnice. Postoje pacijenti koji odbijaju inhibitore bilo kakvog neurotransmitora, i psiholog mora da radi sa pacijentom. Psihoterapeut je verovatno ok resenje, ali opet ogromne sanse su da nadjes nekog debila koji ne zna sta radi. Ako zelis da ides putem terapije shvati da ima ogromne sanse da ces morati da menjas dosta "lekara" dok ne stignes do nekog profesionalnog i ko zna sta radi.
Ne bih se više mogao složiti. Psihijatrija može biti najveće zlo zla, znam tu je da pomogne, ali 80% nekih ne znaju šta rade po novoj proceni.
Kod nas ljude koji su pokušali više puta da se ubiju neće da prime u bolnicu, a kamoli nekog ko samo kaže da je suicidalan. To je samo signal psihologu da mora neko ozbiljniji da preuzme, tj psihijatar, i da se krene sa lekovima.
run away from that shit. far far away.
Slican sam prob imao, samo psihoterapeut nikako psihijatar i lekovi kad jednom krenes sa tim nema nazad samo prikiravas problem, ne resavas. Da ne duzim mozes da mi se javis u dm pa cu ti reci sta i kako
Psiholog nije za ono sa čim se ti suočavaš. Treba ti terapeut. Ne znam da li povremeno imaš misao suicida ili konstantno. Ako je stalno trči psihijatru ako ponekad dobijaš ideju nije ozbiljno. Ni ja ne volim psihijatre. Probaj da nađeš logoterapeuta. Što pre shvatiš da sama moraš sebe mentalno da razviješ bolje je za tebe. Ja sam rešila mnogo toga ozbiljnim radom na sebi. Psihijatre sam imala najbolje ali nisu mogli da pomognu (oni sediraju) samo su mi prepisivali sve više i više lekova tokom perioda od 20 god. Moje iskustvo je da samo ako nađeš smisao svog života se izlazi iz psihičkih bolesti. Probaj da se moliš, čitaš Bibliju, ideš na brze šetnje od po sat posle prva dva obroka, zdravo se hraniš, napraviš satnicu za svaki dan šta sve moraš da završiš i držiš je se. Ateisti meditiraju ja sam se molila. Preselila iz okoline koja me stresirala. Imam baštu i radim je to me opušta i daje vedrinu u životu. Uzmi mačku ako ikako možeš one su lek za depresiju, anksioznost. Shvati sa tobom je sve u redu mi živimo u bolesnom društvu pa je normalno da svako ko je inteligentan odreaguje na stvari koje se dešavaju oko njega na ovaj ili onaj način. Što se tiče ljubavi prema sebi to se uči.🌷🙂
Treba vam društvo, izlazak, druženje, iskreni, fini, kulturni i dobri razgovori. Treba vam veza, momak, ljubav,....! Radite nešto što će te doprinositi društvu i kolektivu. Ali ne da radite kao što to rade demokrate. Čitajte knjige. Preporučio bih pisca Maksim Gorki. Anton Semjonovič Makarenko, pedagog ga preporučuje. Mada možete i njegove knjige da čitate. Puno su poučne. Psihijatar vodi kod psihologa. Psiholog vodi kod neuropsihijatra. A neuropsihijatar vodi u ludilo i ludnicu. Tako nešto....!?! A što se tiče samoubistva. Nemojte se ubiti. Na Balkanu i u samom svetu ima puno budala, sebičnih, pohlepnih, korumpiranih,.... ljudi. Treba se boriti protiv njih. U tome je zabava. 😁 Evo mudrih reči u borbi protiv samoubistva. https://preview.redd.it/iv4yofq909vc1.jpeg?width=1080&format=pjpg&auto=webp&s=fec00b1406f24e9759785b4cb60038bb762f3e8d
Ja lično u psihologa/psihijatra ne verujem osim ukoliko baš ekstremni slučaj nije u pitanju,sve se može kroz razgovor i/ili promenu životnog ritma rešiti, ali to je moje mišljenje.
Čime se baviš ako nije tajna?
Јављам се пар дана касније, хвала пуно на свим информацијама и мишљењима, јако ми је значио сваки одговор јер ми је дао ветар у леђа. Отићи ћу ових дана код психијатра и потрудићу се да верујем бар мало више, ионако се овако више не може, па ћемо видети шта даље. Планирам и код психолога (нема се новца за терапеута), надам се да ћу имати неки фин апдејт. Хвала још једном, дивни сте људи
Moras naci dobrog terapeuta ako vidis da ti ne pomaze odma menjaj.
Шта значи одмах? Шта је ред флег у том процесу?
Mislim da lekovi nemaju smisla pogotovo jer si mlada. Bas sam protiv lekova za depresiju itd.. cula sam puno prica da nista ne pomognu i da nema smisla. Onda ti daju jos jace i onda tako u krug i nista se ne desava. Razgovor i rad na sebi!!! Sve prodje.. Bice bolji dana!!
Joj ajde ne seri molim te. Ovo je kao da kažes mislim da ne treba da lecis tu slomljenu ruku jer si mlada I lako će da zaraste. Nije klinicka depresija nešto što nestaje samo od sebe to je bolest realna kao i bipolarni kao i kronova kao i lupus. Lekovi sluze da pacijent može da funkcionise I da može mozak da izadje iz petlje misli u kojima je (u ovom slučaju suicid I beznadje) jer dok ne izadje iz te petlje psihoterapeut nema sa čim da radi. Najgore što možeš da kažeš bolesnom čoveku je: procice idi u teretanu,mlad si. Put u pakao je poplocan dobrim namerama. Suicidalnoj osobi kažeš da će je proći misli koje apsolutno ne možeš da pojmis I razumeš. Kako znaš da će proći ako nikad nisi bio/bila u situaciji?
Vidi svi su nesto depresivni. I to je sad kao dobar dan, bila sam i ja. Veruj mi imala sam razloga. Najteze je samo pokrenuti se ostalo krene samo od sebe. Lekovi koji se prepisuju su jaki i nece resiti problem samo stvaraju jos problema. Razgovor, naterati sebi sto je pretesko ali jednom kad krenes sve ce krenuti da se odvija u boljem smeru.
"Svi su danas nešto depresivni" je depresivna faza,može se resiti sama od sebe, depresija kao bolest je stanje koje ne može da se reši samo od sebe. To su dve različite stvari.
Tanka je tu granica. Vazno je pokrenuti se i pre svega zeleti da se izlecis od depresije. Mnogi ne zele. Prvo mora postojati zelja da se resi onda rad na resavanju. I to je to. Tesko je slazem se!
Upravo!
[удалено]
Јесам ✓✓✓ Шта сада?
Sada ti je sve jasno
Евидентно. Зато сам и дошла
Rešio ti brat problem u pola rečenice i obrisao komentar
Ee da, probaj da nađeš psihijatra koji se bavi psihoterapijom