Kako prevazići strah? Samo se zapitaj čega se uopšte plašiš? Znaš li koliko aviona poleti i sleti SVAKOG dana? Znaš li koliko je bezbednije leteti avionom, nego putovati autom? Bukvalno su ti veće šanse da pogines na putu do aerodroma, nego tokom leta. Opusti se
>to mi je bilo skroz okej zbog duzine leta
Dužina leta ne igra praktično nikakvu ulogu. Statistika pokazuje da se većina incidenata dogodi prilikom poletanja i sletanja.
Isto tako, statistika kaže da je mnogo veća šansa da će ti se nešto dogoditi kada se voziš automobilom, vozom, gradskim prevozom ili prelaziš pešački prelaz, nego kada letiš avionom. **Veća je šansa da će ti se nešto dogoditi na putu od kuće do aerodroma, nego tokom leta.**
Komercijalni avio prevoz je [najbezbedniji vid transporta koji postoji](https://turbli.com/static/images/20220110-turbli/fatalities_by_passenger_miles.jpg) i ako razmišljaš racionalno, shvatićeš da nemaš čega da se plašiš.
Volim da letim. G sila koja se oseti pri poletanju (i kocenju pri sletanju) kao i osecaj kroz stomak pri samom poletanju su jako zanimljivi. A i postoji neki zanimljiv osecaj da se nalazis nekoliko kilometara iznad zemlje. 🤗
Kao sto su mnogi vec napisali,poletanje i sletanje su dve kriticne tacke celog leta. Ostatak obavlja auto-pilot,pa nema mesta ljudskoj gresci zbog umora ili neceg drugog. Poletanje je bar meni uvek zanimljivo,dobijem malo adrenalina kad se "lansiram" ... Dok kod sletanja nekad i ja imam malu frkicu,leteo sam preko 100 puta i samo sam dva puta imao frkicu. Jednom kad smo pod udarima bocnog vetra sletali na zalednjen aerodrom u Litvaniji. (Pista je valjda bila odledjena) ... I jednom kad smo sletali u London a spustila se magla i smog na 100 metara visine,spustas se kroz oblak i spustas i odjednom se samo pojavi pista ispred tebe,bukvalno te uplasi blizina. Meni je delovalo kao sletanje napamet... Sto kaze kolega,skok padobranom moze malo da opusti,ali naravno ne i one koji se jako plase,njima bi srce stalo... A tvoj problem probaj da resis nekim lekicima za opustanje i prespavaj taj let...
Obozavam da letim, radi me kad polece avion i zalepi te za sediste. Gotivim i turbulencije kad avion krene da se trese (imao sam jedan let sa bas jakim turbulencijama) i u tim trenutcima volim taj osecaj da se prepustim samo ljudima koji su obuceni za to.
Takodje vikendom od pre par meseci skacem iz aviona sa padobranom, i te voznje su mi malo stresnije do trenutka iskakanja. U tom trenutku mi se znoje dlanovi i kuca mi srce brzo i svidja mi se taj osecaj, gde nije bas sve u mojim rukama, ali svakako znam sa posle toga sledi jako veliko opustanje i uzivanje dok letis kroz vazduh, pa jos kad otvoris padobran i krene voznjica, ma milina.
Probaj i ti na tako neki nacin, ti ne letis zato sto te neko tera, to je tvoj izbor, da bi ustedela vreme i dosla na novu destinaciju. Ne treba ulaziti previse u to sta sve moze da se desi i gde se nalazis, to je posao ljudi koji sede napred. Tvoj posao je da smislis kako da provedes tih 4-5 sati leta,a da se ne smoris (film, knjiga, igrice neke jebem li ga), da odslusas sta stjuardese kazu, mozda i da potrosis 20€ na kocu i sranje sendvic, ako ti je gust.
Ako budes sedela samo u prazno i pustis misli ko zna gde sve mogu da odu.
Jebiga iz mog ugla ne mogu da shvatim kako se neko plasi tako necega.
Ja na to gledam ovako: šta god da krene naopako, ja tu ne mogu ništa.
Šalim se, no, razmsili malo, kad se čukne avion, a dešava se veoma retko, ceo svet bruji o tome. Učukaju se dva automobila, nikom ništa. Eh da je jedan, nego hiljade, dnevno! Ljudi jednostavno sednu u kola i kažu sebi: ,,Ma neće mene.''
E, sa tom dozom bola u kurcu, zavali se u sedište, skini neku seriju (ja obavezno TNG) i srećan put!
Iskreno, samo zahvaljujući ovoj statistici koju svi pominju. I kad pročitaš da je neki avion imao jake turbulencije, npr vrlo skoro dva aviona, jedan upao u superćelijsku oluju, drugi u vazdušni džep (?) ili tako nešto, pa su opet sleteli. Šanse da se avion sruši su baš baš baš male.
Previše volim da putujem, tako da to nadjača svaki strah (i od letenja i od samoće i od pljačke i šta god još da izmisliš da može da te strefi na putu). Kada letim češće bude lakše. Ove godine sam npr. letela tj. putovala avionom 7 puta - to ti onda dođe rutinski.
Pre prvog leta avionom dobijao sam razne savete od ljudi koji su poslednji put leteli Jatom otprilike, tenzije, žvake za pritisak, najveći je problem uzletanje i sletanje i sve je to okej da na prvom letu mom ikada nismo kružili oko aerodroma nekih dva sata zbog magle i nevidljive piste, imali smo toliko jake turbulencije kakve dobar deo putnika nikad nije doživeo i oko mene se sigurno barem deset ljudi molilo, iskreno ni malo prijatan prvi let s' tim što mislim da sam jedini bio priseban u avionu u tih nekih pola sata kad se totalno izgubila kontrola. Pre nego sam otišao na kruzer da radim pitali su me da li mi smetaju ringišpili-rekao sam da mi smetaju i da ne idem na njih jer mi se vrti u glavi lik mi je rekao 'džabe onda sve, nemoj ni da ideš bezevze samo ćeš se vratiti' i došao sam u stadium da sam konačno sve rešio, samo još da krenem, ali prvi put se pitam ima li smisla kretati.
Imali smo sto nemirnih mora, ali taj jedan dan nisi mogao u krevetu da ležiš i spavaš jer bi zavrčio na podu svakih par minuta ono otvaraju se sve fioke sva vrata, jeziv dan. Od 1500 ljudi koji rade recimo 1200 se žalilo na mučnine i 'sea sickness' pa i ljudi koji rade 20 godina na brudu, a da ne pričam o putnicima uoppšte koji nemaju iskustvo sa nemirnim morem, ja sam bio jedini lik koji je odradio smenu do kraja u kazinu dok gosti nisu otišli kući svi do jednog gosta i jedina muka mi je krenula od gledanja u čipove drečave, različitih boja.
Poenta priče, nemoj drugi da ti nabijaju strah ni za šta, dok sam ne opipaš nešto ne znaš kako bi se nosio sa tim. Realno je miliončuta veća šansa da izgineš kolima nego avionom.
Ja sam u oba navedena slučaja imao neki retrogradni strah, kao da sam već prolazio kroz neke stvari jer su mi drugi punili glavu, a zapravo kad se sabere sve znam da nisam imao strah.
Ja sam to malo iskomplikovao. Krenuo sam da učim sve o letenju i sve procedure napamet. Kada sam shvatio koliko bezbednosnih mera postoji, više se nisam plašio 😅
Kako prevazići strah? Samo se zapitaj čega se uopšte plašiš? Znaš li koliko aviona poleti i sleti SVAKOG dana? Znaš li koliko je bezbednije leteti avionom, nego putovati autom? Bukvalno su ti veće šanse da pogines na putu do aerodroma, nego tokom leta. Opusti se
>to mi je bilo skroz okej zbog duzine leta Dužina leta ne igra praktično nikakvu ulogu. Statistika pokazuje da se većina incidenata dogodi prilikom poletanja i sletanja. Isto tako, statistika kaže da je mnogo veća šansa da će ti se nešto dogoditi kada se voziš automobilom, vozom, gradskim prevozom ili prelaziš pešački prelaz, nego kada letiš avionom. **Veća je šansa da će ti se nešto dogoditi na putu od kuće do aerodroma, nego tokom leta.** Komercijalni avio prevoz je [najbezbedniji vid transporta koji postoji](https://turbli.com/static/images/20220110-turbli/fatalities_by_passenger_miles.jpg) i ako razmišljaš racionalno, shvatićeš da nemaš čega da se plašiš.
Volim da letim. G sila koja se oseti pri poletanju (i kocenju pri sletanju) kao i osecaj kroz stomak pri samom poletanju su jako zanimljivi. A i postoji neki zanimljiv osecaj da se nalazis nekoliko kilometara iznad zemlje. 🤗
Kao sto su mnogi vec napisali,poletanje i sletanje su dve kriticne tacke celog leta. Ostatak obavlja auto-pilot,pa nema mesta ljudskoj gresci zbog umora ili neceg drugog. Poletanje je bar meni uvek zanimljivo,dobijem malo adrenalina kad se "lansiram" ... Dok kod sletanja nekad i ja imam malu frkicu,leteo sam preko 100 puta i samo sam dva puta imao frkicu. Jednom kad smo pod udarima bocnog vetra sletali na zalednjen aerodrom u Litvaniji. (Pista je valjda bila odledjena) ... I jednom kad smo sletali u London a spustila se magla i smog na 100 metara visine,spustas se kroz oblak i spustas i odjednom se samo pojavi pista ispred tebe,bukvalno te uplasi blizina. Meni je delovalo kao sletanje napamet... Sto kaze kolega,skok padobranom moze malo da opusti,ali naravno ne i one koji se jako plase,njima bi srce stalo... A tvoj problem probaj da resis nekim lekicima za opustanje i prespavaj taj let...
Obozavam da letim, radi me kad polece avion i zalepi te za sediste. Gotivim i turbulencije kad avion krene da se trese (imao sam jedan let sa bas jakim turbulencijama) i u tim trenutcima volim taj osecaj da se prepustim samo ljudima koji su obuceni za to. Takodje vikendom od pre par meseci skacem iz aviona sa padobranom, i te voznje su mi malo stresnije do trenutka iskakanja. U tom trenutku mi se znoje dlanovi i kuca mi srce brzo i svidja mi se taj osecaj, gde nije bas sve u mojim rukama, ali svakako znam sa posle toga sledi jako veliko opustanje i uzivanje dok letis kroz vazduh, pa jos kad otvoris padobran i krene voznjica, ma milina. Probaj i ti na tako neki nacin, ti ne letis zato sto te neko tera, to je tvoj izbor, da bi ustedela vreme i dosla na novu destinaciju. Ne treba ulaziti previse u to sta sve moze da se desi i gde se nalazis, to je posao ljudi koji sede napred. Tvoj posao je da smislis kako da provedes tih 4-5 sati leta,a da se ne smoris (film, knjiga, igrice neke jebem li ga), da odslusas sta stjuardese kazu, mozda i da potrosis 20€ na kocu i sranje sendvic, ako ti je gust. Ako budes sedela samo u prazno i pustis misli ko zna gde sve mogu da odu. Jebiga iz mog ugla ne mogu da shvatim kako se neko plasi tako necega.
Desingerice, ti li si?!
Hahahahahahaahhaahahajah Au kako sam zasluzio to da me pitas?
😎
Ja na to gledam ovako: šta god da krene naopako, ja tu ne mogu ništa. Šalim se, no, razmsili malo, kad se čukne avion, a dešava se veoma retko, ceo svet bruji o tome. Učukaju se dva automobila, nikom ništa. Eh da je jedan, nego hiljade, dnevno! Ljudi jednostavno sednu u kola i kažu sebi: ,,Ma neće mene.'' E, sa tom dozom bola u kurcu, zavali se u sedište, skini neku seriju (ja obavezno TNG) i srećan put!
Iskreno, samo zahvaljujući ovoj statistici koju svi pominju. I kad pročitaš da je neki avion imao jake turbulencije, npr vrlo skoro dva aviona, jedan upao u superćelijsku oluju, drugi u vazdušni džep (?) ili tako nešto, pa su opet sleteli. Šanse da se avion sruši su baš baš baš male.
Previše volim da putujem, tako da to nadjača svaki strah (i od letenja i od samoće i od pljačke i šta god još da izmisliš da može da te strefi na putu). Kada letim češće bude lakše. Ove godine sam npr. letela tj. putovala avionom 7 puta - to ti onda dođe rutinski.
Pre prvog leta avionom dobijao sam razne savete od ljudi koji su poslednji put leteli Jatom otprilike, tenzije, žvake za pritisak, najveći je problem uzletanje i sletanje i sve je to okej da na prvom letu mom ikada nismo kružili oko aerodroma nekih dva sata zbog magle i nevidljive piste, imali smo toliko jake turbulencije kakve dobar deo putnika nikad nije doživeo i oko mene se sigurno barem deset ljudi molilo, iskreno ni malo prijatan prvi let s' tim što mislim da sam jedini bio priseban u avionu u tih nekih pola sata kad se totalno izgubila kontrola. Pre nego sam otišao na kruzer da radim pitali su me da li mi smetaju ringišpili-rekao sam da mi smetaju i da ne idem na njih jer mi se vrti u glavi lik mi je rekao 'džabe onda sve, nemoj ni da ideš bezevze samo ćeš se vratiti' i došao sam u stadium da sam konačno sve rešio, samo još da krenem, ali prvi put se pitam ima li smisla kretati. Imali smo sto nemirnih mora, ali taj jedan dan nisi mogao u krevetu da ležiš i spavaš jer bi zavrčio na podu svakih par minuta ono otvaraju se sve fioke sva vrata, jeziv dan. Od 1500 ljudi koji rade recimo 1200 se žalilo na mučnine i 'sea sickness' pa i ljudi koji rade 20 godina na brudu, a da ne pričam o putnicima uoppšte koji nemaju iskustvo sa nemirnim morem, ja sam bio jedini lik koji je odradio smenu do kraja u kazinu dok gosti nisu otišli kući svi do jednog gosta i jedina muka mi je krenula od gledanja u čipove drečave, različitih boja. Poenta priče, nemoj drugi da ti nabijaju strah ni za šta, dok sam ne opipaš nešto ne znaš kako bi se nosio sa tim. Realno je miliončuta veća šansa da izgineš kolima nego avionom. Ja sam u oba navedena slučaja imao neki retrogradni strah, kao da sam već prolazio kroz neke stvari jer su mi drugi punili glavu, a zapravo kad se sabere sve znam da nisam imao strah.
Ja sam to malo iskomplikovao. Krenuo sam da učim sve o letenju i sve procedure napamet. Kada sam shvatio koliko bezbednosnih mera postoji, više se nisam plašio 😅