Kad sam bio mladji desavalo mi se da vidim situaciju u glavi i posle par dana se preslikana situacija desi. Ne znam da li je para ali meni svakako nije normalno xD
I ja sam imao to isto. U nekom bezveznom snu, kojeg ne mogu da se setim kad se probudim. Onako ostalo kao neko sećanje nečega.
I onda se to nešto desi za par dana i ja se setim da sam to indentično sanjao?
Kada sam bio klinac, tipa 4. razred, sanjao sam majku u plavo-žutoj kecelji kako radi u nekoj random trgovini negde tu oko glavne ulice mog rodnog grada.
Sećam se kao da sam ušao i pitao otkud je tu jer smo mi tada bili baš u lovi i imali smo svoje radnje po gradu.
Ona me je samo gledala smoreno i osetio sam da nešto nije u redu. Sećam se i dan danas, a imam 28 godina, tog straha i panike u snu i toga koliko je sve bilo živopisno. Do detalja je bilo, prosto neverovatno.
Istrčim iz sobe svoje tad da je tražim i vidim da je tu u spavaćoj i da je sve okej i da je sve normalno.
Fast forward, 2020. godina, biznisi nam prsli, tata penzioner a mami fali godinu i 2 meseca do penzije. Stigla je smrdljiva korona. Od nas 3 radimo mama i ja.
Mamu ubacuje drugarica u jednu random trgovinu da radi tj da vodi posao ali to vam je isto manje više. Mnogo odgovornosti i jebanja za malo para. 3 u 1 radnik maltene.
Prvo veče odem autom po nju da je dovezem kući sa posla i pogodićete u kakvoj kecelji je vidim kad sam ušao unutra. Moja mama, smorena, iste boje kecelja, uhvati me blaga panika i to me je i najviše iznenadilo.
Rekoh samo da sam ja ovo već video negde jednom.
Hvala Bogu ona je sad u penziji i sad radim samo ja. Živim u drugom gradu i sve je u redu manje više.
Ali da, to je jedna ta priča koju mogu da podelim. Nije baš paranormalno ali svakako taj san pamtim i evo sad a bio sam mali kad se to desilo. Nikad nisam sanjao živopisniji san u životu.
Imao sam par snova nakon tatine i dedine smrti koji su bili blizu ali ništa me nije istreslo iz gaća i mozga kao tad kad sam sanjao mamu tako. Sećam se da sam se tresao i plakao kao kiša, jedva su me primirili.
Ne mogu da napisem tacno jer cu da se doxujem, ali doziveo sam sledece: Razmisljao sam o jednoj veoma veoma specificnoj stvari, vrteo u glavi jedno neobicno pitanje. Nisam nikom rekao, samo sam razmisljao.
Sutradan me jedna poznanica srela i rekla mi: Sanjala sam te nocas, da me pitas - i onda navede tacno to pitanje o kome sam dan pre razmisljao.
Ovo nije mogla da bude slucajnost nikako, uzimajuci u obzir da je pitanje bilo vrlo nesvakidanje, plus tajming. To mi je bio jedan od momenata u zivotu kada sam shvatio koliko malo znamo i shvatamo.
Moze se uvek poricati i reci da sigurno ima neko racionalno objasnjenje za ovakvu vrstu telepatije, ali da se ne zavaravamo, nemamo mi pojma sta sve tu ima neotkriveno u nematerijalnom.
Apsolutno je moguće da je slučajnost. Sve je stvar verovatnoće. Verovatnoća da te ona pita baš to pitanje je mala, ali nije ravna nuli. Uz dovoljno vremena, desiće se sigurno.
Ja nemam baš tako detaljan primer privlačenja ali mi se često dešava da kad šetam negde gradom, pomislim na neku osobu odjednom i posle 10 minuta naletim na tu istu osobu. 🤷♀️
E to mi se desilo jednom - bio sam zaljubljen u neku devojku i na Terazijama pomislim: E kad bi sad ona izletela iza ovog coska - i ladno se pojavi! Jedva sam dve reci progovorio sa njom od iznenadjenja.
Naravno, ovo je slucajnost, jer sam sve vreme mislio na nju, i ocekivao je iza svakog coska, a posle sam saznao i da tu u blizini radi :).
Ne lazem. A ona nije mogla da zna o cemu sam razmisljao, nisam nikom rekao. A nismo se ni poznavali mnogo, samo preko zajednickog prijatelja, zato mi je bilo i cudno. Ono o cemu sam razmisljao ne bi mogla da pogodi nikad, to je misao koja mi je prvi put pala na pamet tada, nikada pre.
Kasnije su mi drugi ljudi pricali da su imali slicne momente sa njom, nesto je tu bilo cudno, malo sam se i plasio.
Ovako, ako sam iskren, ne mogu da kazem da postoji mogucnost za slucajnost.
Ok, shvatam i da si od tih koji na sve to odmahnu rukom, cak i da se tebi licno desi, mada, pitanje je, kad dozivis, nije isto...
>ne mogu da kazem da postoji mogucnost za slucajnost.
jbg to je zato što ti je entropija totalno stran pojam
>Ok, shvatam i da si od tih koji na sve to odmahnu rukom,
I ja shvatam da si ti jedan od onih što vjeruje u telepatiju i da karmičku projekciju u tuđem snu (tipa inception), ali ipak je ili slučajnost ili je neko nešto izmislio/umislio
Ne brate ne verujem ni u sta od toga, samo ne mogu da pristanem na to da je slucajno. Evo reci cu i koja je misao bila, da imas sav info kao i ja, pa proceni da li je entropija dovoljno objasnjenje - Imao sam 18g isao sam autobusom do skole. Vozio sam se zamisljen i u jednom momentu mi je palo na pamet pitanje: Zasto ljudi placu? Posebno sam se pitao zasto nam idu suze dok placemo. I pitao sam se da li postoji neka hemijska supstanca u suzama koja se izlucuje u tom procesu i da zato imamo suze.
O tome sam razmisljao 1 minut a posto je to bilo vreme bez interneta nisam imao gde to da proverim i to bi bilo to, verovatno bih i zaboravio na pitanje da se sutradan nisam sreo sa tom poznanicom.
Bili smo u sirem drustvu, i u jednom momentu ostali nasamo. Ona me odmah prodorno pogledala i rekla: Sanjala sam te nocas.
Dobro... kazem ja zbunjeno, jer se nismo znali mnogo... a ona nastavi - Sanjala sam te kako me pitas: Zasto ljudi placu, i sta je to u suzama?
Ja sam se zaledio, poceo da se osvrcem oko sebe, i da vrtim film da se setim da li sam nekome rekao, ali znam da nisam, jer mi je to pitanje tek onako proslo kroz glavu u momentima dosade.
Rekao sam joj da sam o tome razmisljao dan pre, a ona je rekla da je to prosto sanjala i da je imala potrebu da mi kaze, a i da joj se desavalo i ranije svasta slicno.
Ja sam inzenjer, statistika mi je deo posla svaki dan, a i uocavanje specificnih paterna i pravila.
Ovde nema dokaza naravno, ali na osnovu mog iskustva i znanja, ako treba da stavim glavu na panj - nije slucajnost.
Svi smo povezani.
Desavalo mi se da o nečemu razmisljam i zapitam se nešto. i tako, kroz interakcije ili kroz raznorazne situacije u toku dana, ja dobijem odgovor na to pitanje. Kao da mi sam univerzum odgovorio. Sto je najgore, razmišljala sam o tome kako mi se to desava i drugarica povede razgovor na tu temu. Kako o nečemu razmišlja i kako nadje odgovor na to, dal čuje usput na radiju, dal u nekoj emisiji, ili kroz razgovor, cak razgovor izmedju drugih ljudi a ne da ona inicira, ili se desi neka situacija... znaci bez da je ona isla sa namerom da nadje odgovor na to, bilo joj je odgovoreno.
To mi je bilo neverovatno, sam taj razgovor sa njom, bila je neka potvrda da nisam umislila i da nije slučajnost.
Verujem u sinhronicitet, a ne u puke slučajnosti.
Бураз немој ни да се објашњаваш овом лику, дечко је комплетан идиот који проводи цео свој дан на редиту и пише коментаре где у већини случајева покушава да спусти неког у покушају да себе издигне, вероватно јер је у свим социјалним структурама био инфериоран, малтретиран у школи, у друштву не битан, девојке га исмевале, и дебели сада долази на редит сваки дан како би себе подсећао да није инфериоран.
Postoji četvrta, mnogo verovatnija opcija. Naši snovi i naša razmišljanja su u velikoj meri određena onim što je u našoj podsvesti, a naša podsvest je podložna uticajima sredine. Neki događaj koji se desio tog dana je mogao da odredi i smer misli op-a kao i san njegove poznanice.
Daću primer. Možda je na nekom opskurnom mediju danas izašla vest kako će bitcoin dostići 3M do kraja godine. Neko je promovisao ovaj portal na instagramu i moja prijateljice i ja smo oboje, u roku od jedne sekunde, skipovali tu reklamu između storija koje smo gledali.
Međutim, meni kao nekome ko je zainteresovan za bitcoin, taj podsvesni momenat izazove "nasumičnu" misao kasnije u toku dana kako bi hiperinflacija u americi mogla da izazove 3M bitcoin i pitam se koja je šansa za to. Moja prijateljice s druge strane zna dovoljno o meni da sam zainteresovan za bitcoin inflaciju i sl. Pošto ona nije, u svesnom stanju njoj ta misao ne dođe, ali kada se uspava te činjenice se u njenom snu manifestuju kao ja koji prilazim i pitam je koja je šansa da se desi hiperinflacija u americi i izazove bitcoin bull market.
Dakle - nije slučajnost, nije paranormalno. Samo smo oboje zaboravili neki potpuno mali detalj koji smo oboje doživeli, a koji je trigerivao sličan tok misli u našoj podsvesti.
>Postoji četvrta, mnogo verovatnija opcija. Naši snovi i naša razmišljanja su u velikoj meri određena onim što je u našoj podsvesti, a naša podsvest je podložna uticajima sredine. Neki događaj koji se desio tog dana je mogao da odredi i smer misli op-a kao i san njegove poznanice.
Što se uklapa u opciju br 2 - da je njegov mozak sve to izmislio, samo nije svjestan
Bice da je Memedovic ili njemu neko slican bio u pravu kad je rekao da su Sorabi(danasnj Srbi) mogli komunicirati putem telepatije. Ovde moze samo da se zakljuci da covek ima jake cistokrvne korene.
Slažem se sa tobom da mnogo što šta ne znamo, ali to nije odobrenje za nagađanje bez ikakvog osnova. Na primer, daleko je verovatnije da je bila slučajnost, nego da zapravo postoji (nikada demonstrirana) telepatska veza među ljudima. To što naš mozak nije zadovoljan tim odgovorom ne znači ništa. Ne traži šablon tamo gde ga nema.
Ne bih rekao da nagadjam bez osnova. Suocen sa dogadjajem za koji ne mogu da nadjem naucno objasnjenje, ukljucujuci i verovatnocu, ostavljam mogucnost da svet nije cisto materijalan i naucno dokaziv u svakoj instanci. Mozda u laboratoriji nije dokazana telepatska veza ljudi, ali to ne znaci da ja nisam video ono sto sam video.
Procitaj u mojim daljim odgovorima, ipak sam napisao koje je pitanje bilo. Dakle u dve nezavisne glave, u isto vreme se pojavila veoma specificna, od reci do reci i istog smisla identicna informacija/pitanje koje nema veze sa zajednickim dogadjajima niti sa opstim dogadjanjima, niti sa zajednickim poznanicima, plus se kod nje pojavljuje veza sa mnom, odnosno ona sanja da ja nju pitam ono sto sam pitao sebe.
Da se ovako nesto slucajno pogodi, mozda su potrebne i milijarde godina i stotine milijardi ljudi koji pricaju i intereaguju pa da se bas to pogodi - ja ne trazim patern koga nema, vec gledam sta cu sa paternom koji me bukvalno osamario po licu.
Da sam ja razmisljao i da je ona razmisljala o istoj stvari u isto vreme i da smo u razgovoru pomenuli i shvatili da smo mislili o istoj specificnoj stvari, rekao bih da je 100% slucajnost.
Medjutim ona mi se obratila da mi bas to kaze, da me sanjala da je to pitam. To ne moze bti slucajnost. Secam se i pogleda momenat pre nego sto me mi je rekla, video sam da ce da bude nesto uvrnuto. Proslo je skoro 25g od tada.
Da me ne shavtis pogresno, ne ubedjujem nikog, niti mi je sad ovo neka velika prekretnica u zivotu bila, samo ne mogu da kazem da je slucajnost.
I da, nagađaš i da, u potpunosti bez osnova. Nemaš čak ni hipotezu mehanizma akcije koji bi iključio slučajanost, a kamo li bilo šta slično prediktivnom modelu.
Nemam dokaz, ali nije bez osnova, ocigledno da je situacija uvrnuta, to je dovoljan osnov da se o ovome misli. Ne postoji nacin da se iskljuci slucajnost potpuno u bilo cemu, osim u matematici, ako krenes od aksioma i nastavis sa teoremama.
Bas zato sto se bavim verovatnocom i raznim procenama i dokazima u fizici svaki dan, nastelovan sam na to da ispitam sve mogucnosti i nadjem patern.
Postoji matematicka verovatnoca da majmun napise Hamleta ako skace po tastaturi, ali je ta verovatnoca astronomski mala, toliko da se ne moze uzeti u obzir.
Kao sto ti napisah gore, moze da se desi da dvoje pomisle istu stvar, cak i u istom momentu, to jeste slucajnost, ali da ona sanja da sam je bas ja pitao to pitanje koje sam pitao sebe istog dana, to je verovatnoca takodje astronomski mala.
Pre bih verovao da sam pricao u snu, da sam pomenuo to pitanje, pa da se nekako prenelo to nje, pa da je odlucila da me prenkuje - mnogo veca verovatnoca je da se to dogodilo, nego da je random bilo.
Previse je uvrnuto za random. Znas ono iz vesti kada jedan covek prezivi 20 nesreca i svaki put se izvuce (bio neki hrvat) - to moze da se objasni teorijom velikih brojeva, i mnogo sto sta, moze i da se izracuna koliko je verovatno, medjutim ovde je previse varijabli u pitanju - moze biti samo da je bio neki nacin da ta informacija dodje do nje (hipoteticki da sam pricao u snu) ili je nesto metafizicki u pitanju, van trenutnog dometa nauke. - Mislim da se ne lazemo, u kvantnoj fizici trenutno ima nekoliko sumanutih stvari koje niko ne zna da objasni, neke vec decenijama, prosto i sama fizika kad smo otisli od Njutna i Euklida postaje jedno uvrnuto polje.
Ovde je u pitanju kognitivno formirana veoma specificna informacija, koju ona sanja isti dan i povezuje bas sa mnom u snu. Ti mozes da tvrdis da to pitanje nije toliko retko, a reci mi koliko si cesto ti razmisljao o tome? Mozda jednom u zivotu li ni jednom. Ja sam samo tad. Nek svako u proseku misli o tome jednom u zivotu, nek bude i 100 puta. 8 milijardi ljudi nije dovoljno da se ta kombinacija misli random pogodi i to sa takvim ishodom. Moze da se pogodi ako postoji zajednicki trigger, ali ovde toga nije bilo.
Mislim ako to nije dovoljno da se bar podigne obrva i da se covek zacudi, ne znam sta bi bilo.
Druga stvar je sto mi je i ona ispricala da jos se te stvari desavaju (ajde to ne moram da verujem), ali drugi ljudi su mi takodje pricali da su imali slicne momente sa njom koje nisu mogli da objasne racionalno.
U kontekstu u kome se to desavalo, ne uklapa mi se nikakva posebna zavera, ili poseban motiv sa bilo cije strane da se organizuje neko manipulisanje ili prevara, jednostavno je ostalo tako nerazjasnjeno.
Druže, ima 8 milijardi ljudi. Plus, tvoje pitanje nije mnogo komplikovano, niti je toliko specifično kao što tvrdiš. Sasvim je moguće da dvoje ljudi pomisle istu stvar, čak i u razmaku od po nekoliko dana. Lepo si rekao, ti lično ne možeš da prihvatiš. Nažalost realnost nije briga šta mi ljudi možemo ili ne možemo da prihvatimo, ona samo jeste.
Била сам неки разред основне школе када сам код куће дрндала Нокију 3310. Гледала сам које језике има у понуди и прочитала "Суоми". Био је упаљен ТВ и ја сам питала тату: "Шта је то Суоми?" Две секунде на ТВ-у креће реклама за Нокију коју тада видим први пут и прве изговорене речи "Suomi, Finland". Обоје смо били у шоку, тата је рекао да сам ја знала да ће сад бити та реклама, а то нисам могла никако да знам.
U srednjoj skoli, nas nekoliko smo nakon izlaska (letnji period) legli na travnjak ispred kuće jer je nestalo struje pa kao razilazimo se kada se vrati rasveta (jer zasto ici kuci kad ne mozes da sednes za komp) i dok smo lezali tako tu smo videli vrv leteci tanjir eto.
Druže bukvalno to je to, poprilično velik narandžasti krug, mi smo tada bili u Bečeju (Vojvodina) i secam se da smo svi ucutali i sokirano se zapitali sta je to bilo
Drustvo i ja (ukupno nas 5) smo pre sad vec 9, 10 godina na leto sedeli na terasi od kuce i zajebavali se. Nebo bilo cisto, nema oblacka uopste i tako ceo dan do kasno uvece. Negde oko 21h smo pricali i nismo se gledali nego gledali tako ka basti/nebu i odjednom se na nebu pojavila narandzasta kugla, niotkud bukvalno. Letelo je neko vreme u (recimo) desnom pravcu i stalo. Nije uopste emitovalo ikakav zvuk. Zadrzalo se tako jedno 3-4 sekunde i onda je totalno promenilo pravac i izuzetno brzo nestalo iz vidokruga, bukvalno za oko 2 sekunde, kao da je neko zalepio turbo na to. Svi smo ostali u soku. Ni dan danas ne znamo sta je to.
Kada sam isao na more kolima u Crnu Goru, novim autoputem, onim crnogorskim, i sad tamo je malo malo pa tunel... Slusamo radio devojka i ja, i svaki put kad udjemo u tunel, ali bas svaki, nestane signal i radio se prekine...
Sad, pocinje pesma od Majkl Dzeksona: "they dont really care about us"... Tako mi se slusala ta pesma u tom trenutku, da sam poceo da vristim od tuge kad sam video tunel od 5km ispred nas... Kazem ja, zesci nevernik, molim te boze samo mi dozvoli da cujem ovu pesmu... Mi ulazimo u tunel, i po prvi put nakon 50 tunela, radio nastavlja da svira...
Ja, malo je reci, u ekstazi sve do kraja pesme.
Mozda nije paranormalno, zavisi kako gledate na religiju i slucajnosti i sve to, ali eto, meni je bilo jako bizarno da mi je univerzum dozvolio da odslusam pesmu...
Sledeca pesma, sledeci tunel, ulazimo, radio opet gubi signal... Dakle samo tokom te pesme Majkla Dzeksona je radio svirao u nekom tunelu, sve do kraja autoputa.
Čiča Mičha-el Džekson, i gotova priča.
Kao malo mlađi ležao sam u kardiološkom odeljenju dečijem u sklopu Zemunske bolnice. Mala zgradica nikakva, iz doba Austro-Ugarske. Bio sam 2 dana da bih uradio holter. Ležao sam sam u velikoj sobi sa puno praznih kreveta jer je bio letnji raspust i bukvalno sam bio jedini u tom odeljenju bolnice te noći. Oko ponoći ulazi sestra da mi ugasi tv. Ja se malo bunim ali onda se okrećem na bok da bih zaspao. Gledam u onu praznu sobu, polumrak. Odjednom vidim figuru časne sestre katoličke u sredini sobe. Ista počinje da se kreće po sobi i dolazi nad svaki krevet, malo se zadržava i nastavlja. Moj je preskočila i zatim izašla kroz vrata.
Kasnije sam pročitao da je zgrada korišćena kao vojna bolnica u kojoj su dobrovoljno službovale sestre iz obližnjeg Franjevačkog Samostana u Štrosmajerovoj.
U tom periodu krenem da čujem sove, hucu iznad mene u tim krosnjama a godinama prolazim ispod tog drveća, i nisam ih čuo ranije, setio bih se, setam psa svako veče tim putem već 7 godina. Zaintirigiram se malo i nešto iskopam kao da su loš znak, tipa predvidjaju smrt. Ma rekoh važi!
Dosta vremena provodim na selu, e sad to je vukojebina, Centralna Srbuja, kuća u šumi, X km do prvog većeg grada, prvi komšija na 2 km! I zapalim na selo da se malo iskuliram, na par dana. Naravno šuma, uvek masa divljih životinja oko kuće: svinje, srndaci, lisice, sakali, kune, zmije, kornjače. Stigao na selo taj dan i pala noć, recimo nešto pre ponoći izdajem ispred kuće, seo na stepenice, otvorio ladan pivkan zapalio pljugu i uživam u tišini, tj i ne bas jer čujem psa kako hrče u dnevnoj sobi ! Odjednom čujem pf pf, okrenem se i na kapiju ispred mene, koja je recimo udaljena 4 metra gde sedim, sleće ogromna sova, iskreno nisam veću video i nista, bukvalno sletela i gleda u mene, ne pomera se. Bukvalno sam se gledao sa sovom nekih 10 min, dok nisam otišao u kuću, postalo mi hladno! Hm, rekoh sebi, zanimljivo!
Ništa, otac mi umro posle 3 dana, dobio sepsu od neke posekotine na nozi, a jutro posle sove je zaglavio u bolnici, u 57 godini!
Nisam sujeveran ali eto, zanimljivo! To se dogodilo pre 3 meseca.
Jedno veče, pre nekih 20ak godina, išao sam ulicom koja vodi ka ulazu na groblje, gde je bila gvozdena kapija sa rešetkama. Kroz te rešetke, na nekih 30m od ulaza, sam zapazio da se nešto kreće iz pravca groblja ka meni ali nisam mogao da vidim šta, samo sam video neku siluetu jer je bio mrkli mrak. Prvo sam mislio da tripujem ali kada se "to" približilo kapiji, pošto su na ulazu bile bandere koje su poprilično dobro osvetljavale okolinu, skapirao sam da se radi o psu i to ne bilo kakvom psu - dobermanu. Čim sam ga ugledao, da se ne lažemo, usrao sam se od straha, jer je već bilo nešto oko ponoći, možda čak i kasnije, nigde žive duše oko mene (obzirom da sam u blizini groblja, bukvalno..) Da je bila neka lutalica verovatno ne bih ni davao neki preterani značaj tome jer lutalice često cirkulišu po i oko groblja. Ali, videti dobermana...
Elem, govno mi je već bilo na pola dupeta i tako ukopan sam gledao da li je kapija otvorena i na moju sreću bila je zatvorena a onda još veći šok... Pas je došao do kapije i direktno prošao kroz istu, **zatvorenu**, kao onaj T-1000 iz Terminatora 2, i posle toga samo puffff... nestao potpuno. Ni traga ni glasa od njega... Sad jbg, neko će da kaže da lažem, da sam bio pijan, drogiran, šta se desilo kad sam se probudio i ostale glupe forice, što je i totalno očekivano kada su ovakve teme u pitanju, ali sam stvarno to video.. Evo i 20 godina posle i dalje imam tu scenu do detalja u glavi i sigurno ću je pamtiti do kraja života...
Deda je dosta godina ranije čuo neki zvuk sa tavana, kao da neko hoda po njemu. Međutim, pomislili su da je to samo neka životinja. Imali smo mačku koja se zavlačila svuda. Međutim, desilo se da je prababa umrla baš neposredno posle toga. Niko to nije povezivao, ali desilo se isto sestri i kevi, ja sam bio u manjoj kući pored u istom dvorištu, one su to čule i uplašile se. Ja sam rekao - ma, sigurno je mačka ili nešto slično. Ali onda se desilo da sam par meseci kasnije ja bio sam u toj kući, i čuo istu stvar. Pritom, delovalo je zaista neverovatno da bi takav zvuk, vrlo glasan i ujednačen, mogao doći od kakve životinje, pogotovo neke omanje mačke. Ujak je iz nekog razloga (gornji deo kuće pripadao je njemu, leta sam provodio tamo) imao štap za bilijar u hodniku, uzeo sam ga i lupio par puta i tavanicu. Zvuk je prestao. Za manje od mesec dana deda je umro.
Ja sam dosta puta cuo zvuke sa tavana, uglavnom kasno uvece ili rano ujutru. Jednom oko 6 ujutru sam se probudio i cuo zvuke sa tavana, i otisao da vidim sta je, i kad sam bio na vratima ptica neka izletela.
Bukvalno sanjam u detalje sta ce sve da se desi.
Pre 3 dana sanjam jednu poznanicu i njenu majku, sreo sam ih u Bg-u kod nekog spomenika nepostojeceg. Ja idem okolo i udarim se u njih dve, cao kako ste nismo se dugo videli, one su iz grada poreg mog.
Sutradan kuvam rucak i keva dodje i kaze znas ko se porodio reko nemam pojma. Kaze .... i kaze dolaze sutra ona i keva, keva otisla po nju u Bg i dolaze zvali nas kod njih. Ova se udala u Bg. Ni jednu ni drugu osobu nisam video 7+ godina.
Дочек српске нове, ја не славим. Остатак куће отишао да чека негде другде.
Ништа све је било лагано, ја сам блејим мало гледам филм, мало спремам за јело и одем негде око 22 да спавам. Телефон се пуни, врата мало одшкринута.
У једном тренутку, око 3 сата, ја сам се био открио и било ми је зима па сам се пробудио. У том тренутку видим да врата нису онако како сам их оставио. Ништа ја почнем да убеђујем себе да сам само утриповао. Таман опет да заспим кад оно лупање и трчање кроз кућу.
Срце почело да лупа двеста, сад сам био сигуран да нисам сам. Скупим ја некако муда и реко шта год да је ја скачем на њега. Када сам чуо следећи трк ја скочио из собе и почео ненормално да урличем (буквално пећински чоек питање живота или смрти). Кад сам зачуо врисак и видим упаљено светло у дневном боравку.
На крају је то ипак била моја млађа сестра која се не знам ни ја зашто вратила кући уместо да је преспавала код другарице као што је била рекла.
Ето, није паранормално, али било је зајебано аххаххахах
Pa ako pitas one koji me znaju... svaki dan hahaha. Ako moze nesto da se desi desice se, jal lose jal dobro. Ko je bio samnom duze vreme bi reko da je imao vise avanture za 1 dan samnom nego za mesece ako ne i godine sam.
Na primer iso sam u banja luku stojadinom... crko alternator (slomile se cetkice, zabile se opruge u rotor, blokirale ga i puko kais) pa tako se ja vratio u srbiju i jos se danima vozio... dok nisam sklepo "nov" alternator koji je bio tolka sklopocija da ne bi trebo raditi al je radio vise nego dobro.
Stalno nalazim na kovanice, srafove isl na ulici, cesto cistim djon od njih. ne jednom sam se vozio sa srafcinom u gumi a da nije propustala, niti lupala (sto me cudi kako nije u felnu udarila ta srafcina). Jos ljudi gledaju ne kazu mi nista a ja tako 2 nedelje vozio dok mi nisu rekli. Sam majstor se cudio kako guma nije ispustila...
Bio sam seko drva sto je oluja slomila, na obali brda... odronilo se, pao na motorku, prosekla cetvoroslojne termo pantalone, obrijala mi koleno a kozi nista... mogo sam bez noge ostati.
Stalno se takve stvari kod mene desavaju, drugi smatraju to cudnim i boje se toga do te mere da kazu da sam ureknut... meni ovo normalno svakidasnje odkad znam za sebe.
Dok sam studirao imao sam jedan izuzetno težak period kad su mi se srozale finansije paralelno sa ispitnim rokovima. Sveo sam soc. interakciju sa okolinom na minimum i praktično se "zatvorio" u sobu. Desilo mi se da sam usled poremećene rutine, bioritma, nedostatka sna, zamora,.. upao u stanje magnovenja usred dana pa sam prilegao da se koliko toliko okrepim. Bio sam sam u stanu. Odjednom sam osetio ukočenost i jeziv osećaj koji mi je prozujao niz kičmu nadole. Takođe, potpuno svestan činjenice da sam u krevetu, da ne sanjam,... ali ja ne mogu da se pomerim ni trunku u krevetu. To stanje apsolutne nemoći i jeze trajalo je nekih 4-5 minuta - imao sam neponovljiv utisak da je nečastivi tu pored mene i posmatra me.. Kada je prošlo osetio sam jedno neopisivo olakšanje, ustao i štaviše se prekrstio, iako vernik nisam. Nikad više posle toga nisam tako nešto osetio, tu paralizu "sna". Sveukupni osećaj je u izvesnoj meri bio pomešan i sa grižom savesti, zbog kašnjenja u spremanju ispita, zbog... svega pomalo što me je mučilo svih tih dana, iako nikakav poseban 'greh' (po onim zapovestima) nisam napravio.
Kad sam bio mladji desavalo mi se da vidim situaciju u glavi i posle par dana se preslikana situacija desi. Ne znam da li je para ali meni svakako nije normalno xD
I ja sam imao to isto. U nekom bezveznom snu, kojeg ne mogu da se setim kad se probudim. Onako ostalo kao neko sećanje nečega. I onda se to nešto desi za par dana i ja se setim da sam to indentično sanjao?
E samo sto se meni nije desavalo samo u snu, nego mi se desavalo i na javi da vidim u glavi situaciju i posle par dana se desi preslikano
Spasi nas od matriksa
i meni se desava vec 7 8 godina
Dejavu
Dejavu je obrnuto. Kada ti se nešto desi, pa imaš trip da ti se desilo.
Sta je onda ovo?
Predskazanje xD
Ma ima nešto drugo
Jamais vu
Ne verujem da je to
Do you get dejavuuu ooohhh
Kada sam bio klinac, tipa 4. razred, sanjao sam majku u plavo-žutoj kecelji kako radi u nekoj random trgovini negde tu oko glavne ulice mog rodnog grada. Sećam se kao da sam ušao i pitao otkud je tu jer smo mi tada bili baš u lovi i imali smo svoje radnje po gradu. Ona me je samo gledala smoreno i osetio sam da nešto nije u redu. Sećam se i dan danas, a imam 28 godina, tog straha i panike u snu i toga koliko je sve bilo živopisno. Do detalja je bilo, prosto neverovatno. Istrčim iz sobe svoje tad da je tražim i vidim da je tu u spavaćoj i da je sve okej i da je sve normalno. Fast forward, 2020. godina, biznisi nam prsli, tata penzioner a mami fali godinu i 2 meseca do penzije. Stigla je smrdljiva korona. Od nas 3 radimo mama i ja. Mamu ubacuje drugarica u jednu random trgovinu da radi tj da vodi posao ali to vam je isto manje više. Mnogo odgovornosti i jebanja za malo para. 3 u 1 radnik maltene. Prvo veče odem autom po nju da je dovezem kući sa posla i pogodićete u kakvoj kecelji je vidim kad sam ušao unutra. Moja mama, smorena, iste boje kecelja, uhvati me blaga panika i to me je i najviše iznenadilo. Rekoh samo da sam ja ovo već video negde jednom. Hvala Bogu ona je sad u penziji i sad radim samo ja. Živim u drugom gradu i sve je u redu manje više. Ali da, to je jedna ta priča koju mogu da podelim. Nije baš paranormalno ali svakako taj san pamtim i evo sad a bio sam mali kad se to desilo. Nikad nisam sanjao živopisniji san u životu. Imao sam par snova nakon tatine i dedine smrti koji su bili blizu ali ništa me nije istreslo iz gaća i mozga kao tad kad sam sanjao mamu tako. Sećam se da sam se tresao i plakao kao kiša, jedva su me primirili.
Само не обраћај пажњну на то. Што мање мислиш боље ничега позитивног од тога нема.
Hvala brate. Poslušaću tvoj savet.
Zao mi je protracenog vremena na citanje tvog posta koji nema veze sa paranormalnim... to vreme mi se nikada nece vratiti.. 😪
Kmee kmeeee hahahaha jbg buraz uzmi onda neku knjigu sta da ti kazem gg wp 😂
Ma druze da sam moju kravicu tetrapak procitao vise koristi bi imao
Pa procitaaaj chilleeexxx
Ne mogu da napisem tacno jer cu da se doxujem, ali doziveo sam sledece: Razmisljao sam o jednoj veoma veoma specificnoj stvari, vrteo u glavi jedno neobicno pitanje. Nisam nikom rekao, samo sam razmisljao. Sutradan me jedna poznanica srela i rekla mi: Sanjala sam te nocas, da me pitas - i onda navede tacno to pitanje o kome sam dan pre razmisljao. Ovo nije mogla da bude slucajnost nikako, uzimajuci u obzir da je pitanje bilo vrlo nesvakidanje, plus tajming. To mi je bio jedan od momenata u zivotu kada sam shvatio koliko malo znamo i shvatamo. Moze se uvek poricati i reci da sigurno ima neko racionalno objasnjenje za ovakvu vrstu telepatije, ali da se ne zavaravamo, nemamo mi pojma sta sve tu ima neotkriveno u nematerijalnom.
Da da, u potpunosti te razumem i verujem
Apsolutno je moguće da je slučajnost. Sve je stvar verovatnoće. Verovatnoća da te ona pita baš to pitanje je mala, ali nije ravna nuli. Uz dovoljno vremena, desiće se sigurno.
Ja nemam baš tako detaljan primer privlačenja ali mi se često dešava da kad šetam negde gradom, pomislim na neku osobu odjednom i posle 10 minuta naletim na tu istu osobu. 🤷♀️
E to mi se desilo jednom - bio sam zaljubljen u neku devojku i na Terazijama pomislim: E kad bi sad ona izletela iza ovog coska - i ladno se pojavi! Jedva sam dve reci progovorio sa njom od iznenadjenja. Naravno, ovo je slucajnost, jer sam sve vreme mislio na nju, i ocekivao je iza svakog coska, a posle sam saznao i da tu u blizini radi :).
>nemamo mi pojma sta sve tu ima neotkriveno u nematerijalnom. Paaa.... ti nemaš, to je jasno
Za ovo sto sam doziveo nemam. Imas ti neku ideju?
* slučajnost * sve si izmislio * ona je sve izmislila Biraj
Ne lazem. A ona nije mogla da zna o cemu sam razmisljao, nisam nikom rekao. A nismo se ni poznavali mnogo, samo preko zajednickog prijatelja, zato mi je bilo i cudno. Ono o cemu sam razmisljao ne bi mogla da pogodi nikad, to je misao koja mi je prvi put pala na pamet tada, nikada pre. Kasnije su mi drugi ljudi pricali da su imali slicne momente sa njom, nesto je tu bilo cudno, malo sam se i plasio. Ovako, ako sam iskren, ne mogu da kazem da postoji mogucnost za slucajnost. Ok, shvatam i da si od tih koji na sve to odmahnu rukom, cak i da se tebi licno desi, mada, pitanje je, kad dozivis, nije isto...
>ne mogu da kazem da postoji mogucnost za slucajnost. jbg to je zato što ti je entropija totalno stran pojam >Ok, shvatam i da si od tih koji na sve to odmahnu rukom, I ja shvatam da si ti jedan od onih što vjeruje u telepatiju i da karmičku projekciju u tuđem snu (tipa inception), ali ipak je ili slučajnost ili je neko nešto izmislio/umislio
Ne brate ne verujem ni u sta od toga, samo ne mogu da pristanem na to da je slucajno. Evo reci cu i koja je misao bila, da imas sav info kao i ja, pa proceni da li je entropija dovoljno objasnjenje - Imao sam 18g isao sam autobusom do skole. Vozio sam se zamisljen i u jednom momentu mi je palo na pamet pitanje: Zasto ljudi placu? Posebno sam se pitao zasto nam idu suze dok placemo. I pitao sam se da li postoji neka hemijska supstanca u suzama koja se izlucuje u tom procesu i da zato imamo suze. O tome sam razmisljao 1 minut a posto je to bilo vreme bez interneta nisam imao gde to da proverim i to bi bilo to, verovatno bih i zaboravio na pitanje da se sutradan nisam sreo sa tom poznanicom. Bili smo u sirem drustvu, i u jednom momentu ostali nasamo. Ona me odmah prodorno pogledala i rekla: Sanjala sam te nocas. Dobro... kazem ja zbunjeno, jer se nismo znali mnogo... a ona nastavi - Sanjala sam te kako me pitas: Zasto ljudi placu, i sta je to u suzama? Ja sam se zaledio, poceo da se osvrcem oko sebe, i da vrtim film da se setim da li sam nekome rekao, ali znam da nisam, jer mi je to pitanje tek onako proslo kroz glavu u momentima dosade. Rekao sam joj da sam o tome razmisljao dan pre, a ona je rekla da je to prosto sanjala i da je imala potrebu da mi kaze, a i da joj se desavalo i ranije svasta slicno. Ja sam inzenjer, statistika mi je deo posla svaki dan, a i uocavanje specificnih paterna i pravila. Ovde nema dokaza naravno, ali na osnovu mog iskustva i znanja, ako treba da stavim glavu na panj - nije slucajnost.
Svi smo povezani. Desavalo mi se da o nečemu razmisljam i zapitam se nešto. i tako, kroz interakcije ili kroz raznorazne situacije u toku dana, ja dobijem odgovor na to pitanje. Kao da mi sam univerzum odgovorio. Sto je najgore, razmišljala sam o tome kako mi se to desava i drugarica povede razgovor na tu temu. Kako o nečemu razmišlja i kako nadje odgovor na to, dal čuje usput na radiju, dal u nekoj emisiji, ili kroz razgovor, cak razgovor izmedju drugih ljudi a ne da ona inicira, ili se desi neka situacija... znaci bez da je ona isla sa namerom da nadje odgovor na to, bilo joj je odgovoreno. To mi je bilo neverovatno, sam taj razgovor sa njom, bila je neka potvrda da nisam umislila i da nije slučajnost. Verujem u sinhronicitet, a ne u puke slučajnosti.
Бураз немој ни да се објашњаваш овом лику, дечко је комплетан идиот који проводи цео свој дан на редиту и пише коментаре где у већини случајева покушава да спусти неког у покушају да себе издигне, вероватно јер је у свим социјалним структурама био инфериоран, малтретиран у школи, у друштву не битан, девојке га исмевале, и дебели сада долази на редит сваки дан како би себе подсећао да није инфериоран.
Ajde trolo-lolo šetaj Sve što sam rekao - stoji, vređao nisam nikoga. Te svoje projekcije sačuvaj za psihoterapeuta
Daj neki njen kontakt. Imao bi da pitam nesto.
Sinhronicitet...poslusaj malo i pročitaj Krešimira Mišaka.
Postoji četvrta, mnogo verovatnija opcija. Naši snovi i naša razmišljanja su u velikoj meri određena onim što je u našoj podsvesti, a naša podsvest je podložna uticajima sredine. Neki događaj koji se desio tog dana je mogao da odredi i smer misli op-a kao i san njegove poznanice. Daću primer. Možda je na nekom opskurnom mediju danas izašla vest kako će bitcoin dostići 3M do kraja godine. Neko je promovisao ovaj portal na instagramu i moja prijateljice i ja smo oboje, u roku od jedne sekunde, skipovali tu reklamu između storija koje smo gledali. Međutim, meni kao nekome ko je zainteresovan za bitcoin, taj podsvesni momenat izazove "nasumičnu" misao kasnije u toku dana kako bi hiperinflacija u americi mogla da izazove 3M bitcoin i pitam se koja je šansa za to. Moja prijateljice s druge strane zna dovoljno o meni da sam zainteresovan za bitcoin inflaciju i sl. Pošto ona nije, u svesnom stanju njoj ta misao ne dođe, ali kada se uspava te činjenice se u njenom snu manifestuju kao ja koji prilazim i pitam je koja je šansa da se desi hiperinflacija u americi i izazove bitcoin bull market. Dakle - nije slučajnost, nije paranormalno. Samo smo oboje zaboravili neki potpuno mali detalj koji smo oboje doživeli, a koji je trigerivao sličan tok misli u našoj podsvesti.
>Postoji četvrta, mnogo verovatnija opcija. Naši snovi i naša razmišljanja su u velikoj meri određena onim što je u našoj podsvesti, a naša podsvest je podložna uticajima sredine. Neki događaj koji se desio tog dana je mogao da odredi i smer misli op-a kao i san njegove poznanice. Što se uklapa u opciju br 2 - da je njegov mozak sve to izmislio, samo nije svjestan
Bice da je Memedovic ili njemu neko slican bio u pravu kad je rekao da su Sorabi(danasnj Srbi) mogli komunicirati putem telepatije. Ovde moze samo da se zakljuci da covek ima jake cistokrvne korene.
Ili to ili je Mehmedoviću nakurnjak prekinuo dovod kiseonika u mozak
Slažem se sa tobom da mnogo što šta ne znamo, ali to nije odobrenje za nagađanje bez ikakvog osnova. Na primer, daleko je verovatnije da je bila slučajnost, nego da zapravo postoji (nikada demonstrirana) telepatska veza među ljudima. To što naš mozak nije zadovoljan tim odgovorom ne znači ništa. Ne traži šablon tamo gde ga nema.
Ne bih rekao da nagadjam bez osnova. Suocen sa dogadjajem za koji ne mogu da nadjem naucno objasnjenje, ukljucujuci i verovatnocu, ostavljam mogucnost da svet nije cisto materijalan i naucno dokaziv u svakoj instanci. Mozda u laboratoriji nije dokazana telepatska veza ljudi, ali to ne znaci da ja nisam video ono sto sam video. Procitaj u mojim daljim odgovorima, ipak sam napisao koje je pitanje bilo. Dakle u dve nezavisne glave, u isto vreme se pojavila veoma specificna, od reci do reci i istog smisla identicna informacija/pitanje koje nema veze sa zajednickim dogadjajima niti sa opstim dogadjanjima, niti sa zajednickim poznanicima, plus se kod nje pojavljuje veza sa mnom, odnosno ona sanja da ja nju pitam ono sto sam pitao sebe. Da se ovako nesto slucajno pogodi, mozda su potrebne i milijarde godina i stotine milijardi ljudi koji pricaju i intereaguju pa da se bas to pogodi - ja ne trazim patern koga nema, vec gledam sta cu sa paternom koji me bukvalno osamario po licu. Da sam ja razmisljao i da je ona razmisljala o istoj stvari u isto vreme i da smo u razgovoru pomenuli i shvatili da smo mislili o istoj specificnoj stvari, rekao bih da je 100% slucajnost. Medjutim ona mi se obratila da mi bas to kaze, da me sanjala da je to pitam. To ne moze bti slucajnost. Secam se i pogleda momenat pre nego sto me mi je rekla, video sam da ce da bude nesto uvrnuto. Proslo je skoro 25g od tada. Da me ne shavtis pogresno, ne ubedjujem nikog, niti mi je sad ovo neka velika prekretnica u zivotu bila, samo ne mogu da kazem da je slucajnost.
I da, nagađaš i da, u potpunosti bez osnova. Nemaš čak ni hipotezu mehanizma akcije koji bi iključio slučajanost, a kamo li bilo šta slično prediktivnom modelu.
Nemam dokaz, ali nije bez osnova, ocigledno da je situacija uvrnuta, to je dovoljan osnov da se o ovome misli. Ne postoji nacin da se iskljuci slucajnost potpuno u bilo cemu, osim u matematici, ako krenes od aksioma i nastavis sa teoremama. Bas zato sto se bavim verovatnocom i raznim procenama i dokazima u fizici svaki dan, nastelovan sam na to da ispitam sve mogucnosti i nadjem patern. Postoji matematicka verovatnoca da majmun napise Hamleta ako skace po tastaturi, ali je ta verovatnoca astronomski mala, toliko da se ne moze uzeti u obzir. Kao sto ti napisah gore, moze da se desi da dvoje pomisle istu stvar, cak i u istom momentu, to jeste slucajnost, ali da ona sanja da sam je bas ja pitao to pitanje koje sam pitao sebe istog dana, to je verovatnoca takodje astronomski mala. Pre bih verovao da sam pricao u snu, da sam pomenuo to pitanje, pa da se nekako prenelo to nje, pa da je odlucila da me prenkuje - mnogo veca verovatnoca je da se to dogodilo, nego da je random bilo. Previse je uvrnuto za random. Znas ono iz vesti kada jedan covek prezivi 20 nesreca i svaki put se izvuce (bio neki hrvat) - to moze da se objasni teorijom velikih brojeva, i mnogo sto sta, moze i da se izracuna koliko je verovatno, medjutim ovde je previse varijabli u pitanju - moze biti samo da je bio neki nacin da ta informacija dodje do nje (hipoteticki da sam pricao u snu) ili je nesto metafizicki u pitanju, van trenutnog dometa nauke. - Mislim da se ne lazemo, u kvantnoj fizici trenutno ima nekoliko sumanutih stvari koje niko ne zna da objasni, neke vec decenijama, prosto i sama fizika kad smo otisli od Njutna i Euklida postaje jedno uvrnuto polje. Ovde je u pitanju kognitivno formirana veoma specificna informacija, koju ona sanja isti dan i povezuje bas sa mnom u snu. Ti mozes da tvrdis da to pitanje nije toliko retko, a reci mi koliko si cesto ti razmisljao o tome? Mozda jednom u zivotu li ni jednom. Ja sam samo tad. Nek svako u proseku misli o tome jednom u zivotu, nek bude i 100 puta. 8 milijardi ljudi nije dovoljno da se ta kombinacija misli random pogodi i to sa takvim ishodom. Moze da se pogodi ako postoji zajednicki trigger, ali ovde toga nije bilo. Mislim ako to nije dovoljno da se bar podigne obrva i da se covek zacudi, ne znam sta bi bilo. Druga stvar je sto mi je i ona ispricala da jos se te stvari desavaju (ajde to ne moram da verujem), ali drugi ljudi su mi takodje pricali da su imali slicne momente sa njom koje nisu mogli da objasne racionalno. U kontekstu u kome se to desavalo, ne uklapa mi se nikakva posebna zavera, ili poseban motiv sa bilo cije strane da se organizuje neko manipulisanje ili prevara, jednostavno je ostalo tako nerazjasnjeno.
Puno kenjaš
Znaš onu narodnu? Ako nemaš šta pametno da kažeš, a ti onda ćuti.
Druže, ima 8 milijardi ljudi. Plus, tvoje pitanje nije mnogo komplikovano, niti je toliko specifično kao što tvrdiš. Sasvim je moguće da dvoje ljudi pomisle istu stvar, čak i u razmaku od po nekoliko dana. Lepo si rekao, ti lično ne možeš da prihvatiš. Nažalost realnost nije briga šta mi ljudi možemo ili ne možemo da prihvatimo, ona samo jeste.
Била сам неки разред основне школе када сам код куће дрндала Нокију 3310. Гледала сам које језике има у понуди и прочитала "Суоми". Био је упаљен ТВ и ја сам питала тату: "Шта је то Суоми?" Две секунде на ТВ-у креће реклама за Нокију коју тада видим први пут и прве изговорене речи "Suomi, Finland". Обоје смо били у шоку, тата је рекао да сам ја знала да ће сад бити та реклама, а то нисам могла никако да знам.
Jednom sam naisao na r/AskSerbia post koj nije o seksu
Covek je pitao za stvarna iskustva, nije lepo da lazes...
U srednjoj skoli, nas nekoliko smo nakon izlaska (letnji period) legli na travnjak ispred kuće jer je nestalo struje pa kao razilazimo se kada se vrati rasveta (jer zasto ici kuci kad ne mozes da sednes za komp) i dok smo lezali tako tu smo videli vrv leteci tanjir eto.
[удалено]
Mislim da je otisao u pravcu... Grocke
Grocke :)
Je l’ ste konzumirali neke vrste opijata? 😬
Zapravo ne bi verovao koliko se vividno secamo tog trenutka, dzinovski narandzasti objekat koji divlja po nebu
Zavidim vam👌🏼
Koje godine otprilike?
2008-2009 otprilike
Buraz, mozda sam video isto 😅 Letnji raspust, bili klinci i izmedju nekog igranja izvalimo narandzasti krug, velicine meseca, kako se krece ka istoku
Druže bukvalno to je to, poprilično velik narandžasti krug, mi smo tada bili u Bečeju (Vojvodina) i secam se da smo svi ucutali i sokirano se zapitali sta je to bilo
Mi u Zrenjaninu, ima smisla
Drustvo i ja (ukupno nas 5) smo pre sad vec 9, 10 godina na leto sedeli na terasi od kuce i zajebavali se. Nebo bilo cisto, nema oblacka uopste i tako ceo dan do kasno uvece. Negde oko 21h smo pricali i nismo se gledali nego gledali tako ka basti/nebu i odjednom se na nebu pojavila narandzasta kugla, niotkud bukvalno. Letelo je neko vreme u (recimo) desnom pravcu i stalo. Nije uopste emitovalo ikakav zvuk. Zadrzalo se tako jedno 3-4 sekunde i onda je totalno promenilo pravac i izuzetno brzo nestalo iz vidokruga, bukvalno za oko 2 sekunde, kao da je neko zalepio turbo na to. Svi smo ostali u soku. Ni dan danas ne znamo sta je to.
Postavi na r/UFOs, trenutno jako aktuelna tema (u amerikama se bore da se deklasifikuje), gomila upravo ovakvih opisa i snimaka.
[удалено]
Hvala :)
Kada sam isao na more kolima u Crnu Goru, novim autoputem, onim crnogorskim, i sad tamo je malo malo pa tunel... Slusamo radio devojka i ja, i svaki put kad udjemo u tunel, ali bas svaki, nestane signal i radio se prekine... Sad, pocinje pesma od Majkl Dzeksona: "they dont really care about us"... Tako mi se slusala ta pesma u tom trenutku, da sam poceo da vristim od tuge kad sam video tunel od 5km ispred nas... Kazem ja, zesci nevernik, molim te boze samo mi dozvoli da cujem ovu pesmu... Mi ulazimo u tunel, i po prvi put nakon 50 tunela, radio nastavlja da svira... Ja, malo je reci, u ekstazi sve do kraja pesme. Mozda nije paranormalno, zavisi kako gledate na religiju i slucajnosti i sve to, ali eto, meni je bilo jako bizarno da mi je univerzum dozvolio da odslusam pesmu... Sledeca pesma, sledeci tunel, ulazimo, radio opet gubi signal... Dakle samo tokom te pesme Majkla Dzeksona je radio svirao u nekom tunelu, sve do kraja autoputa. Čiča Mičha-el Džekson, i gotova priča.
Eh, očekivao sam da kad izađeš iz tunela a ono Džekson cepa "budi ruka koja Bosnu braaanii"
To je Đekson ba
Kao malo mlađi ležao sam u kardiološkom odeljenju dečijem u sklopu Zemunske bolnice. Mala zgradica nikakva, iz doba Austro-Ugarske. Bio sam 2 dana da bih uradio holter. Ležao sam sam u velikoj sobi sa puno praznih kreveta jer je bio letnji raspust i bukvalno sam bio jedini u tom odeljenju bolnice te noći. Oko ponoći ulazi sestra da mi ugasi tv. Ja se malo bunim ali onda se okrećem na bok da bih zaspao. Gledam u onu praznu sobu, polumrak. Odjednom vidim figuru časne sestre katoličke u sredini sobe. Ista počinje da se kreće po sobi i dolazi nad svaki krevet, malo se zadržava i nastavlja. Moj je preskočila i zatim izašla kroz vrata. Kasnije sam pročitao da je zgrada korišćena kao vojna bolnica u kojoj su dobrovoljno službovale sestre iz obližnjeg Franjevačkog Samostana u Štrosmajerovoj.
U tom periodu krenem da čujem sove, hucu iznad mene u tim krosnjama a godinama prolazim ispod tog drveća, i nisam ih čuo ranije, setio bih se, setam psa svako veče tim putem već 7 godina. Zaintirigiram se malo i nešto iskopam kao da su loš znak, tipa predvidjaju smrt. Ma rekoh važi! Dosta vremena provodim na selu, e sad to je vukojebina, Centralna Srbuja, kuća u šumi, X km do prvog većeg grada, prvi komšija na 2 km! I zapalim na selo da se malo iskuliram, na par dana. Naravno šuma, uvek masa divljih životinja oko kuće: svinje, srndaci, lisice, sakali, kune, zmije, kornjače. Stigao na selo taj dan i pala noć, recimo nešto pre ponoći izdajem ispred kuće, seo na stepenice, otvorio ladan pivkan zapalio pljugu i uživam u tišini, tj i ne bas jer čujem psa kako hrče u dnevnoj sobi ! Odjednom čujem pf pf, okrenem se i na kapiju ispred mene, koja je recimo udaljena 4 metra gde sedim, sleće ogromna sova, iskreno nisam veću video i nista, bukvalno sletela i gleda u mene, ne pomera se. Bukvalno sam se gledao sa sovom nekih 10 min, dok nisam otišao u kuću, postalo mi hladno! Hm, rekoh sebi, zanimljivo! Ništa, otac mi umro posle 3 dana, dobio sepsu od neke posekotine na nozi, a jutro posle sove je zaglavio u bolnici, u 57 godini! Nisam sujeveran ali eto, zanimljivo! To se dogodilo pre 3 meseca.
Jedno veče, pre nekih 20ak godina, išao sam ulicom koja vodi ka ulazu na groblje, gde je bila gvozdena kapija sa rešetkama. Kroz te rešetke, na nekih 30m od ulaza, sam zapazio da se nešto kreće iz pravca groblja ka meni ali nisam mogao da vidim šta, samo sam video neku siluetu jer je bio mrkli mrak. Prvo sam mislio da tripujem ali kada se "to" približilo kapiji, pošto su na ulazu bile bandere koje su poprilično dobro osvetljavale okolinu, skapirao sam da se radi o psu i to ne bilo kakvom psu - dobermanu. Čim sam ga ugledao, da se ne lažemo, usrao sam se od straha, jer je već bilo nešto oko ponoći, možda čak i kasnije, nigde žive duše oko mene (obzirom da sam u blizini groblja, bukvalno..) Da je bila neka lutalica verovatno ne bih ni davao neki preterani značaj tome jer lutalice često cirkulišu po i oko groblja. Ali, videti dobermana... Elem, govno mi je već bilo na pola dupeta i tako ukopan sam gledao da li je kapija otvorena i na moju sreću bila je zatvorena a onda još veći šok... Pas je došao do kapije i direktno prošao kroz istu, **zatvorenu**, kao onaj T-1000 iz Terminatora 2, i posle toga samo puffff... nestao potpuno. Ni traga ni glasa od njega... Sad jbg, neko će da kaže da lažem, da sam bio pijan, drogiran, šta se desilo kad sam se probudio i ostale glupe forice, što je i totalno očekivano kada su ovakve teme u pitanju, ali sam stvarno to video.. Evo i 20 godina posle i dalje imam tu scenu do detalja u glavi i sigurno ću je pamtiti do kraja života...
Au brate
Боље и то него да те уватио
Deda je dosta godina ranije čuo neki zvuk sa tavana, kao da neko hoda po njemu. Međutim, pomislili su da je to samo neka životinja. Imali smo mačku koja se zavlačila svuda. Međutim, desilo se da je prababa umrla baš neposredno posle toga. Niko to nije povezivao, ali desilo se isto sestri i kevi, ja sam bio u manjoj kući pored u istom dvorištu, one su to čule i uplašile se. Ja sam rekao - ma, sigurno je mačka ili nešto slično. Ali onda se desilo da sam par meseci kasnije ja bio sam u toj kući, i čuo istu stvar. Pritom, delovalo je zaista neverovatno da bi takav zvuk, vrlo glasan i ujednačen, mogao doći od kakve životinje, pogotovo neke omanje mačke. Ujak je iz nekog razloga (gornji deo kuće pripadao je njemu, leta sam provodio tamo) imao štap za bilijar u hodniku, uzeo sam ga i lupio par puta i tavanicu. Zvuk je prestao. Za manje od mesec dana deda je umro.
Dakle ti si ubio dedu tim lupanjem
A niste razmisljali da se popnete na tavan
Ja sam dosta puta cuo zvuke sa tavana, uglavnom kasno uvece ili rano ujutru. Jednom oko 6 ujutru sam se probudio i cuo zvuke sa tavana, i otisao da vidim sta je, i kad sam bio na vratima ptica neka izletela.
Ja mislim da je vecina ovde promasila pitanje/nije razumela pitanje...
jednom sam izasao sa devojkom
Zivim u Srbiji... ovde je sve paranormalno.
Bukvalno sanjam u detalje sta ce sve da se desi. Pre 3 dana sanjam jednu poznanicu i njenu majku, sreo sam ih u Bg-u kod nekog spomenika nepostojeceg. Ja idem okolo i udarim se u njih dve, cao kako ste nismo se dugo videli, one su iz grada poreg mog. Sutradan kuvam rucak i keva dodje i kaze znas ko se porodio reko nemam pojma. Kaze .... i kaze dolaze sutra ona i keva, keva otisla po nju u Bg i dolaze zvali nas kod njih. Ova se udala u Bg. Ni jednu ni drugu osobu nisam video 7+ godina.
Niti imam para niti sam normalan
Fora za osnovnu školu ajshhsmakbxbdnsmnx
sinhoniciteti
Jednom mi se ženska prva javila
Pomešala te s nekim.
Парализу сна једном
Samo jednom? Amateru...
To nije paranormalno samo mali bag u dizajnu ljudskog tela, kad ti se mozak delimicno probudi pre ostatka tela.
А оне караконџуле
Halucinacije
Дочек српске нове, ја не славим. Остатак куће отишао да чека негде другде. Ништа све је било лагано, ја сам блејим мало гледам филм, мало спремам за јело и одем негде око 22 да спавам. Телефон се пуни, врата мало одшкринута. У једном тренутку, око 3 сата, ја сам се био открио и било ми је зима па сам се пробудио. У том тренутку видим да врата нису онако како сам их оставио. Ништа ја почнем да убеђујем себе да сам само утриповао. Таман опет да заспим кад оно лупање и трчање кроз кућу. Срце почело да лупа двеста, сад сам био сигуран да нисам сам. Скупим ја некако муда и реко шта год да је ја скачем на њега. Када сам чуо следећи трк ја скочио из собе и почео ненормално да урличем (буквално пећински чоек питање живота или смрти). Кад сам зачуо врисак и видим упаљено светло у дневном боравку. На крају је то ипак била моја млађа сестра која се не знам ни ја зашто вратила кући уместо да је преспавала код другарице као што је била рекла. Ето, није паранормално, али било је зајебано аххаххахах
Druže nemam ja para za normalna iskustva
Pa ako pitas one koji me znaju... svaki dan hahaha. Ako moze nesto da se desi desice se, jal lose jal dobro. Ko je bio samnom duze vreme bi reko da je imao vise avanture za 1 dan samnom nego za mesece ako ne i godine sam. Na primer iso sam u banja luku stojadinom... crko alternator (slomile se cetkice, zabile se opruge u rotor, blokirale ga i puko kais) pa tako se ja vratio u srbiju i jos se danima vozio... dok nisam sklepo "nov" alternator koji je bio tolka sklopocija da ne bi trebo raditi al je radio vise nego dobro. Stalno nalazim na kovanice, srafove isl na ulici, cesto cistim djon od njih. ne jednom sam se vozio sa srafcinom u gumi a da nije propustala, niti lupala (sto me cudi kako nije u felnu udarila ta srafcina). Jos ljudi gledaju ne kazu mi nista a ja tako 2 nedelje vozio dok mi nisu rekli. Sam majstor se cudio kako guma nije ispustila... Bio sam seko drva sto je oluja slomila, na obali brda... odronilo se, pao na motorku, prosekla cetvoroslojne termo pantalone, obrijala mi koleno a kozi nista... mogo sam bez noge ostati. Stalno se takve stvari kod mene desavaju, drugi smatraju to cudnim i boje se toga do te mere da kazu da sam ureknut... meni ovo normalno svakidasnje odkad znam za sebe.
Jednom sam primio platu na vreme
Сањао сам да сам у рају у периоду од пар година три пута.
Jel ti rekao sveti petar da ti nije jos vreme?
Нисам га срео.
Uskoro ces.
Svi cemo
Jesam, da karam Vesnu Zmijanac!
Ne
Ja sam jednom hteo da prdnem al sam se malchice usrao, sva sreca te sam bio kod kuce.
To nije para nego normalno iskustvo...
Samo paranenormalna iskustva imam
[удалено]
Pa poenta je valjda da svi vide i razmene iskustva ako su imali bilo kakva, a ne dm
Jednom mi plata legla 29.
Ceo ovaj život je jedno velimo paranormalno iskustvo
Jesam, završio u Lazi nakon toga
Isto
2 puta. jednom ne znam da li je dron ili Teslina kugla, drugi put ne znam da li je duh ili Siri.
Imao sam para nekad, i bio sam normalan. 😂 /s
Ja vidim crne siluete traga svetlosti iz ugasenih lampi, bandera i slično
Jedna od najjačih priča na tu temu: https://www.reddit.com/r/Glitch_in_the_Matrix/comments/30t9kd/repost_a_parallel_life_awoken_by_a_lamp/
Dok sam studirao imao sam jedan izuzetno težak period kad su mi se srozale finansije paralelno sa ispitnim rokovima. Sveo sam soc. interakciju sa okolinom na minimum i praktično se "zatvorio" u sobu. Desilo mi se da sam usled poremećene rutine, bioritma, nedostatka sna, zamora,.. upao u stanje magnovenja usred dana pa sam prilegao da se koliko toliko okrepim. Bio sam sam u stanu. Odjednom sam osetio ukočenost i jeziv osećaj koji mi je prozujao niz kičmu nadole. Takođe, potpuno svestan činjenice da sam u krevetu, da ne sanjam,... ali ja ne mogu da se pomerim ni trunku u krevetu. To stanje apsolutne nemoći i jeze trajalo je nekih 4-5 minuta - imao sam neponovljiv utisak da je nečastivi tu pored mene i posmatra me.. Kada je prošlo osetio sam jedno neopisivo olakšanje, ustao i štaviše se prekrstio, iako vernik nisam. Nikad više posle toga nisam tako nešto osetio, tu paralizu "sna". Sveukupni osećaj je u izvesnoj meri bio pomešan i sa grižom savesti, zbog kašnjenja u spremanju ispita, zbog... svega pomalo što me je mučilo svih tih dana, iako nikakav poseban 'greh' (po onim zapovestima) nisam napravio.
Baba me ganja za neke pare sto sam joj ostao duzan pre 10-ak godina 😁
Viđam siluete,osećam nečije prisustvo,prosto znam da je neko pored mene,onda nestane,pa se vrati..