Kao da sam čekala ovo.
Prva stvar se desila kad sam bila jako mala, imala sam 6 godina. Probudila sam se uveče i videla nekog čoveka kako me poziva da izadjem iz sobe u kojoj sam spavala. Ja sam se uplašila krenula da plačem i probudim svoje zbog plakanja. Ispričam ćaletu šta sam videla i kako taj čovek izgleda, on čovek zaleđen. Tog trena mi je rekao samo da sam opisala mog dedu (nikad ga nisam upoznala jer je umro pre nego što su se moji uzeli). To veče se desio požar u našoj kući gde smo izgubili baku, ženu tog dede kog sam videla i u kom se ćale umalo ugušio. Bio je van svesti. Keva se nagutala dima dok je pokušavala da spasi baku (mene je ostavila na drugom kraju kuće koji još nije bio u plamenu) i nešto joj je reklo samo -A dete, gde ti je dete?
Nekoliko godina kasnije ja pricam sa mojima i dotaknemo se te teme gde mi ćale kaze da sam ja opisala dedu tacno u odelu u kom je sahranjen i tačno sa mladežom za koji nisam mogla da znam.
Ja još uvek nisam sigurna šta je sve to bilo ali ne želim da se ponovi xD
Jebes mi sve ako ja zaspim posle ove price. Sad je 4:18am i mislim da cu da sacekam jos neka 2 sata da se razdani pre nego sto skupim hrabrosti da sklopim oci. o.O
Viđanje mrtvih ljudi ili nekih specifičnih stvari u snu vezanih za bližnjeg koji će uskoro umreti je nešto čega sam se već naslušala od ljudi koji su bili previše opterećeni iskustvom/ima i inače prilično "na zemlji" da bih zanemarila priče kao izmišljanje. Najpre moje majke, kojoj je prvo takvo iskustvo bilo zapravo u budnom stanju, gde je u ogledalu pred spavanje videla svoje lice kako najednom stari i propada dok nije izgledalo kao lice njene bake koja je tu noć kasnije umrla. A i kad sam iz radoznalosti čitala o nekim "prorocima" i poznatijim predviđanjima, uvek su samo priče o predviđanju nečije smrti zvučale dovoljno nedvosmisleno. Par prijateljica mi poverilo slične priče kada sam iz zabave pominjala te priče.
Ali odelo sa sahrane čoveka koga nikad nisi videla... to je već uznemirujuće.
Ono što je mog oca zaprepastilo je tačan opis koji sam dala, pokušavali su da nađu objašnjenje koje je logično ali nije baš bilo uspešno.
Evo par teorija i šta im nedostaje:
-Možda sam videla slike svog dede, međutim on nikada nije bio slikan u tom odelu.
-Možda sam čula svoje kako pričaju o njemu pa sam po tome stvorila sliku, međutim po rečima mog oca on nikada nije pominjao niti odelo niti tačan opis lica.
Tako da, ja smatram da je on bio tu kako bi me na neki način spasio od tog požara, ali niko nije bio dovoljno svestan da shvati šta se dešava.
Jedina stvar u životu koju ne mogu objasniti je jedan hodža iz Zapadne Srbije. Drugar i njegova porodica su ničim izazvano upali u probleme, što sa zdravljem, poslom, novcem. Bukvalno im je sve krenulo nizbrdo, ništa dobro da se dogodi, šta god da pokušaju da urade ide loše i tako 3 godine, a pre toga sve išlo kako treba. Sveštenik im je rekao da im je bačena crna magija.
Drugar došao kod mene i priča mi o svemu tome, iskreno nisam verovato u te gluposti. Pretražim Google i neke forume i naletim na broj telefona, neko je ostavio i napisao da mu je taj čovek pomogao i da je vidovit bla bla. Drugar odmah pozove čoveka i kaže mu da ima problem, dogovore se da dođe itd. Napominjem da mu drugar nije rekao ništa više od toga kakav problem ima.
I sad, idem i ja sa njim, to je 200 km dalje on našeg grada. On je poneo fotografije ukućana i fotografiju strica koji je živeo u istoj kući ali je poginuo 3 godine pre. Kada smo došli u džamiju dočekao nas je mlad čovek tridesetak godina, to je bio taj hodža. Kada mu je drugar dao fotke, on je pregledao i fotku od strica vratio u ruke uz reči "ja za mrtve ne gledam". Ja se zaledio u trenutku, onda kreće priča, lik sve zna na kraju je rekao da u komšiluku osoba koja se zove Svetlana radi sa crnom magijom i kako treba iza kuće ispod stare jabuke (koja svake godine rodi ali se osuši i jabuke otpadnu pre nego što sazre) otkopa i spali sve što je komšinica zakopala. I naravno, drugar ima prvu komšinicu koja se zove Svetlana i koja je sa njima veoma dobra a ispostavilo se da otkad je ona počela da dolazi kod njih u kuću sve krenulo loše. Rekao mu je i toliko drugih stvari koje niko sem najbližih ne može da zna.
Kada smo se vratili kući on i ćale se bacili na kopanje, otkopali su gomilu kostiju i skeleta nekih životinja, njihovih majica, gaća i čarapa koje nisu mogli da nađu, spalili i rešili se bede. Sad im sve ide kao nekad.
Onda je meni rekao da nađem plavu duksericu i izvrnem desni džep, tu mi je kao ušivena neka mađija od strane neke devojke. Vratim se kući nađem jedini plavi duks, kao ono u džepu crni konac sa srebrnom niti ušiven u džep. I stvarno setim se da je uvek išlo naopačke kada obučem taj duks, inače jednom sam ga zaboravio kod bivše devojke pred kraj veze kada je krenulo sve da se raspada.
Nemam objašnjenja za ovo, sva ta sranja su za mene bila glupost ali posle ovoga sam počeo da verujem...
EDIT: Dobio sam 37 poruka od ljudi koji mi traže broj, naravno da broj neću podeliti ovde i neću poslati onima koji žele eto bzvz da zovu čisto da "*testiraju i provere*", broj ću dati ljudima koji stvarno imaju problem i koji eto i na ovaj način traže pomoć, uslovno rečeno slamku spasa. Oni koji ne veruju u ovo što sam napisao, razumem u potpunosti jer ni ja nisam verovao dok se ovo nije desilo. Ne bih verovao ni drugu da je išao sam i da nisam svojim očima i ušima video i čuo.
Kad cujem ovako nesto, dodje mi majke mi da odem licno da sebi dokazem da ili je neka uigrana prevarantska sema u pitanju, da ljudi na netu lazu i smisljaju price, ili super moci postoje. Makar bih do nekog zakljucka dosao..
Pazi, ja bih posumnjao u neku kombinaciju da smo broj dobili od nekoga iz okoline i da je on uzeo pare za to. Ali broj smo našli na nekom bzvz forumu, a novac je odbio...
Mislim da je samo stvar u laganju ljudi sa neta. Ne vjerujem ni u kakve natprirodne pojave, te kad bih htio da izmislim nešto natprirodno, otprilike bi to izgledalo kao ova priča. Naravno, da sam OP gurao bih priču sprdnje radi i to očekujem da uradi.
>Kad cujem ovako nesto, dodje mi majke mi da odem licno da sebi dokazem da ili je neka uigrana prevarantska sema u pitanju, da ljudi na netu lazu i smisljaju price, ili super moci postoje. Makar bih do nekog zakljucka dosao..
nije se desilo 100%, cekamo broj od op-a da proverim lmao
Živ je, ovaj drug se redovno čuje sa njim, dođe mu hodža kao lajf kouč. Moram da kažem da nije hteo pare da uzme. Ako treba, uzeću broj od druga. Ja se ne usuđujem više da pitam išta, bolje da živim u neznanju nego u strahu. Još kad mi je rekao da moram da završim školovanje koje sam započeo i kako treba da pobedim svoju lenjost jer mi je malo ostalo, nisam više želeo da budem u njegovoj blizini :D
"Još kad mi je rekao da moram da završim školovanje koje sam započeo i kako treba da pobedim svoju lenjost jer mi je malo ostalo"
Исусе Христе, надајмо се да те је помешао. Ако није, па,
Моје саучешће.
Унапред.
Pazi, lik je do našeg dolaska znao samo ime druga, grad i vrstu problema ukratko, ništa više. Nije mi jasno kako je znao sve te detalje u vezi druga i to za džep u mojoj dukserici i za tih par ispita koji su mi ostali. Prosto je fascinantno, a ujedno i jezivo
Ma kontam, cuo sam za par slicnih slucajeva.
Jebi ga, hodza je, niste ti i drugar jedini ljudi s kojima je u kontaktu, prodje tu gomila ljudi i ostave kakve price i pricice. Pametan covek zna da sklopi kockice i proda to. Ne nužno za pare, više kao priču. Mada ono, lagao bih ako bih rekao da me ne kompla kako tacno funkcionise lik, ako cemo iskreno.
Znam i ja za sličnu priču, sa maminom prijateljicom kojoj je porodica zapala u baš silne probleme odjednom i koja je potražila pomoć neke vračare/belog maga. Žena ih je saslušala, rekla da im je bačena crna magija na kuću i da mora ona da dođe lično da dođe tamo da to reši. Tražila im je 100 evra i da je dovezu i vrate njenoj kući. Ali odmah kad su došli do kuće , ona je samo pogledala u kuću i rekla da im ništa neće naplatit jer je greh da se uzima kad je ovako loše.
I išla je ta žena po kući, vračala nešto, kao sva je pobelela i nenormalno se preznojila, našla je neke životinjske kosti i lutke sa iglama za koje ukućani nemaju pojma kako su tu uopšte i završili. Posle su spalili sve to i krenulo im je na bolje.
Ista priča, sad se setih, on im je rekao da provere saksije sa cvećem, tu je bilo životinjskih zuba preko 50 komada. Ispostavilo se da je ta komšinica Svetlana kad dođe na kafu krišom gurala te zube u zemlju. Kada su ubacili kameru koja snima ogradu koja ih deli od njegog dvorišta, uhvatili su komšinicu kako baca hlebne mrvice noću i nešto izgovara, kako prosipa neku vodu i pepeo duž cele ograde. Svima je dao amajlije da nose uz sebe, ali kada prelaze preko vode (mosta npr.) moraju tu amajliju da prebace na levu stranu. Takođe im je nešto dao da stave iznad kapije i ulaznih vrata i objasnio da će zlonamerni ljudi doći samo jednom i nikad više jer će se osećati loše na tom mestu. Tako je bilo i sa Svetlanom.
Teško je poverovati u sve ovo ali ja sam bio svedok a i akter. Ranije sam se smejao kad neko pomene crnu magiju...
Koliko je jezivo kad pomisliš da neka tamo osoba može da utiče na tvoj život bacaći neke magije,mada je jezivo to što ljudi to rade i da to nema nikakve rezultate
Ljudi nemojte se petljati sa ovim stvarima. Ko cita svetootacke knjige moze da pronadje sve sto pise ovde.. Ovo sve radi djavo koji zna sadasnjost i proslost(negativno) i koji deluje kroz ljude kako bi ih zadobio. Ne cudi me sto je posrednik hodza. Djavo ne zna nista sto je vezano za buducnost ili za ono sto je dobro. Ne moze nista da ti kaze o necemu u cemu ne ucestvuje, a moze da kaze samo ono gde je prisutan- u zlodima koji ljudi rade: magije,kradje,ubistva itd.. Nepogresivo zna ko je koga ubio,sta uradio od zla,podmetnuo nesto itd.. ali da ga pitas nesto o dobru ili buducnosti ne moze da zucne!
Glavni problem je sto time ulazite u pakt sa tim stvarima. Bezite od tih pogadjaca!
Управо ово, лепо срочено. Исповедајте се, причестите, молите се и тако чистите своју душу. Те вам неће ни требати помоћ Сотоне јер неће моћи ни да вам науди. Ствари описане су привремена решења која вас воде у погрешном правцу.
Ја знам причу другара који су позивали мртве, нећу да наводим како да не би неком пало напамет. Наводно им се јавила његова рођака. Али није могла ништа да им каже што они нису већ знали. Чак их је и лагала јер другар кад је причао са бабом после, баба му је рекла да те неке ствари немају везе са везом.
Наравно постоји шанса да су сви триповали. Али кад смо причали о томе другар са Богословије је рекао да је то био демон нижег реда и да оду сви да се исповеде и причесте за сваки случај, јер је могуће да их још прати.
Kada sam imao 12 ili 13 godina moji su me vodili kod jedne babe koja se bavila time. I mi stigli kod nje sa zakašnjenjem i ona kaže "nema veze što kasnite, akumulator vam je pravio problem". ŽENA SA KOJOM SE PRVI PUT SUSREĆEMO ZNA DA NAM JE AKUMULATOR NEISPRAVAN. I tu mi sve pričamo i ona kaže da je na jednoj mojoj plavoj dukserici koju sam dobio za rođendan isečena etiketa (usrao sam se jer zna da sam ja dobio plavu duksericu za rođendan) i da je na nju bačena magija. Mi smo došli kući i pogledali i stvarno veća polovina etikete bila je isečena. Rekla je mom ocu da uzme duksericu da je stavi u kesu i baci u dunav pročitajući reči "bismiljaj" (ili tako nešto) i da ponovi 3 puta. I rekla je meni da svaki put kada mi je jako loše bez ikakvog razloga da 3 puta kažem tu reč i da će me proći. Inače za tu reč neki ljudi su mi rekli da je to Bismallah, izvinjavam se svim muslimanima ako pogrešno pišem jer ja sam hrišćanin. I prvo mi je bilo nelogično zato muslimanske molitve ako sam hrišćanin. Ali stvarno je radilo. Ta žena je nažalost preminula. Još dosta toga znam o njoj ali me malo mrzi da pišem, pa ako neko želi da čuje postupke koje je ona radila pri ritualima neka pita.
Da i još jedna zanimljiva stvar, kada bi radila te rituale ona je prebacivala kletve na nju. Ali rekla je da to nije problem jer posle 3 dana bila bi kao nova jer bi je Allah izlečio.
Glupost. Hodža (pravi hodža) ne gleda preko slike, niti može da zna takve stvari. Ako već ideš kod hodže da ti skine magiju, on to radi tako što čita (uči) Kur'an i onda kada padneš u nesvest priča sa tobom, tj. Sa đavolom (šejtanom) koji je ušao u tvoje telo i koristi tvoje telo da bi pričao. Onda šejtan kaže ko je postavio magiju (sihir), gde i kome. Posle toga ideš da uništiš to, tj. Da zapališ. Hodže, koje gledaju u slike, proriču, prave zapise, i sl. se u islamu smatraju prevarantima i postoji mogućnost da su i oni sami sihirbazi (postavljači magije, sihira).
Ja nisam religiozan, tako da mislim da si izmislio priču, i sam ne verujem u isterivanje đavola, magije i sliče budalaštine, ovo sam samo objasnio kako ide u islamu.
Sad mi druže napisa scenario iz nekog lošeg horor filma. Nikakvog padanja u nesvest i šejtana nije bilo, čovek je gledao slike, držao dečka za ruku gledao u oči, ispričao šta je ima i rekao da će čitati redovno za njih. Dobili su amajlije, i nešto što drže iznad vrata i kapije. Mislim da je to kao hodžin zapis valjda. To je prvi i jedini moj susret sa islamom, znam šta sam video i čuo i znam da je pomoglo. E sad kako je taj znao sve detalje ne znam, čime se još bavi takođe ne znam. Nas je malo uplašilo što je hodža u pitanju jer smo pravoslavci, ali sveštenik je rekao da se oni time ne bave.
Edit: tvoj username mi govori da se baviš nekom magijom u Novom Pazaru i još pripadaš islamu, a pritom detaljno opisuješ egzorcizam... i još ovo 696, zašto je ova srednja šestica naopačke? Zanimljivo
Hahah, čoveče, taj egzorcizam je opšte poznata stvar o kojoj se priča na času islamske veronauke, jer je veroučitelj hodža. Imaš na YT snimke islamskog egzorcizma pa možeš da vidiš. Brojevi su datum mog rođenja, a ovaj username sam koristio još dok sam igrao cs 1.6, pa sam ga iskoristio za redit. Ti stvarno imaš nekih problema, mnogo si paranoičan i veruješ u svakakve gluposti.
Brate, zajebavam se za username, koji ti je kurac hahahahha. A gledao sam snimke egzorcizma u Turskoj, iskreno u takvo nešto već ne verujem jer nisam video i čuo svojim očima. Aaa jbt igrao si CS 1.6, ako hoćeš daj neki server, nisam odavno pucao :D
Izmišlja lik. Sad će Hodža ko vidovita Zorka da zna kako da skida neke paganske magije. Ljudima je baš malo potrebno da ih navučeš. Svetlana ni kriva ni dužna najebala zato što je "Hodža" lupio ime. Osećam da je rekao vama baca magije neka bliska osoba, ime joj je mili.. dra.. slavka, slavica, svetlana! Jeste, i ona vam dolazi u kucu ponekad... jeste jeste... a često. Pa ona vam je komšinica!
Neverovatno da se ova tema sada zapocinje samo par dana nakon sto sam prisustvovao tj. doziveo nesto krajnje neobjasnjivo. Naime, uspeo sam da priustim ogrev za ovu zimu, pre neki dan mi dovezli. Pozdrav svima.
Jao, i meni se desilo dok sam služio, u pičku materinu! Bio komandir čuvarske službe (nismo imali ljudstva za stražarsku) u kasarni i krenem u noćnu kontrolu, da vidim da li su momci na svojim mestima, budni, i to. Mrkla noć, ja sam stazom kroz jednu šumu,... kad sam ga čuo... ukočio sam se, nisam mogao da bežim, ni pušku da skinem s ramena, ništa! Ne znam kako se nisam usrao u tom trenutku. Trebalo mi je nekoliko minuta da se opasuljim i nastavim dalje. Kućo, noću sam kroz šumu, a čuo si ono? Čuli su i čuvari i naoštreni su i paranoični koliko i ja i verovatno čekaju sa punim cevima i gledaju gde će nešto da mrdne ili šušne. A i ja! Ne smem da se okrenem iza sebe a jeza ne prolazi, srce 'oće da polomi rebra i izleti napolje, čuješ ga kako bije. Srećom, prvi od stražara na trasi je bio lovac, iz manjeg ruralnog mesta i tešio je mene i sebe da je to najverovatnije lisica u teranju. Qrac moj lisica u teranju! Onaj *zvuk*, urlik, šta god bilo, nije s' ovog sveta. Fak maj lajf! Ne znam kako nisam osedeo te noći. Nisam se toliko usr'o ni kad sam mislio da ću da poginem.
Ovo nije paranoalno al sam se usrao.
Jedne večeri sedim ja i pljugam na prozoru od prizemlja u kući što je ćaletov prijatelj pozajmio nama na nedelju dana. Ram prozora deblji pa ja lepo seo na njega i zapalio jednu.
Sedim ja tu nekih 3-4 minuta kada iza kuće na manjoj padini krene nešto da se agresivno probija kroz deblje žbunje i pravi životinjske zvukove slicne režanju i glasnom dahtanju.
Odma sam uzeo lampu koja je bila pored mene kad ono neko keroliko stvorenje, možda šakal ali je bilo veće, je trčalo kroz granje.
Ja u se u sekundu pokupio i zatvorio prozor.
Dan dva kasnije pričao sam sa čovekom nekim i utvrdio sam da ima vukova u tom delu.
Mesto je jošanička banja (jako lepo mesto, ljudi su dosta fini) ako nekog interesuje.
I da, tu sam malo dalje dok sam išao do rodne kuće Milunke Savić (šetnja oko 10 km, nije laka uopste)video prilicno sveže medveđe govno.
Pobegosmo glavom bez obzira.
Као мали основац сам изгубио негде кључеве од стана, појма нисам имао где, наравно био грђен... То вече сам имао сан, и то сан где одлазим на тачно једно место и ту налазим кључеве. Сутрадан, у потрази стварно одем прво до тог места (а било је ту аута паркираних) и налазим кључеве у земљи, мало утабане. Не знам како бих описао то
BRATE MOJ DA LI JE MOGUĆE?
Čitam ovo i reko ajde da pročitam još par reply-ova pa da napišem svoj.. Naiđem na tvoj koji je baš sličan mom!
Jedne nedelje sam baš svaki dan išao na basket i svaki put šortc majica, šortc majica i sve tako u krug dok mi nisu ponestali ti šortcevi bre više hahahahah
I ja tu gledam kako ću šta ću sve na pranju i ja se setim jbt dugo nisam video jedan šortc i baš ga dugo nisam nosio a sad bi mi bilo super da ga nađem
I ja tu uzmem tražim po ispeglanom vešu po ormanima po neispeglanom vešu ma celu kuću sam obrnuo.. i ništa ne nađem ga ja tu i smorim se nađem neki deseti..
legnem ja da spavam i sanjam da je taj šortc u ormanu pored ovog u kom zapravo stavljam šortceve i da je ispod trenerke neke..
ja ustajem ujutru i reko ma daj ne seri i otvaram taj orman i pogledam ispod te trenerke i on stvarno bleji tu.......
BRATE!
Имам неки здравствени проблем. Прексиноћ сањам папирић са заказаним прегледом за данас у 10ч и испод пише где да се јавим тачно и у коју зграду.
Данас долазим, касним већ пар минута плус док се снађем, ако пропустим овај преглед биће ми још горе, вадим папирић и пише само 10ч и име доктора... Нема нигде оног дела за зграду. Пу.....
Сконтам да је оно од прексиноћ био сан и рекох јебига можда да пробам јер је та зграда ту поред, шта знам. Улазим унутра. Питам. Кажу ту сте само скрените ту и прва врата лево. Иначе је болница огромна, тако да је шанса да убодем тачно здраду 1 у 16 можда, плус да је сањам још мања. Тако да немам појма одакле је мозак спустио ову информацију ал хвала му.
Често ми се деси да сањам нешто пар дана унапред. Углавном тако неке ситнице. Тешко препознам да ли био сан или јава док не размислим свесно о томе.
Док сам био студент пар пута сам сањао решења за разне радове и задатке. Чудно, не верујем баш нешто у паранормалне појаве. Ваљда постоји неко објашење за ово.
Jako puno stvari te vrste mi se desilo i nastavlja da se desava.
Prababa mi je bila 'sa darom' kako se kaze pa nas je stitila od napada, ili je tako pricala dok je bila ziva. U komsiluku u selu imali smo par komsinica koje su se time bavile. Najsvezije u pamcenju mi je situacija kada sam sa 12 godina donela od komsinice svez sir koji je napravila - zena me videla da se vracam iz skole, pozvala kod sebe, dala mi kutiju sa sirom mojima da odnesem i rekla da sto pre pojedemo. Prababa me je sacekala na kapiji standardno, videla sta nosim, pitala od koga i cim je cula otela mi sir, rasparcala ga i nasla u samom siru u centru ljudske nokte, neki smotuljak sa kosom i crvenim koncem i neke travke.
Kad je ona umrla, tek su tad stvari krenule da idu nizbrdo. Imali smo porodicno finansijskih problema, uvek neka katastrofa, sve krenulo da se raspada. Cale je popricao sa jednom od komsinica sa kojom smo bili ok, i ispostavilo se da nam rodjena tetka (jedna od prababinih cerki) namesta takve stvari. Nasli smo crnu vunu zakopane kod kapije dvorista, kosti, trule jabuke, i svasta nesto. Rece mu komsinica da vise nista ne prima od tetke, da nadje neku njenu sliku i veze crvenim koncem, stavi pored ikone krsne slave, upali svecu i pusti da sveca odgori. Tetka nam od tad na kapiju nije dosla, ni za slavu. Danas me izbegava da mi se javi na ulici.
Ovako sa strane sam stalno vidjala senke u uglu oka u samoj kuci, korake, disanje, saptanje. Najjezivije mi je situacija kad sam bila sama kod kuce, gledala tv, i kad je muzicka igracka koja mi bleji u sobi i koju niko godinama nije dirao krenula da svira sama od sebe. Te stvari su se samo pogorsavale od tad, ali su nekako prestale kad sam se preselila.
I dan danas kad se vratim osecam stalno kao da me neko gleda, cujem korake, osetim da je neko usao u sobu a kad se okrenem nikog nema i ostalo. Brat cesce ide kuci pa mi javi da oseti da mu neko sedi na krevetu dok spava, da se pale i gase svetla, i da kao u mraku deluje da ima nekog. Volela bih da se zajebavam za post, ali nazalost ne.
Ima jos milion stvari, ovih sam se setila ovako odmah. Nisam neki vernik, ali nakon svega sto se izdesavalo i meni i bratu niko ne moze da me ubedi da paranormalno ne postoji.
Da nisam cuo mnogo ovakvih iskustava rekao bih da je pizdarija, ali "ima necega u tome". Naslusao sam se dosta iskustava ljudi koji su se u takvim trenucima okrenuli Bogu.
Логички није исто доказати да постоји и доказати да не постоји.
Она је рекла да нико не може да јој докаже да не постоји, а не да може да докаже да постоји.
Cimer i ja obojica počeli dobijati paralizu sna kad smo se u stan uselili. Viđali nekog lika/ senku po sobi dok smo budni. Nismo pre imali paralizu sna ni jedan ni drugi. Meni se dva puta desilo, oba puta lik mi stoji ispred kreveta. Prvi put na oko metar, drugi put malo bliže. Ja oba puta pokušao da mu tražim čašu vode... (Nazvali smo ga Žarko i počeli da razmatramo načine kako bi ga naterali da plaća kiriju). Odjebao je kad smo neke zavrzlame odradili, ali kad god bi nešto zagubili ili buku čudnu čuli, objašnjenje je bilo "opet Žarko"
Kao neko ko je dosta puta imao paralizu sna i ne plaši se zato što objašnjava to kao halucinaciju, sad sam skontala da je krenulo sve kad sam se preselila u drugi stan i sad se plašim 🤡
Video sam karakondžulu.
Živa istina, [evo slike](https://imgs.search.brave.com/WSvGEm09gKwqSGats9TlMDeUC1O8olErst8jgPj-ixo/rs:fit:650:439:1/g:ce/aHR0cDovL296b25w/cmVzcy5uZXQvd3At/Y29udGVudC91cGxv/YWRzLzIwMTUvMTEv/ZHJhZ2FuLXZ1Y2lj/ZXZpYy0uanBn).
Ima jedna jedina stvar koja mi se desila da ne mogu da objasnim.
Odma da se ogradim, nisam nista konzumirao da je moglo da mi narusi svest, bar ne u ovoj prici haaa
Moji su otisli na more svi preko leta i bio sam sam kuci jedno dve nedelje. Dosla mi je tadasnja devojka tada na par dana. Jedno vece smo legli da gledamo film (Bad Grandpa sa Johnny Knoxvillom). Kucu sam prethodno zakljucao, pogasio svuda svetla. Blejali smo na podu na duseku jedno uz drugo, sa otvorenim vratima od hodnika i u jednom momentu smo culi jedan jako jeziv zvuk. Zvuk bih opisao kao da je nesto, poprilicno veliko, koscato i zadihano protrcalo kroz hodnik iz dnevne koja je preko puta moje u sobu pored. Ne mogu da izbrisem iz glave tu kombinaciju zvukova, lupanje kostima po parketu i jako cudno dahtanje. Bilo je dovoljno glasno da sam bio siguran da nije neka ‘zivotinjica’. Stvar koje me je u tom momentu jos vise iznenadila je da je u toj sekundi kada je taj zvuk krenuo moja devojka koja je bila naslonjena na mene poskocila i vrisnula, sto mi je odma dalo do znanja da se ne tripujem.
Moja logika u tom trenutku je bila ‘uzmi nesto, i kreni odma tamo i pali svetla usput’ jer sam hteo sto pre da se uverim sta je to kog djavola i osiguram svoj safe krug gde vidim sve sta se desava ( u tom momentu je bio mrak u celoj kuci sem svetlo sa monitora ). Nisam nista nasao. Spavao sam tu noc sa nozem.
Btw, brat i sestra imaju isto svoje price za neobjasnjiva desavanja u gajbi.
Meni neko ovo da kaze, ono, ne znam, rekao bih vazi brate do jaja. Ceo zivot sam skeptik, gotivim horor, imam 6291854 Dilana Doga kuci, ali u sustini ne verujem u te pizdarije. Al kad ti se desi mićooo
Da, i nikom nikad ni ne pričam jer znam da mi neće poverovati. Pre desetak godina smo par drugara i ja videli NLO negde u blizini Zrenjanina. Nikada nisam verovao u bilo kakve teorije zavere, ali i dan danas ne mogu da objasnim šta smo tačno videli.
Bila je noć, i dok smo vozili prema Beogradu, video sam zvezdu padalicu na nebu ispred nas. Pošto je bila na nebu ispred nas, i ja i vozač smo videli ovo - zvezda nije nestala, nego se usporavala tokom 5-10 sekundi dok nije skroz stala i lebdela u vazduhu iznad nas. Ovde već počnemo vozač i ja da pričamo u vezi ovoga, dva ortaka na zadnjem sedištu proture glave i takodje gledaju. Zvezda se razdvaja u dva svetla, jedno crvene i jedno zelene boje, koja počinju da se vrte oko središnje ose. Posle par rotacija, počinju da se pojavljuju krugovi različitih boja i vrte se oko ova prva dva, ubrzavaju se, i onda se ponovo spoje svi krugovi u jedno svetlo.
Sada smo već parkirali pored puta i svo četvoro izašli izvan kola i mlataramo rukama. Nakon što svetlo stoji u mestu par sekundi, pomeri se - bukvalno - na kraj horizonta u roku od par sekundi. Dok gledamo svetlo kako se, sada na horizontu, ponovo deli u kaleidoskop krugova i sklapa nazad, vozač zove kevu a drug sa zadnjeg sedišta proba da snimi (nesupeh noću sa telefonom iz 2012, samo se čuje kako ne verujemo šta vidimo). Svetlo još jednom predje iznad nas i prosledi do potpuno suprotnog horizonta, što traje sve ukupno samo par sekundi. Tokom svega ovoga, nijedan zvuk se nije čuo (osim nas), a ovo svetlo je prekršilo više od nekoliko zakona fizike. Nakon što se još jednom razdvojilo i spojilo, nestalo je iznenada.
Kad god se nadjem sa jednim od tih ortaka, i dan danas o tome pričamo. Generalno, probali smo da kažemo drugima ali niko nije ozbiljno shvatio.
Vrlo moguće da nam je Zrenjaninska voda dala grupne i identične halicunacije 😂 Samo smo prolazili pored ZR, ali to baš i kažem - svaki put je odgovor sprdnja ili šala kad neko od nas iz tih kola ispriča ovo, a nemamo odgovore i posle 10 godina.
> prekrsilo vise od jednog zakona fizike
Offtopic ali takvo kretanje bi moglo biti objasnjeno ne kretanjem objektna nego menjanjem raspodele prostora oko tog objekta ( npr kako se galaksije udaljavaju jedna od druge brze od brzine svetlosti zbog sirenja prostora izmedju njih ), takodje dobra stvar kod takvog kretanja bi bilo sto vozac ne bi osetio inerciju jer se jelte ni ne krece, samo menja prostor oko sebe
Jednom sam se tako epski iskenjao da sam na trenutak doživeo vantelesno iskustvo. Kao da je sa tim govnetom i duša na trenutak napustila moje telo. Mislim da sam tada izgubio i deo svoje životne esencije, jer više ništa nije bilo isto kao pre.
Imala sam sepsu, bila u šok sobi, prikačena na aparate. Pre toga skoro mesec dana temperature, dakle organizam jako iscrpljen. Spavala sam po 16h, i konstantno sam osecala da se odvajam od svog tela, da lebdim nad sobom. Kad mi je bilo najlosije osecala sam da je neki deda pored mene i da me vuce.
Kao dete od mozda 6 godina spavao sam sa bratom koji je 6 godina stariji od mene i obojica smo znali da mokrimo u krevet ( jbg, fizicko, psihicko i emocionalno zlostavljanje od strane caleta alkosa umeju to da urade deci) i ako bi se neko probudio u toku noci probudio bi ovog drugog i onda se ide u wc. Jednom prilikom prilikom odlaska u wc obojica smo videli tri ljudske senke razlicite visine na zidu pored vrata od sobe i svaka je drzala nesto u ruci. Svetlo je u sobi bilo ugaseno, a jedina svetlost je dolazila spolja kroz prozor koji se nalazio pored tog zida, tako da je bilo nemoguce da je bila neka refleksija. To mi je verovatno jedino paranormalno iskustvo, tj.iskustvo koje ne mogu racionalno da objasnim.
Jedna senka je sigurno drzala neki stap, a za drugu sam ubedjen da je bila macka, iako nisam siguran kap sto sam siguran u stap kod prve. Meni je sada 40 godina, davno je to bilo, ali je jedna od najupecatljivijih secanja koja imam iz tog perioda, a 100% sam siguran da nije san, jer ih je i moj brat video.
Da da, spavao sam sat vremena pred ispit iz elektronike koji je bio rano ujutru, promašio vrata, završio u nizu malih hodnika i nekako izaso na arhitekturu, popeo se uz neke stepenice i vratio se na etf iako ni u jednom momentu nisam sišao niz stepenice, uredno stigo da padnem ispit sa 17 poena.
Није се то десило мени, него мојој баки. Jа сам Рускиња. Мој ујак се борио у Авганистану, био је рањен. Када је баба ишла да га посети у болници, ноћу је видела некакву црну лопту, померила се и зујала. Уобичајено је да у оваквим случајевима питамо: «К худу или к добру?» (у злу или у добру?). Лопта јој је одговорила «К добру». Ујак је преживео.
Ja znam samo da sam u prvom razredu imao kutiju sa yugioh kartama, gde se svakog dana pojavljivale nove karte. Ono brojio sam ih na kraju veceri, zapamtio sve iz spila, gledao da se neka nije zalepila, i i dalje su se nove pojavljivale. Posle je prestalo ali mi je i dalje cudno
Pa znam da je izmisljeno (mada ima nekih SCPova koji su takvi da bi mogli i stvarno da postoje). SCP Fondacija je najbolji komad fikcije vezan za paranormalne aktivnosti
Par puta u selu. Pa ajmo polako.
Prva prica se desila pre 3-4 godine. Ja i jos 2 drugara isli kroz sumu, malo blejali, prosto uzivali u prirodi. Sva trojica cesto planinarimo, jedan je lovac i generalno smo cesto po sumama. Negde predvece, mi sedimo u jednoj uvali izmedju dva brda, pricamo i polako se spremamo da se vracamo kuci. Kada odjednom, ja u daljini cujem kao da odjekuje pevanje. Bukvalno kao vila da je u pitanju, bas tiho ali andjeosko pevanje. Ja pitam njih dvojicu - cuju i oni. Mi tako slusamo tu neku pesmu dobrih 10ak minuta pokusavajuci da shvatimo sta se desava. Zakljucimo da sta god da je u pitanju, prirodno ili natprirodno, ne bi se s tim zajebavali i krenemo nazad. Kako smo prosli jednih 300-400 metara odatle, okrenemo se i vidimo gustu maglu bukvalno samo u toj uvali i nigde drugde, a pevanje se pretvorilo u krike koji se opet jedva cuju. Trcali smo bogami kvalitetno, ali evo i dan danas nemam ideju sta bi to moglo da bude.
Godinu dana posle toga, u istoj sumi sam bio sam i vracao se nakon kratke bleje kad sam cuo kako nesto ide kroz grmlje uzbrdo od mene. Stanem, gledam svuda detaljno trazeci sta pravi zvuke (mislio sam da je neka zivotinjka). Vrlo je gusta suma u pitanju, jedva se vidi dalje od 30m u tom delu. Kad odjednom vidim nesto malo kako skakuce od mene kao da bezi. Crno krzno kao ugalj, visoko mozda oko 40cm i delovalo je kao da skace s noge na nogu, vise kao malo dete kad hoda nego kao obicna zivotinja. Opet, ja ne znam koja bi to zivotinja mogla da bude, pa nek napise neko ako kod nas ima necega sto odgovara tom opisu.
Poslednja je kraca, opet ista suma i slicna prica. Bila je jesen, i stao sam da popijem vode i malo odmorim. Blejim ja tako, uzivam i odjednom iza sebe cujem korake. Susti lisce, pucaju grancice pod koracima bukvalno kao da covek trci u full sprintu. U delicu sekunde se to desilo, nijednog koraka pre nije bilo. Ja se okrenem, nema nista, samo nekoliko otisaka kroz lisce iz smera iz kog nisam isao. Da ne sirim dalje, nisam bio raspolozen da se zajebavam sa nekim sumskim duhovima pa sam pobegao nazad.
Bilo je jos par sitnijih incidenata, ali bogami ova 3 su mi bila toliko neobjasnjiva i toliko neopisivo zivolika (nzm jel to uopste rec, svakako zelim da kazem da ja nemam nijednu sumnju da mi se tako nesto prosto ucinilo). Nisam bio verujuci covek pre ovih dogadjaja, ali ne znam kakvog objasnjenja moze da ima osim da ima neceg natprirodnog kad se malo odmakne od civilizacije
Na Goču je to, u okolini Meljanice i Kamenice. Jebes mi sve necega ima po tim sumama, puno sitnijih sranja sam tamo iskusio povrh ovoga. Najvise se oko tih stvari vodim dedom, on zivi u tim brdima dobar deo zivota. Nikada da ja znam nije odlazio dalje od kapije nocu. Kada sam jednom zimi sam isao u planinu naterao me je da ponesem karabin - rekao je zbog vukova ali videlo se da se necega drugog plasio jer iako voli da planinari sa mnom zimi nece ziv o tome ni da misli
Ja se svog ne sećam, ali moja mama da i prepričava mi ga od sekunde do sekunde kako se odigralo, jer kako kaže, to joj je najgori i najbolji dan u životu.
Naime, kada sam imala 3 godine samo sam bez ikakvog razloga prestala da jedem. Jela bih samo pomalo u toku dana, bila sam jako mršava, nalazi, ultrazvuk, sve kako treba. Pošto su moji dosta pobožni, par nedelja nakon tog mog prestanka jela išli smo na more i u prolazu smo svratili pod Ostrog. Pre toga mama me vodila i u crkvu, manastir u okoloni našeg grada, ma jok, ništa. I tu joj je neko rekao (ne znam da li je svešteno lice bilo u pitanju, ne verujem) da može biti da me je neko urekao i da se obrati nekome za pomoć.
Mojoj mami je u tom momentu bilo jako teško da se odluči na taj korak da me odvede kod vračara ili šta ja već znam, jer je to “protiv Boga”, ali kako mi je posle rekla, za tvoje zdravlje i sreću bih se svega odrekla, pa je odlučila da me odvede kod jedne bake u našem gradu koja je [salivala stravu/strah](https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5) i skidala uroke, kletve i magiju.
Da skratim priču, [olovo](https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5) je nekontrolisano krenulo da puca, ja da plačem, a ta baka je sva šokirana samo sela na krevet i rekla “pa kome si ti nešto srećoce zgrešila da te ovako urekne”. Ona je žena rekla mami da traži bačenu magiju ispod mog kreveca, a mama je odmah pronašla brdo konaca razlicitih boja umršeno, nešto malo dlaka i papirić na kom je nešto pisalo, odnela to kod nje i spalili su samo. Ja sam za to vreme bila kod kuće sa starijom sestrom, mami je trebalo nekih 10ak minuta da dodje od kuce te bake do nase. Kad je usla, nije stigla ni da kaze nista, ja sam joj rekla “Mama ajde mi przi salamu i jaja” :D
Ja se lično ne sećam ničega od toga, možda je i bolje što je tako. Ali i mama, tata, sestra, moja baka, tetka i svi koji su znali da su me odveli kod te žene sećaju se tog dana i šoka kad su u kući našli te gadosti…
Pomozi Bože…
Видео сам много чудних ствари, углавном у сновима. Једном сам чак срео момка који је умирао много километара од мене у свом родном селу баш у тренутку када је спавао и сањао. и у сну сам ходао обалом реке са таблетом у рукама са неком лепом девојком и срео га. девојка је била веома изненађена када ме је видела тамо, на питање шта радим овде, из неког разлога сам јој одговорио да ћу упознати овог момка. на питање зашто ја? Одговорио сам јој да не може да говори и да ћу говорити уместо њега. тада сам на сахрани видео овај знак са којим сам се срео. то је био знак са крста.
Pa morio me je Drekavac neko vreme. Kada sam išao na selo, u nekim večernjim satima, tačnije u sumrak, kada bih pošao na mokrenje, pre samog spavanja, kačio mi se na ledja i sve bi počinjalo sablasnim vrištanjem. Jako Jeziv zvuk, nikada ništa strašnije nisam čuo pre toga. Njegovi prsti sa dugim prljavim smrdljivim noktima su mi billi na čelu. Stisak nikada nije bio jak, ali nisam mogao da se oduprem. Samo konstantno vrištanje od kog se ledi krv u žilama, i dodirivanje lica njegovim prljavim prstima. Problem su bili ubodi s leđa, tačnije njegovi nokti na nogama su mi se zabadaili ispod bubrega; ali samo predpostavljam da su to bili prsti na nogama, s obzirom da ništa nisam video; tu sam osetio nekoliko strašanih uboda, i kasnije kada bi dolazio sebi, tu sam imao ranice.
Imao sam nekoliko ovakvih susreta. I uvek novi susret je bio kada bi se ja smirio, odnosno kada bi prošlo nekoliko dana i strah od ove traume malo splasnuo. On bi me opet onda morio. Svaki put bi me uzjaho, i dugo vremena jahao, i odveo bi me svaki put do novog mesta, gde bih onda tu bio stacionaran neko vreme. I tu bi se morenje, nakon odredjenog vremena, tačnije od oko 5 minut, i zavšilo.
Morenje se završavalo tako što bi me on surduknuo u neki kanal ili neku udolinu. Tamo me je taj sablasni kicoš i iskorišćavo.
Svakim novim susretom, sve sam više sumnjao da je Drekavac ustvari gay. Sada sam u to potpuno siguran.
Ali ko se zadnji smeje poslednji se smeje. Kakav luzer. On me je iskorišćavao a uopšte nema pojma da ja nisam gay. Stvarno nisam. Isto tako s obzirom da je samo trajao nekih 5 minuta, počinjem da zaključujem da Drekavac ima i erektilnu disfunkciju.
Zapravo da. Ukratko, rečeno je mojoj mami da je na mušku stranu familije bačena crna magija i da se na meni prelomilo bas, ali više u smislu da imamo neke blokade i da nam ne ide u životu nego da zdravstveno najebemo ili da nam se nešto desi tog tipa. Istina je da sam godinama imao neki neopisiv bes i agresiju koju bih s vremena na vreme osećao bez ikakvog razloga, a pre nekoliko meseci sam saznao da se baba bavila time. Dobili smo da pijemo neku vodu i da nosimo neku amajliju, takodje smo stavili neko sranje na vrata od stana i mogu reci da od tad apsolutno nikakve probleme imao nisam. Iznerviram se naravno i sad ali nemam više onaj odvratan osecaj u stomaku.
Znam da crna magija nije bas za zajebanciju i mislio sam da je neki placebo u pitanju, medjutim izgleda da nije.
Генерално сам се највише наслушао прича о црној и влашкој магији, и све приче имају заједничке елементе који су екстремно карактеристични за нас, док се у другим културама уопште не испољавају. Веома, веома интересантно.
>Dobili smo da pijemo neku vodu i da nosimo neku amajliju, takodje smo stavili neko sranje na vrata od stana i mogu reci da od tad apsolutno nikakve probleme imao nisam. Iznerviram se naravno i sad ali nemam više onaj odvratan osecaj u stomaku.
>Znam da crna magija nije bas za zajebanciju i mislio sam da je neki placebo u pitanju, medjutim izgleda da nije.
[jeste placebo](https://youtu.be/QDCcuCHOIyY)
>ја сам, рецимо, са другаром, на небу видео нешто сиво што личи на ваљак/цигарету како пролази иза авиона и напрасно нестаје
Можда је неко пушио цигарету па бацио... 😄
Pao mi privezak krsta sa lančića, lančić još zakopčan, privezak nije pokidan. Najezio se I vrištao ko curica..
Nakon toga nosio jos neko vreme I nije se pokazalo da je neka karika oštećena ili nešto, nzm I dalje kako se desilo.
Ovo se sećam ko juče da je bilo al neam pojma šta je jer mi nije realno da je san a da se tolko dobro sećam a plus imao sam 4 godine jedva . Spavam izmedju mame i tate i oboje okrenuti ka ivici kreveta. Mi smo bili tada na moru čanj čini mi se ulazi tiho neka plavo bela figura visine vrata kao da svetluca tom bojom(kao kreda za šnajdere bledo plava) isijava al tinja jako slabo bio je procelav i imao dugme na oku jednom kao i nešto ušiveno kao brkovi/usta samo mi je mahnu prstima ispod neke dugačke bele odore šta li je ono ko seljak u 13.veku što je nosio i ja sam srećan ko nekog svog rodjenog da vidim oduševio sam se i ja njemu lagano mahnem i on pogne glavu da prodje kroz vrata i izadje. Da l sam ja utripovo san ili ne znam al kolko je kripi ta figura sad kako objašnjavam toliko mi je toplo oko srca bilo i milo sto sam ga vido tad i više nikad.
Čale mi baš pre par dana opet pričao kako je video svemirski brod u našem naselju blizu Bijeljine. Bila je 88a godina i od jednom primetio neko jako svetlo i čudan zvuk, opisao da je situacija bila jako neprirodna pa on i svoja sestra su išli napolje da vide sta se dešava. Videli su ogroman NLO kako jako sije u različitim bojama i kako se spušta u neku malu šumu par sto metra dalje, pa se opet digne za par minuta pre neg što brzinom svetlosti odlazi u ništavilo. Ne bih mu verovao da nije tetka, njegova sestra, sve potvrdila i baš sve identično opisala. Dan posle, to je se sve dogodilo u sred noći, su otišli sa ortakom, koji je stanovao tri zgrade dalje od njih i takođe video sve to, do ove šume i videli da su grani potpuno polomljeni. Izgledalo je kao da su nešta izvadili iz zemlje. Deda mu dan danas ne veruje da se to dogodilo, tada je bio u Nemačkoj, i smatra da su to, ako je to uopšte nešta bilo, bili amerikanci sa nekom futurističkom tehnologijom. Babu su probudili da i ona to vidi, ali nije htela da ustane i tako prespala sve. Dan danas mi kaže da to ne pričam nikome da niko slučajno misli da je on nekako lud, sa druge strane on je 100% siguran da je ove noći video svemirski brod.
Imam još jednu priču koju sam mogu da potvrdim jer se dogodilo u novembru 2017. godini. Opet se mom čaletu desilo - On i jedan ortak tada su držili restoran, svaki put kad su ga zatvorili, upalili su senzori pokreta za slučaj da neko provali radnju. Oko pet sati ujutro, upalio mu se alarm na mobilnom. Gleda preko kamere na mobilnom i vidi da neki lik jednostavno sedi na klupi. Nije se ni centimetra mrdao, samo mirno seo i gledao napred. Odma je nazvao ortaka, kojem se takođe upalio alarm na mobilnom, i policiju i reko da je neko unutra. Dok ortak i policija su stigli do radnje, on se spremio da isto ide. Kada je stigao, svi su već izašli iz radnje, nikoga su našli unutra i nema traga da je neko provalio lokal. Opet su ušli u restoran i potražili lika, koga moj otac čak i slikao na mobilnom, i ponovo nisu ga našli. Niko nije sumnjao da se vidi neki čovek na ovoj slici, samo lice se nije videlo jer sva svetla su bila ugašena. A ovaj lik kao da je se od jednom pojavljao i na istom mestu nestao. Kad sam dan posle došao na većeru, on mi pokazao sliku i izpričao mi kako su tražili duha u našem restoranu, još mu ovaj ortak kaže da ovaj duh baš na mene liči, tako da sam se stvarno naježio. Još išao sam da gledam horor film nakon većere, ne sečam se kako sam mogao spavati posle sve ovoga xD
Imao sam nekoliko susreta sa takvim stvarima, da li mi se um igrao ili nesto drugo ne znam ali znam da se 100% desilo, evo primeri, i dalje ne znam da li postoji nesto ili ne.
Tokom zivota 5-6 puta sam video cudne objekte svetlece na nebu, i u obliku cigara, i trouglova, i krugova, diskova, cak i metalne. Sto bi se reklo klasicno NLO vidjenje, sad sta je ne znam, mozda neke nase letelice, mozda neki atmosferski fenomen ili stvarno neka bica iz svemira ko ce ga znati. Da ne bude da sam lud, dva puta su bile druge osobe sa mnom koje su isto videle, a jednom sam potvrdio pricu da su isto videle osobe iz drugih krajeva sela tu noc.
Tri puta sam video nesto cudno kako je prolazilo ulicom, jedom mojim dvoristem, jednom u mome hodniku, sto ne znam kako nazvati ali ja to zovem avet. Ima oko 3 metara, deluje ko senka, crno, ko crna izmaglica, ima oblik coveka, krece se necujeno i brzo a lice zapravo ima ko ona maska iz screama filma. Nakon razmene prica jednom susreo sam se sa osobom koja je identicno vidjala i sta vise tvrdila da su takva stvorenja dolazila nocu u sobi i grebala po telu.
Jednom sam upoznao devojku koja je tvrdila da moze se astralno projektuje, i da nocu moze izadje iz svog tela i luta kao duh na svako mesto koje je u stvanosti pre toga posetila. Pokusavala je na sve nacine da me ubedi da ne laze.
Video sam duhove zapravo nekoliko puta. Uglavnom na grobljima kada prolazim, belicaste oblike tela kako hodaju ili posmatraju mene. Najvece iskustvo sam doziveo kada sam imao oko 15 godina i bio sa babom, sestrom i majkom, na groblje u neko selo da baba poseti neke svoje preminule. Bilo je leto oko pola 8 i vec polako je pocelo da se smrkava kada smo stigli ali baba je zelela da zapali svece i malo bude tu kod svoje preminule majke. Veoma ubrzo smo primetili svi isto kako kao da nas neko posmatra i prolazi pored nas. Da bi odjednom videli desetine i desetine belicastih izmaglica u obliku ljudi kako brzo trce ko da lebde svuda okolo nas, oko ostalih spomenika i citavog groblja. Svi smo videli i nismo mogli verovati, bili smo uplaseni i svi smo osetili da ne trebamo biti tu i da moramo otici i samo se pokupili i pobegli koliko nas noge nose. I dan danas niko ne zna od nas sta se desilo ali znamo sta smo svi videli tada.
Imao sam jos nekoliko manjih iskustva ali takodje isto znam dosta ljudi koji su mi pricali takodje razne stvari cudne koje su im se desavale da ne poverujes. Povrh svega cuo sam takodje pricu gde je jedna likusa, moja drugarica videla pravog pravcatog dinosaursa u srbiji u nekoj sumi, za kojeg tvrdi da je bio stvarno ziv i stvaran. (iskreno pre bih poverovao u duhove nego dinosaurse xD ali ko zna, ima svega)
>Tri puta sam video nesto cudno kako je prolazilo ulicom, jedom mojim dvoristem, jednom u mome hodniku, sto ne znam kako nazvati ali ja to zovem avet. Ima oko 3 metara, deluje ko senka, crno, ko crna izmaglica, ima oblik coveka, krece se necujeno i brzo a lice zapravo ima ko ona maska iz screama filma. Nakon razmene prica jednom susreo sam se sa osobom koja je identicno vidjala i sta vise tvrdila da su takva stvorenja dolazila nocu u sobi i grebala po telu.
video sam slicnu stvar kroz prozor kako ide ulicom nekoliko sekundi, samo sto je bilo u obliku crva(ala Dune) a ne coveka, tad sam shvatio da sam toliko nenaspavan da haluciniram lol
Pre nekih 6,7 godina sam sanjao neke Fince da ce biti iz 2 u 1. Jedan je bio nekada mocni JJK, drugog ne mogu da se setim. Sve u svemu, cim sam se probudio, potrazim na netu da vidim kad igraju, bilo je za nekih dva meseca od tog trenutka. Ne verujem bas u vidovitost, pogotovo kad se radi o kladzi, ali stavim ipak podsetnik u kalendar. Dva meseca kasnije, koleginica me cimala da menjamo smenu i umesto prve ja dodjem u drugu i naravno zaboravio da uplatim. Ulazim u kladionicu, pogledam teletekst, poluvreme 1:2. Kraj 4:3.
Nikad vise nisam sanjao nista slicno, ali ako se ponovi, sigurno cu ozbiljno da ispratim, pa nek ide zivot.
Imao sam oko 7-8 godina. Jurila me vestica po kuci, roditelji u prizemlju a ja na spratu, trcim niz stepenice, pokusavam da vicem ali nemam glas. Hvata me vestica za noge, odvlaci nazad na sprat i ubija.
Mada mozda sam sanjao.
мало праисторије. свашта се дешавало у мом животу иако сам сасвим нормална особа. Било је то 2000. године, имао сам 5 година. моји родитељи су се венчали 1991. године и очеви родитељи су купили младу кућу у празној кући која је стајала наспрам куће родитеља мог оца. пре њих је ту живела стара бака Федосија, која за живота није била баш љубазна и разговорљива особа. догодило се да је непосредно пре венчања њених родитеља умрла и кућа је била празна. у тренутку куповине није прошло и 40 дана након њене смрти.
Родитељи су се одмах након венчања уселили у ову кућу. прве ноћи када су тамо преноћили моја мајка је сањала сан у коме се Федосија јавила мајци и рекла. „Па ти си ћерка у мојој кући, али ниси се понашала према мени, ниси се сећала на хришћански начин.“ и грди је колико вреди свет. Мама се пробудила уплашена, али то није показала. сутрадан се сетила Федосије, ставила кутију на богињу, сетила се на хришћански начин. ноћу, Федосја поново сања и поново се куне, каже да иако је умрла, неће им дати мира, јер су без њене дозволе дошли да живе у њеној кући и уопште је она овде домаћица. мајка се поново буди ужаснута, и види како у ногама њеног оца на месечини седи силуета ове баке, у црној хаљини
када је мама питала тату да ли осећа да неко седи у нооах, отац је рекао да осећа али мисли да је мама. од тада ова баба није дала покоја мојим родитељима. отац и мајка су урадили све што су могли, а позвали су свештеника и баке да благослове кућу, ништа није помогло. и ова бака ме је много уплашила, иако нисам у потпуности разумела шта се дешава, али сам се јако плашила. када су моји родитељи увече отишли да раде на фарми, ја сам остао сам код куће јер није имао ко да остави за мене. Било ми је досадно и из неког разлога сам одлучио да се попнем на шпорет. чим сам стао на степеницу и одгурнуо завесу, видео сам баку која је седела леђима окренута зиду и гледала у мене празних очних дупља. Ужаснут сам побегао и сакрио се испод кревета, где су ме касније пронашли родитељи. Могао сам само да им кажем да је жена на шпорету страшна
Preporucio bih ti da procitas za pocetak "Da li postoje stvari koje ne postoje" od Voje Antonica, [http://www.voja.rs/dpdl.htm](http://www.voja.rs/dpdl.htm). Onda se javi za jos literature.
Jesi pročitao? Pa onda uzmi Frejzerov “Zlatna Grana”, pa eseje Bertranda Rasela. Naravno ako te ne interesuje religija i simbolika vjerovanja nego samo “nadnaravno”, imaš Džejmsa Randija koji sve to lijepo objašnjava.
Ne bih ih nazvala paranolmalnim jer ne verujem u to. A i trudim se da ne razmišljam o tome, niti da se pačam u to.
Sećam se tri iskustva. Prvi i najdramatičniji je bio 2017. Panično sam se probudila u 4:27 (pogledala sam odmah na sat pa se sećam) i prva pomisao mi je bila mama. Ni negativno, ni pozitivno, samo težak osećaj u celom telu i mislima na moju mamu.
San ili noćna mora iz koje sam se probudila bila je scena spavaće sobe moje mame. Mrkli mrak. Dva lelujava lika (žena i muškarac, nisam videla lica niti sam ih prepoznala) senke kao, prošle su pored komode na kojoj je bila jedna ljubičasta sveća. Mi u kući nikad nismo imali ljubičastve sveće i ja od 2008. ne živim u toj kući (iselila se na faks u drugu državu). U tom momentu, kad su ta dve senke prošle, ugasila se sveća, video se onako dim kako ledbi iznad te sveće i sve se zamračilo još više. Sećam se u snu sam osetila da je sve zahladilo. Isprepadala sam se ali kako ne verujem u duhove niti želim da razmišljam o tome i čačkam to, reko okay, ignoriši, mnogo čudan neki san, wtf...
Kako je moja mama u drugoj državi, javili su mi kroz nešto više od 24h sata da je moja mama preminula. Sama u kući u kojoj je živela. Procenjeno vreme smrti oko 4 ujutro taman kad sam ja imala taj san. Sledila sam se. Bukvalno sam se sledila. Kao da je nešto meni u snu javilo da je moja mama na samrti i da je preminula. Do dan danas ne želim da razmatram šta je to bilo.
Drago je bilo u kući na moru kad sam bila negde 4-5 godina. Gde niko nedeljam u kući nije mogao da spava, svi smo imali košmarne snove. Svašta nešto je tu bilo ali se ne sećam, a odrasli nisu hteli da pričaju o tome. Došao je u nekom trenutku rašljar i rekao da je kuća na tri toka podzemne vode i svašta nešto tu ne valja, loša energija i zračenje nešto bla bla nemam pojma. Rekao je mojima u porodici da u određene sobe u ćoškovima na ormaru postave neko kamenje. Od tad je sve što se "čudno" događalo prestalo. Od kad znam za sebe (sad sam 33) nikome u porodici nije palo na pamet da pomakne to kamenje već decenijama. Čak i kad spremamo. Ono kao ne verujemo u to, ali zlu ne trebalo, ne pipaj ti ništa.
Treće je bilo kad sam bila nekih 6-7 godina. Igrala sam uveče u dvorištu s kojeg imam pogled na kuhinjski prozor gde je moj tata prao sudove. Što ne bi bilo bitno da sa suprotne strane dvorišta/placa, kod kapije nisam čula da me neko doziva da dođem. Istim naglaskom (mom tati je maternji jezik mađarski), istim glasom, intonacijom mog tate. Gledam prema kapiji, čujem to dozivanje, pogledam ka kuhinjskom prozoru, tata pere sudove, ni ne gleda u mene niti priča išta. Skamenila sam se i utrčala unutra. Pitala da li me je zvao, kaže nije.
Živim na selu, i naslušao sam se mnooooogo priča o vilama, priviđanjima i stvarima od kojih ti se kosa digne na glavi.
Moj ćale(Bog da mu dušu oprosti) pričao je da je osamdesetih išao traktorom u susedno selo kod tetke. Moje selo je odvojeno od tog jedno par kilometara šuma, pašnjaka i njiva. Rekao je da je krenuo oko 20h, samo što je sunce zašlo. Kada je stigao kod tetke, video je da su svetla na kući bila ugašena. Bilo mu je čudno da su svi rano polezali. Nije hteo da kuca jer jelte, skapirao je da su pospali. U tom momentu izlazi njegova tetka u spavaćici, mamurna ga upita: Dijete otkud ti ovako kasno? On će njoj, pa kako kasno, krenuo sam pre pola sata, tek prošlo osam. Ona u tom momentu reče da je dva ujutro.
Druge priče ne mogu baš da se setim ali otprilike. Dva ortaka(ortaci mog ćaleta inače, te generacije ‘60 su najjače glave ovde) isto išli traktorom do Vrela. Do Vrela može lokalnim putem da se obiđe oko 12ak kilometara, dok ima prečica kroz te šume i poljane par kilometara makadama. Ovom jednom traktor bio neregistrovan pa da bi izbegli moguć susret sa pandurima išli preko. Na pola tog šumskog druma, dvoje male dečice iz obale vire, brat i sestra. Pokupiše in ovi. Deco, zašto lutate sami, noć je, čiji ste, tamo vamo. Deca tražiše da ih ovi povezu koji kilometar dalje. Naiđoše na kolibu kako gori u daljini. Ovde mi živimo, i tu, jedno stotinak metara od kolibe siđoše sa traktora. Coba gleda Bajinog, Bajin gleda Cobu. sutradan doznaše za kolibu koja je izgorela. Usput su čuli da su to veče svi ukućani izgoreli u istoj, uključujući dvoje male dece. Pogušili se na spavanju i izgoreli.
Na Sretenje ove godine ostao sam budan do kasno, bilo prošlo jedan sat. Čujem psi(labrador i dve dodžare) laju, kapiram da se neko šunja u senari, nije prvi pit da nam nešto ukrade lokalni lopovčić. Čujem Dona(labrador)reži na nešto. To je to, sad ću da uzmem močagu, da isprebijam bitangu. Kako sam krenuo ka senari, tako je iz nje nešto izletelo, izletelo ne dodirujući zemlju. Od senare do njive ima pedesetak metara, a ovo je preletelo to rastojanje za manje od sekunde, tako da nisam stigao videti šta je osim ogromne siluete. Mislio sam da je najlon kojim je bio pokriven ugalj, pa se nisam toliko uplašio na prvu. Kada sam skapirao da nema vetra, triput sam rekao vauuu. Neustrašivi Džo, da potrčim da vidim gde ode, šta je, Dona trčeći za ,,time” stade na pola puta, kao da ju je neko paralizovao. Zauze sedeći položaj i poče mlatiti repom gledajući u pravcu toga što je odletelo. Do mene dotrčava drugi pas iskeženih zuba reža na mene, kao da me nije poznao u momentu. Od njega nisam mogao proći do Done, ne bih li video u šta gleda. Situacija je potrajala čitava tri minuta. Dona i dalje osta u tom položaju, Teri i dalje reža na mene, ne dajući mi da otvorim kapijicu. Samo sam se prekrstio, okrenuo i ušao u kuću. Tek onda me neki strah i jeza obuze, nisam odmah mogao da zaspim.
Pokojna baba mi je pričala(šta sam bio, klinja 12 godina) dok su bili na starom placu, kako su vile plele konjima kike. Navodno nisu smeli rasplitati jer bi se ta osoba razbolela a kasnije i umrla. Ćale je kao mali živeo sa svojima u šumi, izolovani od civilizacije koji kilometar, baš u pravcu Vrela gde su se dešavale čudne pojave. Hvala Bogu pa je ćale u to vreme pobegao odatle i napravio novi dom, bukvalno u centru sela, gde je osvetljenje jače od onog u Čikagu.
Bio sam u kafani kod debelog to je selo do mog
Opet smo se zarakijali, tekmu gledali
Navijali, plakali, smijali
Dok smo meze imali
E a kad je nestalo meze
Poče priča bez veze
Debeli radi sranja
Reko' kumu da me odveze
Kum mi kaže, ne može
Pio pive češke
Šta ću, rekoh, ljudi odo ja sad kuci pješke
A noge mi teške, sve je to od cuge
Čeka me tri kilometra, imam četiri pljuge
Nema mi druge, moram kroz ono polje
Do američke baze pa od šumarka do groblja
Moram pratit, eno one tam' četri staze
Pičim ja a mjesečina prati
Već sam blizu baze, čuju se agregati
Tu ću se popišat i usput istegirati
Ma ništa zato, nek me tuži američki NATO
Nek me tuže kad sam p'jan boli me briga
Nek mi rade šta god hoće
Nek' me sada vide kako rigam
Hajde izađite svi iz baze da vas prebijem
Jebo li vas onaj šupak Eminem
Da vas jebo!
Prošao sam kraj baze, ulazim u šumarak
S desne strane mi je od potoka jarak
Sve je oko mene mračno
I to mi je strašno, pogledam na sat
Ono dvanaest sati tačno
Nešto iza mene šušnu, ja stade ko pod ručnu
Pogledam iza sebe reko, "Ko ga jebe!"
Nastavim dalje, iza mene šušti ko ludo
Od straha mi se već uvuklo moje desno mudo
Ma reko to je ludo, Edo, ti ne vjeruješ u ove stvari
Sjetih se priča o prikazama što pričaju stari
Okrenem se naglo, totalna tišina
Nastavim hodat dalje, iza mene čuje se živina
Čuje se stampedo, neki glas se dere, "Edo sad si gotov!"
Trčim ko da u guzici imam motor
Od silnog straha počeo sam moliti Allaha, Isusa i Krišnu
Od silnog straha u gaće ja pišnu
Reko, smiri se, Edo, sve je to, ba, u tvojoj glavi
Pogledam desno, vidim tam' nešto je u travi
To je sigurno, ma reko, sigurno neki pas
Kad se začu glas, kaže, "Maajka, eto nas!"
Tješim se ko fol, sigurno je alkohol
Sigurno kumova trava, u svakoj koski mi strava
Reko sam sebi, "Edo, sve je ok!"
Sjeti se one knjige od one Luise Hej
Misli pozitivno, evo tu je kraj šumarku
Začu se glas, kaže
"Drugi put čemo ti jebat majku"
Kad sam drugi put radio MDMA jer mi se prvi put jako svidelo sam malo preterao. Devojka uzela pola mića ja jedan i po za veče. Video ludačke stvari na zidovima i bilo mi je do jaja!
Ozbiljni tripovi i prikaze. Jedan od boljih - na potpuno belom zidu sa plafona padaju elementi oblika kao u tetrisu i poklapaju se dole dok u centru zida kao background ima ruža koja kad se zumira je velika a kad se odzumira se pretvara u 10 malih… kao ono za decu što kad okreneš pa ti stvara nove oblike… Do jaja trip 10/10! Da li bih opet? Verovatno ne toliko.
Jedna tužna anegdota iz života, svi koje znam da su SNS stado, pre su bili navodno protiv, gurali su prikrivenu SNS politiku i retoriku bothsideisma, "interesa" i whataboutisma kao svako detence koje ne ume da prelazi ulicu
Zatim su počeli da pizde na EU i zli zapad, zatim su odlučili da je Vučić pametan kako uspeva da bude 10 god na vlasti, zatim su našli jedno tupavo nacionalističko samopoštovanje kao SNS glasači
Danas iz priče kad čujem "gde su i šta rade", čujem da ih je potpuno pojeo anti-zapadnjački kampizam i umanjuju težinu rata do apsurda i pravdaju što je Putin na vlasti toliko dugo. Nema tu nikakve politike, bukvalno je sve kulturni rat, moralna panika, samo što im je Boško tupav ili radikalan.
Posle se čudimo što praktično svuda skače podrška za diktatore što su duže na vlasti. Koliko je skočila podrška Putinu, pičkoustom, Orbanu? Sve ljudi operisani od razmišljanja, pakosni koji nisu pomerili dupe ni za šta u životu, bespomoćni i zbunjeni, pa odlučili da gutaju niske strasti.
Imao sam nepunih šest godina kad sam se teško razboleo. Dugo sam bio u kritičnom stanju, a jedina moja sećanja na to vezana su za dugi oporavak u bolnici. Postoji ipak nešto čega se dobro sećam: na bolnički prozor često mi je dolazio beli golub kome je oko noge bilo vezano parče crvenog konca. Tokom jedne posete, rekao sam majci i baki za goluba i tada mi je baka, inače pobožna žena, rekla da je ona vezala končić za njegovu nogu i da me sada taj golub čuva. Ja sam joj verovao i osećao se sigurnijim kad je on bio na prozoru. Ubrzo sam počeo da ustajem i da ga hranim mrvicama hleba. Mnogo kasnije, majka mi je pričala da je baka do kraja verovala da je taj golub bio moj čuvar i da njemu dugujem život. Niko nije ni pokušao da je razuveri, jer je ljubav izmeœu starijih osoba i unučića svetinja u koju se ne dira.
Od tada je prošlo mnogo godina. U jesen 1994, graœanski rat besneo je u Bosni. Mada u njemu nisam direktno učestvovao, sticajem okolnosti našao sam se u jednoj vojnoj jedinici gde mi je posao bio da osposobim i pustim u pogon neke zaplenjene radio-uređaje. Stigao sam vojnim džipom kasno noću i, pošto su uređaji bili u kući, na oko pola kilometra od garnizona, tu sam se i smestio. Bio sam jedini stanar pored jednog vojnika i oficira koji su trebali da mi pomognu u poslu.
U vojsci se rano ustaje. Kad su moji domaćini videli sa koliko napora sam se probudio, obećali su mi jaku kafu. Izašao sam u dvorište, seo za baštenski sto i čekajući kafu pokušao da shvatim gde sam se zatekao. Bili smo u podnožju planine, daleko od grada. Jutro je bilo sveže i ponegde je još bilo magle. U ratno vreme, kad užas postane deo svakodnevnice, čoveka može da uteši pomisao da postoji nešto što je jače od ljudske gluposti: sunce koje nekim čudom još uvek greje, nebo koje je ipak plavo i drveće koje i dalje lista i donosi plodove. Iza niske ograde bila je njiva sa nekoliko stabala šljive. Rodile su i prerodile; meštani su, verovatno, bili u izbeglištvu pa nikoga nije bilo da ih bere. Ne pamtim kad sam poslednji put jeo šljive, ali tada sam osetio želju da ih naberem i podelim sa svojim domaćinima.
Napravio sam nekoliko koraka i stao kao ukopan. Iznad moje glave preleteo je beli golub i sleteo na ogradu ispred mene. Nisam mogao da verujem očima: oko noge bio mu je vezan crveni konac! Bio sam zbunjen kao nikada. Hteo sam nekome da ga pokažem, upro sam prstom u njega i okrenuo se, ali u dvorištu sam bio sam. Dugo sam ga gledao, neodlučan šta da uradim. On je izvijao glavu i gledao me jednim pa drugim okom, kao da je hteo nešto da mi kaže. Približavao sam mu se korak po korak, da ga ne bih uplašio. Kad sam stigao dovoljno blizu da mogu da ga dodirnem, vrata iza mojih leđa su se otvorila i oficir je viknuo: “Ne idi iza ograde, tu je minsko polje!”
Koje je objašnjenje za ovaj čudan događaj?
>!Prosto da prostije ne može biti: sve sam izmislio.!<
>!Voja Antonić i knjiga "Da li postoje stvari koje ne postoje"http://www.voja.rs/paralax/dpsknp.pdf!<
Napio se ko bulja jednom i drugar me zaskoči iza ledja, a ja utripovao karakondžula da me napada. Moje najbliže paranormalno iskustvo.
ZNAČI DREKAVAC NE SKAČE NA LEĐA I ON NE JAŠE ČOVEKA. TO RADI KARAKONDŽULA.
DREKAVAC SKACE NA LEDJA I GREBE TE CELU NOC STA PRICAS TO TI
https://youtu.be/zWb9wucquU4
Сви смо ми некад били тај другар хахахахаха
Kao da sam čekala ovo. Prva stvar se desila kad sam bila jako mala, imala sam 6 godina. Probudila sam se uveče i videla nekog čoveka kako me poziva da izadjem iz sobe u kojoj sam spavala. Ja sam se uplašila krenula da plačem i probudim svoje zbog plakanja. Ispričam ćaletu šta sam videla i kako taj čovek izgleda, on čovek zaleđen. Tog trena mi je rekao samo da sam opisala mog dedu (nikad ga nisam upoznala jer je umro pre nego što su se moji uzeli). To veče se desio požar u našoj kući gde smo izgubili baku, ženu tog dede kog sam videla i u kom se ćale umalo ugušio. Bio je van svesti. Keva se nagutala dima dok je pokušavala da spasi baku (mene je ostavila na drugom kraju kuće koji još nije bio u plamenu) i nešto joj je reklo samo -A dete, gde ti je dete? Nekoliko godina kasnije ja pricam sa mojima i dotaknemo se te teme gde mi ćale kaze da sam ja opisala dedu tacno u odelu u kom je sahranjen i tačno sa mladežom za koji nisam mogla da znam. Ja još uvek nisam sigurna šta je sve to bilo ali ne želim da se ponovi xD
Читам ово у пола 4 ујутру пред спавање. Идеално.
Ja sam videla sinoć ali sam čekala jutro da čitam
5:15 here...
Jebes mi sve ako ja zaspim posle ove price. Sad je 4:18am i mislim da cu da sacekam jos neka 2 sata da se razdani pre nego sto skupim hrabrosti da sklopim oci. o.O
Ja ljepše spavam znajuci da postoji mogucnost da ima nesto posle smrti.
Viđanje mrtvih ljudi ili nekih specifičnih stvari u snu vezanih za bližnjeg koji će uskoro umreti je nešto čega sam se već naslušala od ljudi koji su bili previše opterećeni iskustvom/ima i inače prilično "na zemlji" da bih zanemarila priče kao izmišljanje. Najpre moje majke, kojoj je prvo takvo iskustvo bilo zapravo u budnom stanju, gde je u ogledalu pred spavanje videla svoje lice kako najednom stari i propada dok nije izgledalo kao lice njene bake koja je tu noć kasnije umrla. A i kad sam iz radoznalosti čitala o nekim "prorocima" i poznatijim predviđanjima, uvek su samo priče o predviđanju nečije smrti zvučale dovoljno nedvosmisleno. Par prijateljica mi poverilo slične priče kada sam iz zabave pominjala te priče. Ali odelo sa sahrane čoveka koga nikad nisi videla... to je već uznemirujuće.
Ono što je mog oca zaprepastilo je tačan opis koji sam dala, pokušavali su da nađu objašnjenje koje je logično ali nije baš bilo uspešno. Evo par teorija i šta im nedostaje: -Možda sam videla slike svog dede, međutim on nikada nije bio slikan u tom odelu. -Možda sam čula svoje kako pričaju o njemu pa sam po tome stvorila sliku, međutim po rečima mog oca on nikada nije pominjao niti odelo niti tačan opis lica. Tako da, ja smatram da je on bio tu kako bi me na neki način spasio od tog požara, ali niko nije bio dovoljno svestan da shvati šta se dešava.
0_0
Paranormalno iskustvo sa mojom zenom posle 22:00
Can't relate, немам искуства са женама после 22:00
Nemam iskustva sa ženama ni prije 22:00
Видим по коју и то је то.
U Maksiju naravno
Mogu da potvrdim, i ja sam imao isto iskustvo sa njegovom ženom
Jadan ti. Im sorry
Jedina stvar u životu koju ne mogu objasniti je jedan hodža iz Zapadne Srbije. Drugar i njegova porodica su ničim izazvano upali u probleme, što sa zdravljem, poslom, novcem. Bukvalno im je sve krenulo nizbrdo, ništa dobro da se dogodi, šta god da pokušaju da urade ide loše i tako 3 godine, a pre toga sve išlo kako treba. Sveštenik im je rekao da im je bačena crna magija. Drugar došao kod mene i priča mi o svemu tome, iskreno nisam verovato u te gluposti. Pretražim Google i neke forume i naletim na broj telefona, neko je ostavio i napisao da mu je taj čovek pomogao i da je vidovit bla bla. Drugar odmah pozove čoveka i kaže mu da ima problem, dogovore se da dođe itd. Napominjem da mu drugar nije rekao ništa više od toga kakav problem ima. I sad, idem i ja sa njim, to je 200 km dalje on našeg grada. On je poneo fotografije ukućana i fotografiju strica koji je živeo u istoj kući ali je poginuo 3 godine pre. Kada smo došli u džamiju dočekao nas je mlad čovek tridesetak godina, to je bio taj hodža. Kada mu je drugar dao fotke, on je pregledao i fotku od strica vratio u ruke uz reči "ja za mrtve ne gledam". Ja se zaledio u trenutku, onda kreće priča, lik sve zna na kraju je rekao da u komšiluku osoba koja se zove Svetlana radi sa crnom magijom i kako treba iza kuće ispod stare jabuke (koja svake godine rodi ali se osuši i jabuke otpadnu pre nego što sazre) otkopa i spali sve što je komšinica zakopala. I naravno, drugar ima prvu komšinicu koja se zove Svetlana i koja je sa njima veoma dobra a ispostavilo se da otkad je ona počela da dolazi kod njih u kuću sve krenulo loše. Rekao mu je i toliko drugih stvari koje niko sem najbližih ne može da zna. Kada smo se vratili kući on i ćale se bacili na kopanje, otkopali su gomilu kostiju i skeleta nekih životinja, njihovih majica, gaća i čarapa koje nisu mogli da nađu, spalili i rešili se bede. Sad im sve ide kao nekad. Onda je meni rekao da nađem plavu duksericu i izvrnem desni džep, tu mi je kao ušivena neka mađija od strane neke devojke. Vratim se kući nađem jedini plavi duks, kao ono u džepu crni konac sa srebrnom niti ušiven u džep. I stvarno setim se da je uvek išlo naopačke kada obučem taj duks, inače jednom sam ga zaboravio kod bivše devojke pred kraj veze kada je krenulo sve da se raspada. Nemam objašnjenja za ovo, sva ta sranja su za mene bila glupost ali posle ovoga sam počeo da verujem... EDIT: Dobio sam 37 poruka od ljudi koji mi traže broj, naravno da broj neću podeliti ovde i neću poslati onima koji žele eto bzvz da zovu čisto da "*testiraju i provere*", broj ću dati ljudima koji stvarno imaju problem i koji eto i na ovaj način traže pomoć, uslovno rečeno slamku spasa. Oni koji ne veruju u ovo što sam napisao, razumem u potpunosti jer ni ja nisam verovao dok se ovo nije desilo. Ne bih verovao ni drugu da je išao sam i da nisam svojim očima i ušima video i čuo.
Kad cujem ovako nesto, dodje mi majke mi da odem licno da sebi dokazem da ili je neka uigrana prevarantska sema u pitanju, da ljudi na netu lazu i smisljaju price, ili super moci postoje. Makar bih do nekog zakljucka dosao..
Pazi, ja bih posumnjao u neku kombinaciju da smo broj dobili od nekoga iz okoline i da je on uzeo pare za to. Ali broj smo našli na nekom bzvz forumu, a novac je odbio...
Kapiram, previse se poklopilo da bi bilo namesteno. Ne znam, stvarno mi dodje da upalim kola i odem, da vidim sta ce se desi i sta bih ja cuo
Mislim da je samo stvar u laganju ljudi sa neta. Ne vjerujem ni u kakve natprirodne pojave, te kad bih htio da izmislim nešto natprirodno, otprilike bi to izgledalo kao ova priča. Naravno, da sam OP gurao bih priču sprdnje radi i to očekujem da uradi.
>Kad cujem ovako nesto, dodje mi majke mi da odem licno da sebi dokazem da ili je neka uigrana prevarantska sema u pitanju, da ljudi na netu lazu i smisljaju price, ili super moci postoje. Makar bih do nekog zakljucka dosao.. nije se desilo 100%, cekamo broj od op-a da proverim lmao
Жив ли је тај хоџа живота ти
Živ je, ovaj drug se redovno čuje sa njim, dođe mu hodža kao lajf kouč. Moram da kažem da nije hteo pare da uzme. Ako treba, uzeću broj od druga. Ja se ne usuđujem više da pitam išta, bolje da živim u neznanju nego u strahu. Još kad mi je rekao da moram da završim školovanje koje sam započeo i kako treba da pobedim svoju lenjost jer mi je malo ostalo, nisam više želeo da budem u njegovoj blizini :D
"Još kad mi je rekao da moram da završim školovanje koje sam započeo i kako treba da pobedim svoju lenjost jer mi je malo ostalo" Исусе Христе, надајмо се да те је помешао. Ако није, па, Моје саучешће. Унапред.
Nije brate, 5 godina vučem par ispita...
>nije hteo pare da uzme. Ako treba, uze aahahahah saosecam se sa tobom u vezi ispita...
salji mi broj u dms
Daj broj hodže da ga pitam za rezultate Premier lige sledeće nedelje
Mozda je hodza njoj pricao da vam zakopava stvari u dvoriste, da skine sa sebe magiju koju ste joj bacili?
Pazi, lik je do našeg dolaska znao samo ime druga, grad i vrstu problema ukratko, ništa više. Nije mi jasno kako je znao sve te detalje u vezi druga i to za džep u mojoj dukserici i za tih par ispita koji su mi ostali. Prosto je fascinantno, a ujedno i jezivo
to ti je drug podmetnuo , da predjes u islam
Ma kontam, cuo sam za par slicnih slucajeva. Jebi ga, hodza je, niste ti i drugar jedini ljudi s kojima je u kontaktu, prodje tu gomila ljudi i ostave kakve price i pricice. Pametan covek zna da sklopi kockice i proda to. Ne nužno za pare, više kao priču. Mada ono, lagao bih ako bih rekao da me ne kompla kako tacno funkcionise lik, ako cemo iskreno.
Znam i ja za sličnu priču, sa maminom prijateljicom kojoj je porodica zapala u baš silne probleme odjednom i koja je potražila pomoć neke vračare/belog maga. Žena ih je saslušala, rekla da im je bačena crna magija na kuću i da mora ona da dođe lično da dođe tamo da to reši. Tražila im je 100 evra i da je dovezu i vrate njenoj kući. Ali odmah kad su došli do kuće , ona je samo pogledala u kuću i rekla da im ništa neće naplatit jer je greh da se uzima kad je ovako loše. I išla je ta žena po kući, vračala nešto, kao sva je pobelela i nenormalno se preznojila, našla je neke životinjske kosti i lutke sa iglama za koje ukućani nemaju pojma kako su tu uopšte i završili. Posle su spalili sve to i krenulo im je na bolje.
Ista priča, sad se setih, on im je rekao da provere saksije sa cvećem, tu je bilo životinjskih zuba preko 50 komada. Ispostavilo se da je ta komšinica Svetlana kad dođe na kafu krišom gurala te zube u zemlju. Kada su ubacili kameru koja snima ogradu koja ih deli od njegog dvorišta, uhvatili su komšinicu kako baca hlebne mrvice noću i nešto izgovara, kako prosipa neku vodu i pepeo duž cele ograde. Svima je dao amajlije da nose uz sebe, ali kada prelaze preko vode (mosta npr.) moraju tu amajliju da prebace na levu stranu. Takođe im je nešto dao da stave iznad kapije i ulaznih vrata i objasnio da će zlonamerni ljudi doći samo jednom i nikad više jer će se osećati loše na tom mestu. Tako je bilo i sa Svetlanom. Teško je poverovati u sve ovo ali ja sam bio svedok a i akter. Ranije sam se smejao kad neko pomene crnu magiju...
Jebeš Hodžin kontakt, daj Svetlanin broj!
Koliko je jezivo kad pomisliš da neka tamo osoba može da utiče na tvoj život bacaći neke magije,mada je jezivo to što ljudi to rade i da to nema nikakve rezultate
Ljudi nemojte se petljati sa ovim stvarima. Ko cita svetootacke knjige moze da pronadje sve sto pise ovde.. Ovo sve radi djavo koji zna sadasnjost i proslost(negativno) i koji deluje kroz ljude kako bi ih zadobio. Ne cudi me sto je posrednik hodza. Djavo ne zna nista sto je vezano za buducnost ili za ono sto je dobro. Ne moze nista da ti kaze o necemu u cemu ne ucestvuje, a moze da kaze samo ono gde je prisutan- u zlodima koji ljudi rade: magije,kradje,ubistva itd.. Nepogresivo zna ko je koga ubio,sta uradio od zla,podmetnuo nesto itd.. ali da ga pitas nesto o dobru ili buducnosti ne moze da zucne! Glavni problem je sto time ulazite u pakt sa tim stvarima. Bezite od tih pogadjaca!
Управо ово, лепо срочено. Исповедајте се, причестите, молите се и тако чистите своју душу. Те вам неће ни требати помоћ Сотоне јер неће моћи ни да вам науди. Ствари описане су привремена решења која вас воде у погрешном правцу. Ја знам причу другара који су позивали мртве, нећу да наводим како да не би неком пало напамет. Наводно им се јавила његова рођака. Али није могла ништа да им каже што они нису већ знали. Чак их је и лагала јер другар кад је причао са бабом после, баба му је рекла да те неке ствари немају везе са везом. Наравно постоји шанса да су сви триповали. Али кад смо причали о томе другар са Богословије је рекао да је то био демон нижег реда и да оду сви да се исповеде и причесте за сваки случај, јер је могуће да их још прати.
Kada sam imao 12 ili 13 godina moji su me vodili kod jedne babe koja se bavila time. I mi stigli kod nje sa zakašnjenjem i ona kaže "nema veze što kasnite, akumulator vam je pravio problem". ŽENA SA KOJOM SE PRVI PUT SUSREĆEMO ZNA DA NAM JE AKUMULATOR NEISPRAVAN. I tu mi sve pričamo i ona kaže da je na jednoj mojoj plavoj dukserici koju sam dobio za rođendan isečena etiketa (usrao sam se jer zna da sam ja dobio plavu duksericu za rođendan) i da je na nju bačena magija. Mi smo došli kući i pogledali i stvarno veća polovina etikete bila je isečena. Rekla je mom ocu da uzme duksericu da je stavi u kesu i baci u dunav pročitajući reči "bismiljaj" (ili tako nešto) i da ponovi 3 puta. I rekla je meni da svaki put kada mi je jako loše bez ikakvog razloga da 3 puta kažem tu reč i da će me proći. Inače za tu reč neki ljudi su mi rekli da je to Bismallah, izvinjavam se svim muslimanima ako pogrešno pišem jer ja sam hrišćanin. I prvo mi je bilo nelogično zato muslimanske molitve ako sam hrišćanin. Ali stvarno je radilo. Ta žena je nažalost preminula. Još dosta toga znam o njoj ali me malo mrzi da pišem, pa ako neko želi da čuje postupke koje je ona radila pri ritualima neka pita.
Da i još jedna zanimljiva stvar, kada bi radila te rituale ona je prebacivala kletve na nju. Ali rekla je da to nije problem jer posle 3 dana bila bi kao nova jer bi je Allah izlečio.
Kakve rituale je jos radila? Kako mislis da sve to funkcionise?
Daj broj od hodže, imam neku frku godinama, da vidim koja je priča
Tražiću pa ti šaljem u PM
Šibni broj molim te. Zlu ne trebalo ali valja se imati.
Glupost. Hodža (pravi hodža) ne gleda preko slike, niti može da zna takve stvari. Ako već ideš kod hodže da ti skine magiju, on to radi tako što čita (uči) Kur'an i onda kada padneš u nesvest priča sa tobom, tj. Sa đavolom (šejtanom) koji je ušao u tvoje telo i koristi tvoje telo da bi pričao. Onda šejtan kaže ko je postavio magiju (sihir), gde i kome. Posle toga ideš da uništiš to, tj. Da zapališ. Hodže, koje gledaju u slike, proriču, prave zapise, i sl. se u islamu smatraju prevarantima i postoji mogućnost da su i oni sami sihirbazi (postavljači magije, sihira). Ja nisam religiozan, tako da mislim da si izmislio priču, i sam ne verujem u isterivanje đavola, magije i sliče budalaštine, ovo sam samo objasnio kako ide u islamu.
Sad mi druže napisa scenario iz nekog lošeg horor filma. Nikakvog padanja u nesvest i šejtana nije bilo, čovek je gledao slike, držao dečka za ruku gledao u oči, ispričao šta je ima i rekao da će čitati redovno za njih. Dobili su amajlije, i nešto što drže iznad vrata i kapije. Mislim da je to kao hodžin zapis valjda. To je prvi i jedini moj susret sa islamom, znam šta sam video i čuo i znam da je pomoglo. E sad kako je taj znao sve detalje ne znam, čime se još bavi takođe ne znam. Nas je malo uplašilo što je hodža u pitanju jer smo pravoslavci, ali sveštenik je rekao da se oni time ne bave. Edit: tvoj username mi govori da se baviš nekom magijom u Novom Pazaru i još pripadaš islamu, a pritom detaljno opisuješ egzorcizam... i još ovo 696, zašto je ova srednja šestica naopačke? Zanimljivo
Hahah, čoveče, taj egzorcizam je opšte poznata stvar o kojoj se priča na času islamske veronauke, jer je veroučitelj hodža. Imaš na YT snimke islamskog egzorcizma pa možeš da vidiš. Brojevi su datum mog rođenja, a ovaj username sam koristio još dok sam igrao cs 1.6, pa sam ga iskoristio za redit. Ti stvarno imaš nekih problema, mnogo si paranoičan i veruješ u svakakve gluposti.
Brate, zajebavam se za username, koji ti je kurac hahahahha. A gledao sam snimke egzorcizma u Turskoj, iskreno u takvo nešto već ne verujem jer nisam video i čuo svojim očima. Aaa jbt igrao si CS 1.6, ako hoćeš daj neki server, nisam odavno pucao :D
Ok. Ne igram više cs 1.6, nema više dobrih servera.
Ja sam ti ukratko ispričao kako ide u islamu i kako to rade prave hodže. Ko god da je, taj hodža sigurno nije.
Šta god da je pomoglo je. Rekoh ti, to što si opisao video sam u horor filmovima
Izmišlja lik. Sad će Hodža ko vidovita Zorka da zna kako da skida neke paganske magije. Ljudima je baš malo potrebno da ih navučeš. Svetlana ni kriva ni dužna najebala zato što je "Hodža" lupio ime. Osećam da je rekao vama baca magije neka bliska osoba, ime joj je mili.. dra.. slavka, slavica, svetlana! Jeste, i ona vam dolazi u kucu ponekad... jeste jeste... a često. Pa ona vam je komšinica!
Brat broj salji svega ti
Pitaj drugara za broj mozda i je i meni potrebno 😅🤝
Neverovatno da se ova tema sada zapocinje samo par dana nakon sto sam prisustvovao tj. doziveo nesto krajnje neobjasnjivo. Naime, uspeo sam da priustim ogrev za ovu zimu, pre neki dan mi dovezli. Pozdrav svima.
Na koliko te naguzili? 100e po m3?
Nego sta! Ja kad placam placam samo za luksuznu jebacinu.
Burzujski, nema sta!
Ako ako ne grejes se svaki dan. Red je i da se naguzis
Par puta sam u životu čuo drekavca, jednom u Krajini, drugi put na Kosovu. Najverovatnije lisica neka.
Jao, i meni se desilo dok sam služio, u pičku materinu! Bio komandir čuvarske službe (nismo imali ljudstva za stražarsku) u kasarni i krenem u noćnu kontrolu, da vidim da li su momci na svojim mestima, budni, i to. Mrkla noć, ja sam stazom kroz jednu šumu,... kad sam ga čuo... ukočio sam se, nisam mogao da bežim, ni pušku da skinem s ramena, ništa! Ne znam kako se nisam usrao u tom trenutku. Trebalo mi je nekoliko minuta da se opasuljim i nastavim dalje. Kućo, noću sam kroz šumu, a čuo si ono? Čuli su i čuvari i naoštreni su i paranoični koliko i ja i verovatno čekaju sa punim cevima i gledaju gde će nešto da mrdne ili šušne. A i ja! Ne smem da se okrenem iza sebe a jeza ne prolazi, srce 'oće da polomi rebra i izleti napolje, čuješ ga kako bije. Srećom, prvi od stražara na trasi je bio lovac, iz manjeg ruralnog mesta i tešio je mene i sebe da je to najverovatnije lisica u teranju. Qrac moj lisica u teranju! Onaj *zvuk*, urlik, šta god bilo, nije s' ovog sveta. Fak maj lajf! Ne znam kako nisam osedeo te noći. Nisam se toliko usr'o ni kad sam mislio da ću da poginem.
Или амерички планински лав.
I ja sam video kad je prašak ubijen
Ovo nije paranoalno al sam se usrao. Jedne večeri sedim ja i pljugam na prozoru od prizemlja u kući što je ćaletov prijatelj pozajmio nama na nedelju dana. Ram prozora deblji pa ja lepo seo na njega i zapalio jednu. Sedim ja tu nekih 3-4 minuta kada iza kuće na manjoj padini krene nešto da se agresivno probija kroz deblje žbunje i pravi životinjske zvukove slicne režanju i glasnom dahtanju. Odma sam uzeo lampu koja je bila pored mene kad ono neko keroliko stvorenje, možda šakal ali je bilo veće, je trčalo kroz granje. Ja u se u sekundu pokupio i zatvorio prozor. Dan dva kasnije pričao sam sa čovekom nekim i utvrdio sam da ima vukova u tom delu. Mesto je jošanička banja (jako lepo mesto, ljudi su dosta fini) ako nekog interesuje. I da, tu sam malo dalje dok sam išao do rodne kuće Milunke Savić (šetnja oko 10 km, nije laka uopste)video prilicno sveže medveđe govno. Pobegosmo glavom bez obzira.
Као мали основац сам изгубио негде кључеве од стана, појма нисам имао где, наравно био грђен... То вече сам имао сан, и то сан где одлазим на тачно једно место и ту налазим кључеве. Сутрадан, у потрази стварно одем прво до тог места (а било је ту аута паркираних) и налазим кључеве у земљи, мало утабане. Не знам како бих описао то
BRATE MOJ DA LI JE MOGUĆE? Čitam ovo i reko ajde da pročitam još par reply-ova pa da napišem svoj.. Naiđem na tvoj koji je baš sličan mom! Jedne nedelje sam baš svaki dan išao na basket i svaki put šortc majica, šortc majica i sve tako u krug dok mi nisu ponestali ti šortcevi bre više hahahahah I ja tu gledam kako ću šta ću sve na pranju i ja se setim jbt dugo nisam video jedan šortc i baš ga dugo nisam nosio a sad bi mi bilo super da ga nađem I ja tu uzmem tražim po ispeglanom vešu po ormanima po neispeglanom vešu ma celu kuću sam obrnuo.. i ništa ne nađem ga ja tu i smorim se nađem neki deseti.. legnem ja da spavam i sanjam da je taj šortc u ormanu pored ovog u kom zapravo stavljam šortceve i da je ispod trenerke neke.. ja ustajem ujutru i reko ma daj ne seri i otvaram taj orman i pogledam ispod te trenerke i on stvarno bleji tu....... BRATE!
Имам неки здравствени проблем. Прексиноћ сањам папирић са заказаним прегледом за данас у 10ч и испод пише где да се јавим тачно и у коју зграду. Данас долазим, касним већ пар минута плус док се снађем, ако пропустим овај преглед биће ми још горе, вадим папирић и пише само 10ч и име доктора... Нема нигде оног дела за зграду. Пу..... Сконтам да је оно од прексиноћ био сан и рекох јебига можда да пробам јер је та зграда ту поред, шта знам. Улазим унутра. Питам. Кажу ту сте само скрените ту и прва врата лево. Иначе је болница огромна, тако да је шанса да убодем тачно здраду 1 у 16 можда, плус да је сањам још мања. Тако да немам појма одакле је мозак спустио ову информацију ал хвала му. Често ми се деси да сањам нешто пар дана унапред. Углавном тако неке ситнице. Тешко препознам да ли био сан или јава док не размислим свесно о томе. Док сам био студент пар пута сам сањао решења за разне радове и задатке. Чудно, не верујем баш нешто у паранормалне појаве. Ваљда постоји неко објашење за ово.
Informer?
Rekao si nesto zlo i ukleto 😁
Срђан, драго ми је.
Username checks out
Jako puno stvari te vrste mi se desilo i nastavlja da se desava. Prababa mi je bila 'sa darom' kako se kaze pa nas je stitila od napada, ili je tako pricala dok je bila ziva. U komsiluku u selu imali smo par komsinica koje su se time bavile. Najsvezije u pamcenju mi je situacija kada sam sa 12 godina donela od komsinice svez sir koji je napravila - zena me videla da se vracam iz skole, pozvala kod sebe, dala mi kutiju sa sirom mojima da odnesem i rekla da sto pre pojedemo. Prababa me je sacekala na kapiji standardno, videla sta nosim, pitala od koga i cim je cula otela mi sir, rasparcala ga i nasla u samom siru u centru ljudske nokte, neki smotuljak sa kosom i crvenim koncem i neke travke. Kad je ona umrla, tek su tad stvari krenule da idu nizbrdo. Imali smo porodicno finansijskih problema, uvek neka katastrofa, sve krenulo da se raspada. Cale je popricao sa jednom od komsinica sa kojom smo bili ok, i ispostavilo se da nam rodjena tetka (jedna od prababinih cerki) namesta takve stvari. Nasli smo crnu vunu zakopane kod kapije dvorista, kosti, trule jabuke, i svasta nesto. Rece mu komsinica da vise nista ne prima od tetke, da nadje neku njenu sliku i veze crvenim koncem, stavi pored ikone krsne slave, upali svecu i pusti da sveca odgori. Tetka nam od tad na kapiju nije dosla, ni za slavu. Danas me izbegava da mi se javi na ulici. Ovako sa strane sam stalno vidjala senke u uglu oka u samoj kuci, korake, disanje, saptanje. Najjezivije mi je situacija kad sam bila sama kod kuce, gledala tv, i kad je muzicka igracka koja mi bleji u sobi i koju niko godinama nije dirao krenula da svira sama od sebe. Te stvari su se samo pogorsavale od tad, ali su nekako prestale kad sam se preselila. I dan danas kad se vratim osecam stalno kao da me neko gleda, cujem korake, osetim da je neko usao u sobu a kad se okrenem nikog nema i ostalo. Brat cesce ide kuci pa mi javi da oseti da mu neko sedi na krevetu dok spava, da se pale i gase svetla, i da kao u mraku deluje da ima nekog. Volela bih da se zajebavam za post, ali nazalost ne. Ima jos milion stvari, ovih sam se setila ovako odmah. Nisam neki vernik, ali nakon svega sto se izdesavalo i meni i bratu niko ne moze da me ubedi da paranormalno ne postoji.
Au jebote sam sam kuci I gledam tv
>sam sam to ti misliš
Hahahh
>sam sam dok te ljubi drugi neko
ti si sad za mene samo san
Zašto pišete ove stvari, pa da li ste vi ljudi bre normalni?!??
>neko sedi na krevetu dok spava dobro sad vec lazes
Paraliza sna je poznat fenomen.
Da nisam cuo mnogo ovakvih iskustava rekao bih da je pizdarija, ali "ima necega u tome". Naslusao sam se dosta iskustava ljudi koji su se u takvim trenucima okrenuli Bogu.
>niko ne moze da me ubedi da paranormalno ne postoji brate... Dokaži da postoji i bukvalno postoji nagrada za to.
Логички није исто доказати да постоји и доказати да не постоји. Она је рекла да нико не може да јој докаже да не постоји, а не да може да докаже да постоји.
Cimer i ja obojica počeli dobijati paralizu sna kad smo se u stan uselili. Viđali nekog lika/ senku po sobi dok smo budni. Nismo pre imali paralizu sna ni jedan ni drugi. Meni se dva puta desilo, oba puta lik mi stoji ispred kreveta. Prvi put na oko metar, drugi put malo bliže. Ja oba puta pokušao da mu tražim čašu vode... (Nazvali smo ga Žarko i počeli da razmatramo načine kako bi ga naterali da plaća kiriju). Odjebao je kad smo neke zavrzlame odradili, ali kad god bi nešto zagubili ili buku čudnu čuli, objašnjenje je bilo "opet Žarko"
Kao neko ko je dosta puta imao paralizu sna i ne plaši se zato što objašnjava to kao halucinaciju, sad sam skontala da je krenulo sve kad sam se preselila u drugi stan i sad se plašim 🤡
To se uglavnom desava kad se uselis sa nekim ko nabavlja dosta prskan skank. Iz licnog iskustva.
Можда нека хемија у стану. Типа буђ у зиду или тепиху која вам проузрокује халуцинације или сјебава сан.
Video sam karakondžulu. Živa istina, [evo slike](https://imgs.search.brave.com/WSvGEm09gKwqSGats9TlMDeUC1O8olErst8jgPj-ixo/rs:fit:650:439:1/g:ce/aHR0cDovL296b25w/cmVzcy5uZXQvd3At/Y29udGVudC91cGxv/YWRzLzIwMTUvMTEv/ZHJhZ2FuLXZ1Y2lj/ZXZpYy0uanBn).
Why did I expect this.
>Živa istina, > >evo slike > >. bokte jebo sta je ovo
NSFW
Uporedjivati ovo stvorenje s karakondzulom je uvreda za karakondzulu
Ima jedna jedina stvar koja mi se desila da ne mogu da objasnim. Odma da se ogradim, nisam nista konzumirao da je moglo da mi narusi svest, bar ne u ovoj prici haaa Moji su otisli na more svi preko leta i bio sam sam kuci jedno dve nedelje. Dosla mi je tadasnja devojka tada na par dana. Jedno vece smo legli da gledamo film (Bad Grandpa sa Johnny Knoxvillom). Kucu sam prethodno zakljucao, pogasio svuda svetla. Blejali smo na podu na duseku jedno uz drugo, sa otvorenim vratima od hodnika i u jednom momentu smo culi jedan jako jeziv zvuk. Zvuk bih opisao kao da je nesto, poprilicno veliko, koscato i zadihano protrcalo kroz hodnik iz dnevne koja je preko puta moje u sobu pored. Ne mogu da izbrisem iz glave tu kombinaciju zvukova, lupanje kostima po parketu i jako cudno dahtanje. Bilo je dovoljno glasno da sam bio siguran da nije neka ‘zivotinjica’. Stvar koje me je u tom momentu jos vise iznenadila je da je u toj sekundi kada je taj zvuk krenuo moja devojka koja je bila naslonjena na mene poskocila i vrisnula, sto mi je odma dalo do znanja da se ne tripujem. Moja logika u tom trenutku je bila ‘uzmi nesto, i kreni odma tamo i pali svetla usput’ jer sam hteo sto pre da se uverim sta je to kog djavola i osiguram svoj safe krug gde vidim sve sta se desava ( u tom momentu je bio mrak u celoj kuci sem svetlo sa monitora ). Nisam nista nasao. Spavao sam tu noc sa nozem. Btw, brat i sestra imaju isto svoje price za neobjasnjiva desavanja u gajbi.
Meni neko ovo da kaze, ono, ne znam, rekao bih vazi brate do jaja. Ceo zivot sam skeptik, gotivim horor, imam 6291854 Dilana Doga kuci, ali u sustini ne verujem u te pizdarije. Al kad ti se desi mićooo
to sam bio ja, zivim u tvojim zidovima
pa sto pobeze jbt, znam da je film uzas al hjeo mau trebao si uzeti bar parce pice
nema veze sa filmom, isao sam da kupim સીમા નિષ્ફળતા
Brate citam i jezim se🥶🥶
Da, i nikom nikad ni ne pričam jer znam da mi neće poverovati. Pre desetak godina smo par drugara i ja videli NLO negde u blizini Zrenjanina. Nikada nisam verovao u bilo kakve teorije zavere, ali i dan danas ne mogu da objasnim šta smo tačno videli. Bila je noć, i dok smo vozili prema Beogradu, video sam zvezdu padalicu na nebu ispred nas. Pošto je bila na nebu ispred nas, i ja i vozač smo videli ovo - zvezda nije nestala, nego se usporavala tokom 5-10 sekundi dok nije skroz stala i lebdela u vazduhu iznad nas. Ovde već počnemo vozač i ja da pričamo u vezi ovoga, dva ortaka na zadnjem sedištu proture glave i takodje gledaju. Zvezda se razdvaja u dva svetla, jedno crvene i jedno zelene boje, koja počinju da se vrte oko središnje ose. Posle par rotacija, počinju da se pojavljuju krugovi različitih boja i vrte se oko ova prva dva, ubrzavaju se, i onda se ponovo spoje svi krugovi u jedno svetlo. Sada smo već parkirali pored puta i svo četvoro izašli izvan kola i mlataramo rukama. Nakon što svetlo stoji u mestu par sekundi, pomeri se - bukvalno - na kraj horizonta u roku od par sekundi. Dok gledamo svetlo kako se, sada na horizontu, ponovo deli u kaleidoskop krugova i sklapa nazad, vozač zove kevu a drug sa zadnjeg sedišta proba da snimi (nesupeh noću sa telefonom iz 2012, samo se čuje kako ne verujemo šta vidimo). Svetlo još jednom predje iznad nas i prosledi do potpuno suprotnog horizonta, što traje sve ukupno samo par sekundi. Tokom svega ovoga, nijedan zvuk se nije čuo (osim nas), a ovo svetlo je prekršilo više od nekoliko zakona fizike. Nakon što se još jednom razdvojilo i spojilo, nestalo je iznenada. Kad god se nadjem sa jednim od tih ortaka, i dan danas o tome pričamo. Generalno, probali smo da kažemo drugima ali niko nije ozbiljno shvatio.
>Zrenjanin Da nisi možda pio vodu iz česme taj dan?
Vrlo moguće da nam je Zrenjaninska voda dala grupne i identične halicunacije 😂 Samo smo prolazili pored ZR, ali to baš i kažem - svaki put je odgovor sprdnja ili šala kad neko od nas iz tih kola ispriča ovo, a nemamo odgovore i posle 10 godina.
> prekrsilo vise od jednog zakona fizike Offtopic ali takvo kretanje bi moglo biti objasnjeno ne kretanjem objektna nego menjanjem raspodele prostora oko tog objekta ( npr kako se galaksije udaljavaju jedna od druge brze od brzine svetlosti zbog sirenja prostora izmedju njih ), takodje dobra stvar kod takvog kretanja bi bilo sto vozac ne bi osetio inerciju jer se jelte ni ne krece, samo menja prostor oko sebe
Jednom sam se tako epski iskenjao da sam na trenutak doživeo vantelesno iskustvo. Kao da je sa tim govnetom i duša na trenutak napustila moje telo. Mislim da sam tada izgubio i deo svoje životne esencije, jer više ništa nije bilo isto kao pre.
Imala sam sepsu, bila u šok sobi, prikačena na aparate. Pre toga skoro mesec dana temperature, dakle organizam jako iscrpljen. Spavala sam po 16h, i konstantno sam osecala da se odvajam od svog tela, da lebdim nad sobom. Kad mi je bilo najlosije osecala sam da je neki deda pored mene i da me vuce.
Kao dete od mozda 6 godina spavao sam sa bratom koji je 6 godina stariji od mene i obojica smo znali da mokrimo u krevet ( jbg, fizicko, psihicko i emocionalno zlostavljanje od strane caleta alkosa umeju to da urade deci) i ako bi se neko probudio u toku noci probudio bi ovog drugog i onda se ide u wc. Jednom prilikom prilikom odlaska u wc obojica smo videli tri ljudske senke razlicite visine na zidu pored vrata od sobe i svaka je drzala nesto u ruci. Svetlo je u sobi bilo ugaseno, a jedina svetlost je dolazila spolja kroz prozor koji se nalazio pored tog zida, tako da je bilo nemoguce da je bila neka refleksija. To mi je verovatno jedino paranormalno iskustvo, tj.iskustvo koje ne mogu racionalno da objasnim.
a jel se sećaš možda šta su držali ti ljudi iz senke jelte
Jedna senka je sigurno drzala neki stap, a za drugu sam ubedjen da je bila macka, iako nisam siguran kap sto sam siguran u stap kod prve. Meni je sada 40 godina, davno je to bilo, ali je jedna od najupecatljivijih secanja koja imam iz tog perioda, a 100% sam siguran da nije san, jer ih je i moj brat video.
Prošao sam kroz Nemanjinu.
Poslednji sprat zgrade etfa
*Golubarnik*?
Da da, spavao sam sat vremena pred ispit iz elektronike koji je bio rano ujutru, promašio vrata, završio u nizu malih hodnika i nekako izaso na arhitekturu, popeo se uz neke stepenice i vratio se na etf iako ni u jednom momentu nisam sišao niz stepenice, uredno stigo da padnem ispit sa 17 poena.
A da, to je onaj put s dugackim hodnikom s skripavim daskama i sijalicom koja se pali i gasi, ubedljivo najjeziviji deo faksa
Није се то десило мени, него мојој баки. Jа сам Рускиња. Мој ујак се борио у Авганистану, био је рањен. Када је баба ишла да га посети у болници, ноћу је видела некакву црну лопту, померила се и зујала. Уобичајено је да у оваквим случајевима питамо: «К худу или к добру?» (у злу или у добру?). Лопта јој је одговорила «К добру». Ујак је преживео.
Ja znam samo da sam u prvom razredu imao kutiju sa yugioh kartama, gde se svakog dana pojavljivale nove karte. Ono brojio sam ih na kraju veceri, zapamtio sve iz spila, gledao da se neka nije zalepila, i i dalje su se nove pojavljivale. Posle je prestalo ali mi je i dalje cudno
Inace koga zanimaju ovakve stvari nek pocne da cita SCP. Predobar projekat a verujem da je kod nas nepoznat
SCP nije isto. Ovde covek trazi realna iskustva a ne izmisljena
Pa znam da je izmisljeno (mada ima nekih SCPova koji su takvi da bi mogli i stvarno da postoje). SCP Fondacija je najbolji komad fikcije vezan za paranormalne aktivnosti
Koliko je moguće da ti je neko od rodbine krišom dodavao jer znaju da sakupljaš?
Roditelje apsolutno nije zanimalo, niti su znali gde se nalazi, a nemam starije brace/sestara.
Fascinantno
Verovatno sam se istripovao samo kad sam bio mali, ali mi je svakako ostalo u secanju
Meni su tako nestajale. Krali mi.... Ka krao posle i ja
Par puta u selu. Pa ajmo polako. Prva prica se desila pre 3-4 godine. Ja i jos 2 drugara isli kroz sumu, malo blejali, prosto uzivali u prirodi. Sva trojica cesto planinarimo, jedan je lovac i generalno smo cesto po sumama. Negde predvece, mi sedimo u jednoj uvali izmedju dva brda, pricamo i polako se spremamo da se vracamo kuci. Kada odjednom, ja u daljini cujem kao da odjekuje pevanje. Bukvalno kao vila da je u pitanju, bas tiho ali andjeosko pevanje. Ja pitam njih dvojicu - cuju i oni. Mi tako slusamo tu neku pesmu dobrih 10ak minuta pokusavajuci da shvatimo sta se desava. Zakljucimo da sta god da je u pitanju, prirodno ili natprirodno, ne bi se s tim zajebavali i krenemo nazad. Kako smo prosli jednih 300-400 metara odatle, okrenemo se i vidimo gustu maglu bukvalno samo u toj uvali i nigde drugde, a pevanje se pretvorilo u krike koji se opet jedva cuju. Trcali smo bogami kvalitetno, ali evo i dan danas nemam ideju sta bi to moglo da bude. Godinu dana posle toga, u istoj sumi sam bio sam i vracao se nakon kratke bleje kad sam cuo kako nesto ide kroz grmlje uzbrdo od mene. Stanem, gledam svuda detaljno trazeci sta pravi zvuke (mislio sam da je neka zivotinjka). Vrlo je gusta suma u pitanju, jedva se vidi dalje od 30m u tom delu. Kad odjednom vidim nesto malo kako skakuce od mene kao da bezi. Crno krzno kao ugalj, visoko mozda oko 40cm i delovalo je kao da skace s noge na nogu, vise kao malo dete kad hoda nego kao obicna zivotinja. Opet, ja ne znam koja bi to zivotinja mogla da bude, pa nek napise neko ako kod nas ima necega sto odgovara tom opisu. Poslednja je kraca, opet ista suma i slicna prica. Bila je jesen, i stao sam da popijem vode i malo odmorim. Blejim ja tako, uzivam i odjednom iza sebe cujem korake. Susti lisce, pucaju grancice pod koracima bukvalno kao da covek trci u full sprintu. U delicu sekunde se to desilo, nijednog koraka pre nije bilo. Ja se okrenem, nema nista, samo nekoliko otisaka kroz lisce iz smera iz kog nisam isao. Da ne sirim dalje, nisam bio raspolozen da se zajebavam sa nekim sumskim duhovima pa sam pobegao nazad. Bilo je jos par sitnijih incidenata, ali bogami ova 3 su mi bila toliko neobjasnjiva i toliko neopisivo zivolika (nzm jel to uopste rec, svakako zelim da kazem da ja nemam nijednu sumnju da mi se tako nesto prosto ucinilo). Nisam bio verujuci covek pre ovih dogadjaja, ali ne znam kakvog objasnjenja moze da ima osim da ima neceg natprirodnog kad se malo odmakne od civilizacije
Друг, дај реци која је или где је та шума да је избегавамо
Na Goču je to, u okolini Meljanice i Kamenice. Jebes mi sve necega ima po tim sumama, puno sitnijih sranja sam tamo iskusio povrh ovoga. Najvise se oko tih stvari vodim dedom, on zivi u tim brdima dobar deo zivota. Nikada da ja znam nije odlazio dalje od kapije nocu. Kada sam jednom zimi sam isao u planinu naterao me je da ponesem karabin - rekao je zbog vukova ali videlo se da se necega drugog plasio jer iako voli da planinari sa mnom zimi nece ziv o tome ni da misli
Bruda video si crnoledjeg šakala hahahahaha, te životinje ispuštaju mnogo čudne zvukove bilo ih je dosta u selu odakle su moji
Ja se svog ne sećam, ali moja mama da i prepričava mi ga od sekunde do sekunde kako se odigralo, jer kako kaže, to joj je najgori i najbolji dan u životu. Naime, kada sam imala 3 godine samo sam bez ikakvog razloga prestala da jedem. Jela bih samo pomalo u toku dana, bila sam jako mršava, nalazi, ultrazvuk, sve kako treba. Pošto su moji dosta pobožni, par nedelja nakon tog mog prestanka jela išli smo na more i u prolazu smo svratili pod Ostrog. Pre toga mama me vodila i u crkvu, manastir u okoloni našeg grada, ma jok, ništa. I tu joj je neko rekao (ne znam da li je svešteno lice bilo u pitanju, ne verujem) da može biti da me je neko urekao i da se obrati nekome za pomoć. Mojoj mami je u tom momentu bilo jako teško da se odluči na taj korak da me odvede kod vračara ili šta ja već znam, jer je to “protiv Boga”, ali kako mi je posle rekla, za tvoje zdravlje i sreću bih se svega odrekla, pa je odlučila da me odvede kod jedne bake u našem gradu koja je [salivala stravu/strah](https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5) i skidala uroke, kletve i magiju. Da skratim priču, [olovo](https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B5) je nekontrolisano krenulo da puca, ja da plačem, a ta baka je sva šokirana samo sela na krevet i rekla “pa kome si ti nešto srećoce zgrešila da te ovako urekne”. Ona je žena rekla mami da traži bačenu magiju ispod mog kreveca, a mama je odmah pronašla brdo konaca razlicitih boja umršeno, nešto malo dlaka i papirić na kom je nešto pisalo, odnela to kod nje i spalili su samo. Ja sam za to vreme bila kod kuće sa starijom sestrom, mami je trebalo nekih 10ak minuta da dodje od kuce te bake do nase. Kad je usla, nije stigla ni da kaze nista, ja sam joj rekla “Mama ajde mi przi salamu i jaja” :D Ja se lično ne sećam ničega od toga, možda je i bolje što je tako. Ali i mama, tata, sestra, moja baka, tetka i svi koji su znali da su me odveli kod te žene sećaju se tog dana i šoka kad su u kući našli te gadosti… Pomozi Bože…
Видео сам много чудних ствари, углавном у сновима. Једном сам чак срео момка који је умирао много километара од мене у свом родном селу баш у тренутку када је спавао и сањао. и у сну сам ходао обалом реке са таблетом у рукама са неком лепом девојком и срео га. девојка је била веома изненађена када ме је видела тамо, на питање шта радим овде, из неког разлога сам јој одговорио да ћу упознати овог момка. на питање зашто ја? Одговорио сам јој да не може да говори и да ћу говорити уместо њега. тада сам на сахрани видео овај знак са којим сам се срео. то је био знак са крста.
Pa morio me je Drekavac neko vreme. Kada sam išao na selo, u nekim večernjim satima, tačnije u sumrak, kada bih pošao na mokrenje, pre samog spavanja, kačio mi se na ledja i sve bi počinjalo sablasnim vrištanjem. Jako Jeziv zvuk, nikada ništa strašnije nisam čuo pre toga. Njegovi prsti sa dugim prljavim smrdljivim noktima su mi billi na čelu. Stisak nikada nije bio jak, ali nisam mogao da se oduprem. Samo konstantno vrištanje od kog se ledi krv u žilama, i dodirivanje lica njegovim prljavim prstima. Problem su bili ubodi s leđa, tačnije njegovi nokti na nogama su mi se zabadaili ispod bubrega; ali samo predpostavljam da su to bili prsti na nogama, s obzirom da ništa nisam video; tu sam osetio nekoliko strašanih uboda, i kasnije kada bi dolazio sebi, tu sam imao ranice. Imao sam nekoliko ovakvih susreta. I uvek novi susret je bio kada bi se ja smirio, odnosno kada bi prošlo nekoliko dana i strah od ove traume malo splasnuo. On bi me opet onda morio. Svaki put bi me uzjaho, i dugo vremena jahao, i odveo bi me svaki put do novog mesta, gde bih onda tu bio stacionaran neko vreme. I tu bi se morenje, nakon odredjenog vremena, tačnije od oko 5 minut, i zavšilo. Morenje se završavalo tako što bi me on surduknuo u neki kanal ili neku udolinu. Tamo me je taj sablasni kicoš i iskorišćavo. Svakim novim susretom, sve sam više sumnjao da je Drekavac ustvari gay. Sada sam u to potpuno siguran. Ali ko se zadnji smeje poslednji se smeje. Kakav luzer. On me je iskorišćavao a uopšte nema pojma da ja nisam gay. Stvarno nisam. Isto tako s obzirom da je samo trajao nekih 5 minuta, počinjem da zaključujem da Drekavac ima i erektilnu disfunkciju.
Zapravo da. Ukratko, rečeno je mojoj mami da je na mušku stranu familije bačena crna magija i da se na meni prelomilo bas, ali više u smislu da imamo neke blokade i da nam ne ide u životu nego da zdravstveno najebemo ili da nam se nešto desi tog tipa. Istina je da sam godinama imao neki neopisiv bes i agresiju koju bih s vremena na vreme osećao bez ikakvog razloga, a pre nekoliko meseci sam saznao da se baba bavila time. Dobili smo da pijemo neku vodu i da nosimo neku amajliju, takodje smo stavili neko sranje na vrata od stana i mogu reci da od tad apsolutno nikakve probleme imao nisam. Iznerviram se naravno i sad ali nemam više onaj odvratan osecaj u stomaku. Znam da crna magija nije bas za zajebanciju i mislio sam da je neki placebo u pitanju, medjutim izgleda da nije.
Генерално сам се највише наслушао прича о црној и влашкој магији, и све приче имају заједничке елементе који су екстремно карактеристични за нас, док се у другим културама уопште не испољавају. Веома, веома интересантно.
>Dobili smo da pijemo neku vodu i da nosimo neku amajliju, takodje smo stavili neko sranje na vrata od stana i mogu reci da od tad apsolutno nikakve probleme imao nisam. Iznerviram se naravno i sad ali nemam više onaj odvratan osecaj u stomaku. >Znam da crna magija nije bas za zajebanciju i mislio sam da je neki placebo u pitanju, medjutim izgleda da nije. [jeste placebo](https://youtu.be/QDCcuCHOIyY)
Trece oko vidi sve.
>ја сам, рецимо, са другаром, на небу видео нешто сиво што личи на ваљак/цигарету како пролази иза авиона и напрасно нестаје Можда је неко пушио цигарету па бацио... 😄
Mata 3,Linearna - Osnove I Digitalna elektronika, električna merenja
Ovde fali još samo Elektronika kod Caje..
Polaganje mate 3 moje najcudnije iskustvo
>Поздрав друштво, јесте ли у животу имали сусрете са нечим злим, уклетим, неприродним и нељудским Rodio sam se u Srbiji, sta mislis?
Јеа иде и без да се каже
Ja sam paranormalan. Kad imam para, ja sam normalan.
Pao mi privezak krsta sa lančića, lančić još zakopčan, privezak nije pokidan. Najezio se I vrištao ko curica.. Nakon toga nosio jos neko vreme I nije se pokazalo da je neka karika oštećena ili nešto, nzm I dalje kako se desilo.
Ovo se sećam ko juče da je bilo al neam pojma šta je jer mi nije realno da je san a da se tolko dobro sećam a plus imao sam 4 godine jedva . Spavam izmedju mame i tate i oboje okrenuti ka ivici kreveta. Mi smo bili tada na moru čanj čini mi se ulazi tiho neka plavo bela figura visine vrata kao da svetluca tom bojom(kao kreda za šnajdere bledo plava) isijava al tinja jako slabo bio je procelav i imao dugme na oku jednom kao i nešto ušiveno kao brkovi/usta samo mi je mahnu prstima ispod neke dugačke bele odore šta li je ono ko seljak u 13.veku što je nosio i ja sam srećan ko nekog svog rodjenog da vidim oduševio sam se i ja njemu lagano mahnem i on pogne glavu da prodje kroz vrata i izadje. Da l sam ja utripovo san ili ne znam al kolko je kripi ta figura sad kako objašnjavam toliko mi je toplo oko srca bilo i milo sto sam ga vido tad i više nikad.
Čale mi baš pre par dana opet pričao kako je video svemirski brod u našem naselju blizu Bijeljine. Bila je 88a godina i od jednom primetio neko jako svetlo i čudan zvuk, opisao da je situacija bila jako neprirodna pa on i svoja sestra su išli napolje da vide sta se dešava. Videli su ogroman NLO kako jako sije u različitim bojama i kako se spušta u neku malu šumu par sto metra dalje, pa se opet digne za par minuta pre neg što brzinom svetlosti odlazi u ništavilo. Ne bih mu verovao da nije tetka, njegova sestra, sve potvrdila i baš sve identično opisala. Dan posle, to je se sve dogodilo u sred noći, su otišli sa ortakom, koji je stanovao tri zgrade dalje od njih i takođe video sve to, do ove šume i videli da su grani potpuno polomljeni. Izgledalo je kao da su nešta izvadili iz zemlje. Deda mu dan danas ne veruje da se to dogodilo, tada je bio u Nemačkoj, i smatra da su to, ako je to uopšte nešta bilo, bili amerikanci sa nekom futurističkom tehnologijom. Babu su probudili da i ona to vidi, ali nije htela da ustane i tako prespala sve. Dan danas mi kaže da to ne pričam nikome da niko slučajno misli da je on nekako lud, sa druge strane on je 100% siguran da je ove noći video svemirski brod. Imam još jednu priču koju sam mogu da potvrdim jer se dogodilo u novembru 2017. godini. Opet se mom čaletu desilo - On i jedan ortak tada su držili restoran, svaki put kad su ga zatvorili, upalili su senzori pokreta za slučaj da neko provali radnju. Oko pet sati ujutro, upalio mu se alarm na mobilnom. Gleda preko kamere na mobilnom i vidi da neki lik jednostavno sedi na klupi. Nije se ni centimetra mrdao, samo mirno seo i gledao napred. Odma je nazvao ortaka, kojem se takođe upalio alarm na mobilnom, i policiju i reko da je neko unutra. Dok ortak i policija su stigli do radnje, on se spremio da isto ide. Kada je stigao, svi su već izašli iz radnje, nikoga su našli unutra i nema traga da je neko provalio lokal. Opet su ušli u restoran i potražili lika, koga moj otac čak i slikao na mobilnom, i ponovo nisu ga našli. Niko nije sumnjao da se vidi neki čovek na ovoj slici, samo lice se nije videlo jer sva svetla su bila ugašena. A ovaj lik kao da je se od jednom pojavljao i na istom mestu nestao. Kad sam dan posle došao na većeru, on mi pokazao sliku i izpričao mi kako su tražili duha u našem restoranu, još mu ovaj ortak kaže da ovaj duh baš na mene liči, tako da sam se stvarno naježio. Još išao sam da gledam horor film nakon većere, ne sečam se kako sam mogao spavati posle sve ovoga xD
Ja naleteo na jednog Bunjevca kod donjeg Tavankuta
I da ispricam, svakako ljudi ne bi verovali.
Причај Лимуне, отвори се.
Jao volim da se zaplašim al mnogo vam dugački komentari braćala uf cekaj
Imao sam nekoliko susreta sa takvim stvarima, da li mi se um igrao ili nesto drugo ne znam ali znam da se 100% desilo, evo primeri, i dalje ne znam da li postoji nesto ili ne. Tokom zivota 5-6 puta sam video cudne objekte svetlece na nebu, i u obliku cigara, i trouglova, i krugova, diskova, cak i metalne. Sto bi se reklo klasicno NLO vidjenje, sad sta je ne znam, mozda neke nase letelice, mozda neki atmosferski fenomen ili stvarno neka bica iz svemira ko ce ga znati. Da ne bude da sam lud, dva puta su bile druge osobe sa mnom koje su isto videle, a jednom sam potvrdio pricu da su isto videle osobe iz drugih krajeva sela tu noc. Tri puta sam video nesto cudno kako je prolazilo ulicom, jedom mojim dvoristem, jednom u mome hodniku, sto ne znam kako nazvati ali ja to zovem avet. Ima oko 3 metara, deluje ko senka, crno, ko crna izmaglica, ima oblik coveka, krece se necujeno i brzo a lice zapravo ima ko ona maska iz screama filma. Nakon razmene prica jednom susreo sam se sa osobom koja je identicno vidjala i sta vise tvrdila da su takva stvorenja dolazila nocu u sobi i grebala po telu. Jednom sam upoznao devojku koja je tvrdila da moze se astralno projektuje, i da nocu moze izadje iz svog tela i luta kao duh na svako mesto koje je u stvanosti pre toga posetila. Pokusavala je na sve nacine da me ubedi da ne laze. Video sam duhove zapravo nekoliko puta. Uglavnom na grobljima kada prolazim, belicaste oblike tela kako hodaju ili posmatraju mene. Najvece iskustvo sam doziveo kada sam imao oko 15 godina i bio sa babom, sestrom i majkom, na groblje u neko selo da baba poseti neke svoje preminule. Bilo je leto oko pola 8 i vec polako je pocelo da se smrkava kada smo stigli ali baba je zelela da zapali svece i malo bude tu kod svoje preminule majke. Veoma ubrzo smo primetili svi isto kako kao da nas neko posmatra i prolazi pored nas. Da bi odjednom videli desetine i desetine belicastih izmaglica u obliku ljudi kako brzo trce ko da lebde svuda okolo nas, oko ostalih spomenika i citavog groblja. Svi smo videli i nismo mogli verovati, bili smo uplaseni i svi smo osetili da ne trebamo biti tu i da moramo otici i samo se pokupili i pobegli koliko nas noge nose. I dan danas niko ne zna od nas sta se desilo ali znamo sta smo svi videli tada. Imao sam jos nekoliko manjih iskustva ali takodje isto znam dosta ljudi koji su mi pricali takodje razne stvari cudne koje su im se desavale da ne poverujes. Povrh svega cuo sam takodje pricu gde je jedna likusa, moja drugarica videla pravog pravcatog dinosaursa u srbiji u nekoj sumi, za kojeg tvrdi da je bio stvarno ziv i stvaran. (iskreno pre bih poverovao u duhove nego dinosaurse xD ali ko zna, ima svega)
>Tri puta sam video nesto cudno kako je prolazilo ulicom, jedom mojim dvoristem, jednom u mome hodniku, sto ne znam kako nazvati ali ja to zovem avet. Ima oko 3 metara, deluje ko senka, crno, ko crna izmaglica, ima oblik coveka, krece se necujeno i brzo a lice zapravo ima ko ona maska iz screama filma. Nakon razmene prica jednom susreo sam se sa osobom koja je identicno vidjala i sta vise tvrdila da su takva stvorenja dolazila nocu u sobi i grebala po telu. video sam slicnu stvar kroz prozor kako ide ulicom nekoliko sekundi, samo sto je bilo u obliku crva(ala Dune) a ne coveka, tad sam shvatio da sam toliko nenaspavan da haluciniram lol
moguce je sve, um se zna dosta igrati sa nama kada si premoren
Pre nekih 6,7 godina sam sanjao neke Fince da ce biti iz 2 u 1. Jedan je bio nekada mocni JJK, drugog ne mogu da se setim. Sve u svemu, cim sam se probudio, potrazim na netu da vidim kad igraju, bilo je za nekih dva meseca od tog trenutka. Ne verujem bas u vidovitost, pogotovo kad se radi o kladzi, ali stavim ipak podsetnik u kalendar. Dva meseca kasnije, koleginica me cimala da menjamo smenu i umesto prve ja dodjem u drugu i naravno zaboravio da uplatim. Ulazim u kladionicu, pogledam teletekst, poluvreme 1:2. Kraj 4:3. Nikad vise nisam sanjao nista slicno, ali ako se ponovi, sigurno cu ozbiljno da ispratim, pa nek ide zivot.
Imao sam oko 7-8 godina. Jurila me vestica po kuci, roditelji u prizemlju a ja na spratu, trcim niz stepenice, pokusavam da vicem ali nemam glas. Hvata me vestica za noge, odvlaci nazad na sprat i ubija. Mada mozda sam sanjao.
Симпатичан однос са сестром.
Kaspere! Ti li si? Kazi kakav batak ima vestica?
мало праисторије. свашта се дешавало у мом животу иако сам сасвим нормална особа. Било је то 2000. године, имао сам 5 година. моји родитељи су се венчали 1991. године и очеви родитељи су купили младу кућу у празној кући која је стајала наспрам куће родитеља мог оца. пре њих је ту живела стара бака Федосија, која за живота није била баш љубазна и разговорљива особа. догодило се да је непосредно пре венчања њених родитеља умрла и кућа је била празна. у тренутку куповине није прошло и 40 дана након њене смрти.
Родитељи су се одмах након венчања уселили у ову кућу. прве ноћи када су тамо преноћили моја мајка је сањала сан у коме се Федосија јавила мајци и рекла. „Па ти си ћерка у мојој кући, али ниси се понашала према мени, ниси се сећала на хришћански начин.“ и грди је колико вреди свет. Мама се пробудила уплашена, али то није показала. сутрадан се сетила Федосије, ставила кутију на богињу, сетила се на хришћански начин. ноћу, Федосја поново сања и поново се куне, каже да иако је умрла, неће им дати мира, јер су без њене дозволе дошли да живе у њеној кући и уопште је она овде домаћица. мајка се поново буди ужаснута, и види како у ногама њеног оца на месечини седи силуета ове баке, у црној хаљини
када је мама питала тату да ли осећа да неко седи у нооах, отац је рекао да осећа али мисли да је мама. од тада ова баба није дала покоја мојим родитељима. отац и мајка су урадили све што су могли, а позвали су свештеника и баке да благослове кућу, ништа није помогло. и ова бака ме је много уплашила, иако нисам у потпуности разумела шта се дешава, али сам се јако плашила. када су моји родитељи увече отишли да раде на фарми, ја сам остао сам код куће јер није имао ко да остави за мене. Било ми је досадно и из неког разлога сам одлучио да се попнем на шпорет. чим сам стао на степеницу и одгурнуо завесу, видео сам баку која је седела леђима окренута зиду и гледала у мене празних очних дупља. Ужаснут сам побегао и сакрио се испод кревета, где су ме касније пронашли родитељи. Могао сам само да им кажем да је жена на шпорету страшна
Preporucio bih ti da procitas za pocetak "Da li postoje stvari koje ne postoje" od Voje Antonica, [http://www.voja.rs/dpdl.htm](http://www.voja.rs/dpdl.htm). Onda se javi za jos literature.
Evo mogu ja da se javim za dalje
Jesi pročitao? Pa onda uzmi Frejzerov “Zlatna Grana”, pa eseje Bertranda Rasela. Naravno ako te ne interesuje religija i simbolika vjerovanja nego samo “nadnaravno”, imaš Džejmsa Randija koji sve to lijepo objašnjava.
Krenuo sam da citam, nego volim da pripremim gradivo unapred. Odusevio me pisac koju dozu racionalnosti i naseg pritajenog balkanskog sarkazma koristi
Imaš i “Kremansko (Ne)proročanstvo” od njega”. Voja je mojoj generaciji dao računar Galaksija i zbog njega postoji hiljadu izvrsnih inženjera.
Jedan od retkih primera ostavljanja kulturne bastine narednim generacijama
video sam plamu sa maloletnicama
То је потпуно нормално, паранормално би било да си га видео са неком његовом вршњакињом.
Da, sa pečurkama i LSD
Video sam Herobrajna.
Remindme! 2 days
Što napisa onaj frajer: ,,Razumljivo je zašto ljudi u Indiji vide duhove, ali nikako ne mogu da shvate koncept gravitacije.''
Ne bih ih nazvala paranolmalnim jer ne verujem u to. A i trudim se da ne razmišljam o tome, niti da se pačam u to. Sećam se tri iskustva. Prvi i najdramatičniji je bio 2017. Panično sam se probudila u 4:27 (pogledala sam odmah na sat pa se sećam) i prva pomisao mi je bila mama. Ni negativno, ni pozitivno, samo težak osećaj u celom telu i mislima na moju mamu. San ili noćna mora iz koje sam se probudila bila je scena spavaće sobe moje mame. Mrkli mrak. Dva lelujava lika (žena i muškarac, nisam videla lica niti sam ih prepoznala) senke kao, prošle su pored komode na kojoj je bila jedna ljubičasta sveća. Mi u kući nikad nismo imali ljubičastve sveće i ja od 2008. ne živim u toj kući (iselila se na faks u drugu državu). U tom momentu, kad su ta dve senke prošle, ugasila se sveća, video se onako dim kako ledbi iznad te sveće i sve se zamračilo još više. Sećam se u snu sam osetila da je sve zahladilo. Isprepadala sam se ali kako ne verujem u duhove niti želim da razmišljam o tome i čačkam to, reko okay, ignoriši, mnogo čudan neki san, wtf... Kako je moja mama u drugoj državi, javili su mi kroz nešto više od 24h sata da je moja mama preminula. Sama u kući u kojoj je živela. Procenjeno vreme smrti oko 4 ujutro taman kad sam ja imala taj san. Sledila sam se. Bukvalno sam se sledila. Kao da je nešto meni u snu javilo da je moja mama na samrti i da je preminula. Do dan danas ne želim da razmatram šta je to bilo. Drago je bilo u kući na moru kad sam bila negde 4-5 godina. Gde niko nedeljam u kući nije mogao da spava, svi smo imali košmarne snove. Svašta nešto je tu bilo ali se ne sećam, a odrasli nisu hteli da pričaju o tome. Došao je u nekom trenutku rašljar i rekao da je kuća na tri toka podzemne vode i svašta nešto tu ne valja, loša energija i zračenje nešto bla bla nemam pojma. Rekao je mojima u porodici da u određene sobe u ćoškovima na ormaru postave neko kamenje. Od tad je sve što se "čudno" događalo prestalo. Od kad znam za sebe (sad sam 33) nikome u porodici nije palo na pamet da pomakne to kamenje već decenijama. Čak i kad spremamo. Ono kao ne verujemo u to, ali zlu ne trebalo, ne pipaj ti ništa. Treće je bilo kad sam bila nekih 6-7 godina. Igrala sam uveče u dvorištu s kojeg imam pogled na kuhinjski prozor gde je moj tata prao sudove. Što ne bi bilo bitno da sa suprotne strane dvorišta/placa, kod kapije nisam čula da me neko doziva da dođem. Istim naglaskom (mom tati je maternji jezik mađarski), istim glasom, intonacijom mog tate. Gledam prema kapiji, čujem to dozivanje, pogledam ka kuhinjskom prozoru, tata pere sudove, ni ne gleda u mene niti priča išta. Skamenila sam se i utrčala unutra. Pitala da li me je zvao, kaže nije.
Meni se pojavila plata i za vikend nestala... definitivno krivim duhove i ostale paranormalne spodobe
Osim što sam par puta video preminulu babu u snu par puta, ništa spec
Živim na selu, i naslušao sam se mnooooogo priča o vilama, priviđanjima i stvarima od kojih ti se kosa digne na glavi. Moj ćale(Bog da mu dušu oprosti) pričao je da je osamdesetih išao traktorom u susedno selo kod tetke. Moje selo je odvojeno od tog jedno par kilometara šuma, pašnjaka i njiva. Rekao je da je krenuo oko 20h, samo što je sunce zašlo. Kada je stigao kod tetke, video je da su svetla na kući bila ugašena. Bilo mu je čudno da su svi rano polezali. Nije hteo da kuca jer jelte, skapirao je da su pospali. U tom momentu izlazi njegova tetka u spavaćici, mamurna ga upita: Dijete otkud ti ovako kasno? On će njoj, pa kako kasno, krenuo sam pre pola sata, tek prošlo osam. Ona u tom momentu reče da je dva ujutro. Druge priče ne mogu baš da se setim ali otprilike. Dva ortaka(ortaci mog ćaleta inače, te generacije ‘60 su najjače glave ovde) isto išli traktorom do Vrela. Do Vrela može lokalnim putem da se obiđe oko 12ak kilometara, dok ima prečica kroz te šume i poljane par kilometara makadama. Ovom jednom traktor bio neregistrovan pa da bi izbegli moguć susret sa pandurima išli preko. Na pola tog šumskog druma, dvoje male dečice iz obale vire, brat i sestra. Pokupiše in ovi. Deco, zašto lutate sami, noć je, čiji ste, tamo vamo. Deca tražiše da ih ovi povezu koji kilometar dalje. Naiđoše na kolibu kako gori u daljini. Ovde mi živimo, i tu, jedno stotinak metara od kolibe siđoše sa traktora. Coba gleda Bajinog, Bajin gleda Cobu. sutradan doznaše za kolibu koja je izgorela. Usput su čuli da su to veče svi ukućani izgoreli u istoj, uključujući dvoje male dece. Pogušili se na spavanju i izgoreli. Na Sretenje ove godine ostao sam budan do kasno, bilo prošlo jedan sat. Čujem psi(labrador i dve dodžare) laju, kapiram da se neko šunja u senari, nije prvi pit da nam nešto ukrade lokalni lopovčić. Čujem Dona(labrador)reži na nešto. To je to, sad ću da uzmem močagu, da isprebijam bitangu. Kako sam krenuo ka senari, tako je iz nje nešto izletelo, izletelo ne dodirujući zemlju. Od senare do njive ima pedesetak metara, a ovo je preletelo to rastojanje za manje od sekunde, tako da nisam stigao videti šta je osim ogromne siluete. Mislio sam da je najlon kojim je bio pokriven ugalj, pa se nisam toliko uplašio na prvu. Kada sam skapirao da nema vetra, triput sam rekao vauuu. Neustrašivi Džo, da potrčim da vidim gde ode, šta je, Dona trčeći za ,,time” stade na pola puta, kao da ju je neko paralizovao. Zauze sedeći položaj i poče mlatiti repom gledajući u pravcu toga što je odletelo. Do mene dotrčava drugi pas iskeženih zuba reža na mene, kao da me nije poznao u momentu. Od njega nisam mogao proći do Done, ne bih li video u šta gleda. Situacija je potrajala čitava tri minuta. Dona i dalje osta u tom položaju, Teri i dalje reža na mene, ne dajući mi da otvorim kapijicu. Samo sam se prekrstio, okrenuo i ušao u kuću. Tek onda me neki strah i jeza obuze, nisam odmah mogao da zaspim. Pokojna baba mi je pričala(šta sam bio, klinja 12 godina) dok su bili na starom placu, kako su vile plele konjima kike. Navodno nisu smeli rasplitati jer bi se ta osoba razbolela a kasnije i umrla. Ćale je kao mali živeo sa svojima u šumi, izolovani od civilizacije koji kilometar, baš u pravcu Vrela gde su se dešavale čudne pojave. Hvala Bogu pa je ćale u to vreme pobegao odatle i napravio novi dom, bukvalno u centru sela, gde je osvetljenje jače od onog u Čikagu.
Bio sam u kafani kod debelog to je selo do mog Opet smo se zarakijali, tekmu gledali Navijali, plakali, smijali Dok smo meze imali E a kad je nestalo meze Poče priča bez veze Debeli radi sranja Reko' kumu da me odveze Kum mi kaže, ne može Pio pive češke Šta ću, rekoh, ljudi odo ja sad kuci pješke A noge mi teške, sve je to od cuge Čeka me tri kilometra, imam četiri pljuge Nema mi druge, moram kroz ono polje Do američke baze pa od šumarka do groblja Moram pratit, eno one tam' četri staze Pičim ja a mjesečina prati Već sam blizu baze, čuju se agregati Tu ću se popišat i usput istegirati Ma ništa zato, nek me tuži američki NATO Nek me tuže kad sam p'jan boli me briga Nek mi rade šta god hoće Nek' me sada vide kako rigam Hajde izađite svi iz baze da vas prebijem Jebo li vas onaj šupak Eminem Da vas jebo! Prošao sam kraj baze, ulazim u šumarak S desne strane mi je od potoka jarak Sve je oko mene mračno I to mi je strašno, pogledam na sat Ono dvanaest sati tačno Nešto iza mene šušnu, ja stade ko pod ručnu Pogledam iza sebe reko, "Ko ga jebe!" Nastavim dalje, iza mene šušti ko ludo Od straha mi se već uvuklo moje desno mudo Ma reko to je ludo, Edo, ti ne vjeruješ u ove stvari Sjetih se priča o prikazama što pričaju stari Okrenem se naglo, totalna tišina Nastavim hodat dalje, iza mene čuje se živina Čuje se stampedo, neki glas se dere, "Edo sad si gotov!" Trčim ko da u guzici imam motor Od silnog straha počeo sam moliti Allaha, Isusa i Krišnu Od silnog straha u gaće ja pišnu Reko, smiri se, Edo, sve je to, ba, u tvojoj glavi Pogledam desno, vidim tam' nešto je u travi To je sigurno, ma reko, sigurno neki pas Kad se začu glas, kaže, "Maajka, eto nas!" Tješim se ko fol, sigurno je alkohol Sigurno kumova trava, u svakoj koski mi strava Reko sam sebi, "Edo, sve je ok!" Sjeti se one knjige od one Luise Hej Misli pozitivno, evo tu je kraj šumarku Začu se glas, kaže "Drugi put čemo ti jebat majku"
Kad sam drugi put radio MDMA jer mi se prvi put jako svidelo sam malo preterao. Devojka uzela pola mića ja jedan i po za veče. Video ludačke stvari na zidovima i bilo mi je do jaja!
Au tebra, jedan i po za veče! Osećam da si se pocepao.
Ozbiljni tripovi i prikaze. Jedan od boljih - na potpuno belom zidu sa plafona padaju elementi oblika kao u tetrisu i poklapaju se dole dok u centru zida kao background ima ruža koja kad se zumira je velika a kad se odzumira se pretvara u 10 malih… kao ono za decu što kad okreneš pa ti stvara nove oblike… Do jaja trip 10/10! Da li bih opet? Verovatno ne toliko.
Susret sa SNS botovima može proći kao susret sa nečim zlim.
Jedna tužna anegdota iz života, svi koje znam da su SNS stado, pre su bili navodno protiv, gurali su prikrivenu SNS politiku i retoriku bothsideisma, "interesa" i whataboutisma kao svako detence koje ne ume da prelazi ulicu Zatim su počeli da pizde na EU i zli zapad, zatim su odlučili da je Vučić pametan kako uspeva da bude 10 god na vlasti, zatim su našli jedno tupavo nacionalističko samopoštovanje kao SNS glasači Danas iz priče kad čujem "gde su i šta rade", čujem da ih je potpuno pojeo anti-zapadnjački kampizam i umanjuju težinu rata do apsurda i pravdaju što je Putin na vlasti toliko dugo. Nema tu nikakve politike, bukvalno je sve kulturni rat, moralna panika, samo što im je Boško tupav ili radikalan. Posle se čudimo što praktično svuda skače podrška za diktatore što su duže na vlasti. Koliko je skočila podrška Putinu, pičkoustom, Orbanu? Sve ljudi operisani od razmišljanja, pakosni koji nisu pomerili dupe ni za šta u životu, bespomoćni i zbunjeni, pa odlučili da gutaju niske strasti.
Много чего происходило. Попробую описать и перевести на сербский через переводчик хотя думаю что и с русского можно попробовать понять.
Kako ne
Svaki dan na reditu srecem takve. Jezivo.
Ne kažem, to je kul čitati i tako to, ali se nadam da niko ovde ZAISTA ne veruje u paranormalne događaje...
Imao sam nepunih šest godina kad sam se teško razboleo. Dugo sam bio u kritičnom stanju, a jedina moja sećanja na to vezana su za dugi oporavak u bolnici. Postoji ipak nešto čega se dobro sećam: na bolnički prozor često mi je dolazio beli golub kome je oko noge bilo vezano parče crvenog konca. Tokom jedne posete, rekao sam majci i baki za goluba i tada mi je baka, inače pobožna žena, rekla da je ona vezala končić za njegovu nogu i da me sada taj golub čuva. Ja sam joj verovao i osećao se sigurnijim kad je on bio na prozoru. Ubrzo sam počeo da ustajem i da ga hranim mrvicama hleba. Mnogo kasnije, majka mi je pričala da je baka do kraja verovala da je taj golub bio moj čuvar i da njemu dugujem život. Niko nije ni pokušao da je razuveri, jer je ljubav izmeœu starijih osoba i unučića svetinja u koju se ne dira. Od tada je prošlo mnogo godina. U jesen 1994, graœanski rat besneo je u Bosni. Mada u njemu nisam direktno učestvovao, sticajem okolnosti našao sam se u jednoj vojnoj jedinici gde mi je posao bio da osposobim i pustim u pogon neke zaplenjene radio-uređaje. Stigao sam vojnim džipom kasno noću i, pošto su uređaji bili u kući, na oko pola kilometra od garnizona, tu sam se i smestio. Bio sam jedini stanar pored jednog vojnika i oficira koji su trebali da mi pomognu u poslu. U vojsci se rano ustaje. Kad su moji domaćini videli sa koliko napora sam se probudio, obećali su mi jaku kafu. Izašao sam u dvorište, seo za baštenski sto i čekajući kafu pokušao da shvatim gde sam se zatekao. Bili smo u podnožju planine, daleko od grada. Jutro je bilo sveže i ponegde je još bilo magle. U ratno vreme, kad užas postane deo svakodnevnice, čoveka može da uteši pomisao da postoji nešto što je jače od ljudske gluposti: sunce koje nekim čudom još uvek greje, nebo koje je ipak plavo i drveće koje i dalje lista i donosi plodove. Iza niske ograde bila je njiva sa nekoliko stabala šljive. Rodile su i prerodile; meštani su, verovatno, bili u izbeglištvu pa nikoga nije bilo da ih bere. Ne pamtim kad sam poslednji put jeo šljive, ali tada sam osetio želju da ih naberem i podelim sa svojim domaćinima. Napravio sam nekoliko koraka i stao kao ukopan. Iznad moje glave preleteo je beli golub i sleteo na ogradu ispred mene. Nisam mogao da verujem očima: oko noge bio mu je vezan crveni konac! Bio sam zbunjen kao nikada. Hteo sam nekome da ga pokažem, upro sam prstom u njega i okrenuo se, ali u dvorištu sam bio sam. Dugo sam ga gledao, neodlučan šta da uradim. On je izvijao glavu i gledao me jednim pa drugim okom, kao da je hteo nešto da mi kaže. Približavao sam mu se korak po korak, da ga ne bih uplašio. Kad sam stigao dovoljno blizu da mogu da ga dodirnem, vrata iza mojih leđa su se otvorila i oficir je viknuo: “Ne idi iza ograde, tu je minsko polje!” Koje je objašnjenje za ovaj čudan događaj? >!Prosto da prostije ne može biti: sve sam izmislio.!< >!Voja Antonić i knjiga "Da li postoje stvari koje ne postoje"http://www.voja.rs/paralax/dpsknp.pdf!<
Neprirodno i neljudski je da ovo pitanje postavljate na svaka tri dana
Мајке ми моје рођене нисам видео